U toku jedne godine u mogućnosti smo da posmatramo veliki broj meteorskih kiša, ali sigurno je da su Perseidi najpopularniji. Razlog? Pa jednostavno znaju da iznenade brojem po času i naravno sve se dešava preko leta.

Perseidi su meteorska kiša koja nas oduševljava svojim intenzitetom svake godine od 25. jula do 18. avgusta. Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) očekuje u noći između 12/13 avgusta. Prosečan ZPČ za Perseide je 80 meteora. Međutim, dešavalo se da taj broj bude i preko 100.

Perseidi predstavljaju ustvari ostatke komete 109 P/ Swift-Tuttle koja oko Sunca obiđe za 133. god. Otkrivena je daleke 1862. godine. Naša planeta na svom putu oko Sunca svake godine prolazi kroz ove ostatke koji ostavljaju svoje tragove u zemljinoj atmosferi.

Orbita ove komete izgleda ovako:

Orbita komete Swift–Tuttle

Orbita komete Swift–Tuttle

Zemljina atmosfera nas štiti od udara malo većih meteora u kiši Perseida i tada uživamo u malo jačem bljesku na nebu, pri sagorevanju većih fragmenata. Zabeleženi su i udari u Mesec.

Od 2008. godine Perseidi su ubedljivo najaktivnija meteorska kiša, a jedino Geminidi mogu da prate trku. U prilog Perseida ide i to da su znatno sjajniji od Geminida.

Ovako se kretao broj ZPČ za prošlogodišnje Perseide:

Perseidi 2016. godine

 

Tokom ovogodišnjih Perseida u noći maksimuma (12/13. avgust, ali i 11/12. avgusta može biti zanimljivo) Mesec će praviti problema jer će oko 73 % njegove površine biti obasjano Suncem i boraviće na nebu cele noći.

Najbolje vreme za posmatranje je nakon 22h, dok je oko 2h ujutru idealno (ako se ispuni uslov da Mesec ne smeta previše). Ako neko ima mogućnosti da neku od ovih noći provede na nekom neosvetljenom mestu dalje od gradskog svetla uživaće u meteorskoj kiši.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”.

Radijant Perseida i Mesec 12/13 avgust – foto: Stellarium

Prividna tačka (radijant) iz koje “izlaze” meteori se nalazi između sazvežđa Persej i Kasiopeja (vidi sliku). Kasiopeju je na nebu lako naći jer spada u cirkumpolarna sazvežđa (ona koja nikada ne zalaze) i nalazi se visoko na nebu.

Sazvežđe Kasiopeja se nalazi sa suprotne strane zvezde Polaris u odnosu na sazvežđe Veliki Medved, baš kao i sazvežđe Cefej. Kasiopeja ima karakterističan izgled u obliki slova W i kada jedom prepoznate ovo sazvežđe neće niti problema pronaći ga ponovo.

Sazvežđe Persej će se pojaviti na severoistočnom nebu nakon 22h, ali iako je radijant na pomenutom delu neba to nije nikakvo pravilo jer meteore iz bilo kog roja možete videti po celom noćnom nebu.

Ako se dogodi da u narednim danima vidite neki meteor (ili zvezdu padalicu) velika je verovatnoća da ste videli deo meteorske kiše Perseida.

Ukoliko želite da pratite aktivnost Perseida ovde godine to možete učiniti na sajtu International Meteor Organization (IMO).

Saturn i Jupiter 12. avgust 2017. – foto Stellarium

Ove godine ne propustite da pre početka posmatranja maksimuma Perseida posmatrate i planete Jupiter i Saturn koje ćete videti nakon zalaska Sunca.

Jupiter će se nalaziti u sazvežđu Devica, dok će Saturn biti u sazvežđu Zmijonoša.

NASA o Perseidima: