Ne pamtim da li sam se u poslednjih godinu dana probudio a da je sat pokazivao 6:30 ili kasnije. A što bi i ovog jutra bilo drugačije.

Otprilike oko 6:15 jutros probudio me je radosni pisak šestogodišnjeg sina uz rečenicu: “Ustani tata brzo da vidiš kako je nebo crveno”. Misim da tačno možete da zamislite moju “radost” zbog crvenog neba u 6 i 15.

Ali kada sam se već probudio, a iz iskustva znam da od nastavka spavanja nema ništa, uzeo sam fotoaparat da makar fotografišem to crveno nebo i taj izlazak Sunca.

Sunrise2

Sunrise

 

Ukratko o crvenom nebu:

Sunčevi zraci koji padaju na Zemljinu površinu polaze kroz različite debljine Zemljine atmosfere koji opet zavisi od nagiba ose, odnosno upadni uglovi tih zraka nisu jednaki po celoj Zemljinoj površini, a što utiče na osunčavanje pojedinih delova Zemlje. U određenom trenutku na različitim delovima planete je različit intenzitet osunčavanja.

Uticaj atmosfere na Sunčeve zrake možete sagledati pri izlasku, a posebno pri zalasku Sunca. Rasejavanje boja iz vidljivog dela elektromagnetnog spektra je tada najizraženije, pa one boje sa većom energijom reaguju sa česticama atmosfere, dok crvena boja sa najmanjom energijom stiže do nas i boji nam nebo u crvenkasto. Na taj uticaj se dodaje i zgađanje koje je veće kada Sunce zalazi, nego kada izlazi na istoku.