Primetio sam da je na netu previše oduševljenja za sliku na kojoj se između dva tanka i visoka stabla nalaze Sunce i pun Mesec.

Tu su i komentari kako neko ima sreću da se nađe u pravo vreme i na pravom mestu. Sve bi to bilo tačno ali da li se u stvarnom svetu ovako nešto može desiti.

20479667_10211583102347469_1421405728610347463_n

Ako preskočimo objašnjenja o tačnom položaju Meseca u odnosu na Sunce, ovde najviše smeta pun Mesec na istoj strani neba kao i Sunce.

Poznato je da je pun Mesec na suprotnoj strani neba od Sunca koje tada zalazi, odnosno sve se dešava u večernjim satima i iz ovog razlog ova slika ne može biti realna, pa je i oduševljenje bez razloga, osim kada su u pitanju umetničke slobode. 🙂

Ili ako Sunce izlazi onda je pun Mesec na zapadu.

mesec

Položaj na nebu po fazama u određeno vreme

Kratko objašnjenje o Mesečevim menama:

Ove mene su jedna od najstarijih astronomskih pojava koje su zapažene na nebu. Za njih su vezana mnoga verovanja, a postoji i Lunarni kalednar koji je zasnovan ma mesečevim menama.

Mesečeve mene su posledica kretanja Meseca oko Zemlje. Na različitim delovima svoje orbite Mesec je različito obasjan Sunčevim zracima.

Postoje 4 glavne faze, a to su: mlad mesec, prva četvrt, pun mesec i poslednja četvrt.

moon_phases

Mesečeve mene

Počinjemo od mladog meseca. Tada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca i nama je okrenuta njegova neosvetljena strana i on jena  nebu preko dana i u ovoj fazi je nekih 3 dana.

Nakon toga na večernjem nebu se pojavljuje mesečev srp. Mesec u ovoj fazi zalazi ubrzo nakon zalaska Sunca. Svakog narednog dana sve veća površina našeg prirodnog satelita osvetljena. Linija koja razdvaja tamnu od svetle strane Meseca naziva se terminator, a vrhovi srpa se nazivaju rogovi Meseca.

Kada se linija terminatora poklopi sa rogovima Mesec je u prvoj četvrti i tada je proteklo nešto više od 7 dana od faze mladog meseca. Tada je obasjana tačno jedna polovina Meseca, ona sa naše desne strane. U ovoj fazi Mesec izlazi na istoku u podne a zalazi u ponoć.

U prvoj četvrti Mesec, Zemlja i Sunce grade pravougli trougao sa pravim uglom kod Meseca.

Nakon ove faze Mesec nastavlja da “raste” i kada se linija terminatora poklopi sa drugom ivicom Meseca nastaje pun mesec. U fazi punog meseca Zemlja je tačno između Meseca i Sunca. Za dolazak u ovu fazu potrebno je nešto više od 14 dana od faze mladog meseca.

Odmah nakon toga Mesec počinje da “opada”. Linija terminatora se kreće u suprotnom smeru i kada se ponovo poklopi sa rogovima Meseca nastaje faza poslednje četvrti. Tada je isto osvetljena tačno jedna polovina Meseca i on u ovoj fazi izlazi u ponoć a zalazi u podne.

Svake naredne noći Mesec izlazi iznad istočnog horizonta sve kasnije. Kada se približi 29. dan od faze mladog meseca, na jutarnjem nebu se ponovo pojavljuje tanak Mesečev srp.

Ono što je zanimljivo kada je na nebu vidljiv tanak mesečev srp, i u fazi rasta i u fazi opadanja, jeste bleda pepeljasta svetlost koja se jedva vidi na neosvetljenom delu Meseca. Kakva je to svetlost?

To je ustvari Sunčeva svetlost odbijena sa Zemlje koja obasjava Mesečevu površinu, baš kao što mesečina obasjava Zemljinu površinu. Jedino je svetlost sa Zemlje na Mesecu jača 80 puta nego mesečina na Zemlji.

Više o odnosu Zemlje i Meseca mođete pročitate u sledećim tekstovima:

Naš Mesec (I deo)

Naš Mesec (II deo)

Naš Mesec (III deo)