Na decembarskom noćnom nebu planete vidlljive golim okom možemo podeliti na jutarnje i večernje, prema dobu dana kada ih možemo posmatrati. Već je u nekim prethodnim tekstovima bilo reči o večernjim planetama, ali ćemo ih ponovo pomenuti i dopuniti to dodatnim informacijama, dok o jutarnim planetama nismo pisali.

 

Krenućemo redom, baš onim koji koristimo kada nabrajamo planete Sunčevog sistema prema njihovoj udaljenosti od Sunca i naravno prva je planeta Merkur.

Merkur

Najskrivenija planeta Sunčevog sistema će baš sada 28. novembra biti u zapadnoj elongaciji od 20,1 stepen. Ovo je period kada je Merkur najbolje posmatrati jer je naudaljeniji od Sunca pa od izlaska Merkura do izlaska Sunca prođe više vremena nego obično i sama planeta se može duže posmatrati.

Zapadna elogancija znači da će planeta biti vidljiva pre izlaska Sunca, dok će nam ugao

između Sunca i nje omogućiti duže posmatranje. Dakle, Merkur je trenutno jutarnja planeta vidljiva na istoku.

 

Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Dostići će magnitudu od -0,6 što je dovoljno sjajno za uživanje tokom posmatranja golim okom. Nalaziće se u sazvežđu Vaga, a već 11. decembra će biti u sazvežđu Škorpija. Polako će gubiti visinu i 14. decembra će biti u sazvežđu Zmijonoša. Nakon 20. decembra potraga za Merkurom se završava do sledećeg udaljenja od Sunca.

Tokom maksimalne elongacije Merkur će dostići visinu od oko 16 stepeni iznad horizonta, dok tabela ispod pokazuje promenu te visine u zavisnosti od dana u decembru:

Inače, Merkurova elongacija se kreće od 17°30′ do 27°45′. Ovaj raspon elongacije dugujemo Merkurovoj veoma izduženoj orbiti. Elongacije Merkura se smenjuju naizmenično na svaka dva meseca otprilike. Sutrašnja elongacija je zapadna a naredna je istočna i desiće se 10. februara 2020. godine.

Venera

Venera je od pre nekoliko nedelja ponovo večernja planeta ili u narodu poznata kao “zvezda Danica”, pa sam “sasvim slučajno” i ćerki dao to ime. 🙂

Venera i Jupiter su 24. novembra imali prividan susret na nebu tako da su i dalje blizu jedna drugoj.

Trenutna stanica Venere je sazvežđe Strelac, ali svakim narednim danom Venera će imati viši položaj nad horizontom tako da će već 20. decembra promeniti adresu i biće u sazvežđu Jarac. Trenutna magnituda joj je -3,87, ali će ona u narednom periodu biti sve sjajnija i u maju sledeće godina biti neverovatnih – 4,73. Biće pravo uživanje posmatrati je.

Na Veneri nije moguće videti detalje na površini zbog gustih oblaka koji okružuju planetu, ali je moguće posmatrati detalje na oblacima (sa većim amaterskim teleskopima) i Venerine mene.

Sledeći video pokazuje Venerine mene do maja sledeće godine.

Mars

Da Mars na našem nebu nije crvenkaste boje trenutno bi bio potpuno nezapažen na jutarnjem nebu sa magnitudom 1,71. Međutim, uz pomoć sjajnog Merkura ga možemo lakše pronaći jer zauzima položaj na početku decembra kao na slici.

Sada se nalazi u sazvežđu Devica, dok će 2. decembra biti u sazvežđu Vaga, a 8. januara prelazi u sazvežđe Škorpija. Narednih meseci će ostati na jutarnjem nebu.

Jupiter

Jupiter, kao jedno od najsjanijih nebeskih tela, u društvu Venere i Saturna boravi u sazvežđu Strelac, ali se polako približava zapadnom horizontu. U drugoj polovini decembra će već biti neuhvatljiv za naše poglede i polako će se premeštati na jutarnje nebo. U martu će biti u konjukciji sa Marsom i deliće ih manje od jednog stepena, a u istom mesecu će se desiti i konjukcija Saturna i Marsa.

Trenutna magnituda Jupitera iznosi -1,84 pa je preporučljivo iskoristiti naredne dve nedelje za njegovo posmatranje dok se prividno ne približi Suncu.

Posmatranje Jupitera može uvek biti zanimljivo jer i dvogledom se mogu posmatrati četiri galilejeva satelita, dok se teleskopom može uživati u njegovim prugama.

Saturn

Po mnogima verovatno najlepša planeta za posmatranje i astrofotografisanje, a tu titulu svakako duguje neverovatnom sistemu prstenova. Upravo ova planeta ostavlja najjači utisak onome ko prvi put pogleda kroz teleskop. Dvogledom nije moguće videti prstenove, ali već malim amaterskim teleskopima su dostupni, kao i Kasinijeva pukotina u prstenovima.

Kao što je pomenuto, Saturn se nalazi u sazvežđu Strelac već dugo i dugo će još biti tu. Međutim, i on će kao i Jupiter uskoro biti ispod horizonta. Početkom sledeće godine će se približiti prividno dovoljno Suncu da će nam biti nedostupan i polako će se premeštati na jutarnje nebo.

Trenutna magnituda mu je 0,56 i neće se previše menjati u decembru.

Uran i Neptun

Ove dve planete nisu vidljive golim okom, iako je Uran na granici vidljivosti golim okom

teško je primetan i u odličnim posmatračkim uslovima.

Uran se nalazi u sazvežđu Ovan sa magnitudom 5,69. U dvogledu ili teleskopu jasno se vidi njegova nežno plavo-zelenkasta boja.

Neptun se nalazi u standardno u sazvežđu Vodolija sa magnitudom 7,88. U optičkim instrumentima se jasno razlikuje njegova plava boja.

S obzirom na udaljenost ovih planeta amaterskim teleskopima ne možemo videti nikakve detalje na njihovim oblacima.

Mesec (nije baš planeta, ali…)

Ukoliko vreme bude vedro krajem decembra može se fotografisati mlad Mesec dok prolazi na nebu pored Saturna i Venere.

Vedro nebo!