Do sada su u sklopu misija usmerenih prema Marsu na njegovu površinu sletali lenderi i roveri, a u orbitu postavljeni orbiteri. Međutim, nikada nisu poslate letelice koje mogu da lete sa jednog mesta na drugo.

NASA sada ima cilj koji može da samo unapredi istraživanje crvene planete, a to je brže kretanje mašina na Marsu. Upravo to brže kretanje ili letenje će omogućiti ispitivanje više lokacija za kraće vreme a što istovremeno znači i više uzoraka.

21886_PIA22460

Mali helikopter na Marsu – foto: NASA

Helikopter će biti poslat na Mars u sklopu misije “Mars 2020” koja za cilj ima slanje još jednog rovera najranije početkom 2021. godine. Jedan od glavnih zadataka rovera će biti ispitivanja mogućih ostataka mikroba koji su nekada živeli na Marsu, dok će helikopter samo demonstrirati mogućnosti letenja i poslužiti za usavršavanje sledećih generacija helikoptera u svrhu istraživanja planeta sunčevog sistema..

S obzirom da će to biti prva letelica koja će svoje zadatke obavljati na nekoj drugoj planeti poseban problem predstavljaće nova tehnologija, kao i upravljanje letelicom zbog kašnjenja signala. Logično je da je to manji problem za sporo kretanje rovera po površini, dok je za letelice to ipak komplikovanije.

Nova tehnologija će morati da predvidi nove uslove letenja koja će se odnositi na različitu gravitaciju, gustinu atmosfere, kontrolu letelice…

Propeleri će se okretati brzinom od 3000 obrt/min i imaće težinu od oko 1,8 kg. Brzina okretanja rotora sa propelerima je 10-ak puta veća od brzine okretanja rotora na helikopterima na Zemlji. Razlog je retka atmosfera na Marsu jer će mali helikopter raditi u uslovima koji na Zemlji vladaju na visinama od  oko 30 000 metara, odnosno na visinama gde na Zemlji ljudi šalju uglavnom balone.

Ukoliko helikopter obavlja svoje zadatke 30 dana cilj će biti ispunjen jer je to vreme predviđeno za ovaj deo misije. Prvi letovi će trajati nekoliko sekundi, a ako se to pokaže kao uspešno let će se produžavati do 90 sekundi. Letelica će posedovati i sopstvenu solarnu bateriju.

Ukoliko sve bude išlo po planu biće ovo ogroman napredak u istraživanju planeta sunčevog sistema a sigurno je da će naredne generacije letelica posedovati složeniju opremu za istraživanje.

Sletanje rovera i helikoptera će se obaviti na sličan način kao i sletanje rovera Curiosity, odnosno na već proveren način. Sledeća animacija pokazuje način na koji će se obaviti sletanje:

Od ponuđena tri potencijalna mesta sletanja najverovatnija lokacija je Jezero Crater. S obzirom da je glavni cilj misije ” Mars 2020″ potraga za ostacima života na Marsu ovo mesto je idealno za sletanje. Voda je nekada formirala Jezero Crater, a površinska voda je odavno nestala. Inststaliranom bušilicom na roveru ispitivaće se dublji slojevi ovog kratera.

Plavi krug na slici predstavlja mesto verovatnog sletanja, dok druga slika pokazuje lokaciju kratera na Marsu.

Više o ovoj misiji kada dođe vreme za lansiranje čiji je lansirni prozor predviđen od 17. jula do 5. avgusta, a planirano sletanje je 18. februara 2021. godine:

mars 2020

NASA o mestu sletanja misije “Mars 2020”: