BepiColombo je prva evropska misija koja ima za cilj istraživanje najmanje po veličini, ali i jedne od najmanje istraženih planeta u Sunčevom sistemu – planetu Merkur. Letelica BepiColombo je lansirana 20. oktobra 2018. godine, a do Merkura bi trebalo da stigne krajem 2025. godine.

U orbiti oko Merkura biće godinu dana na veoma visokim temperaturama koje prelaze 350 stepeni C. Postoji mogućnost produženja misije na još godinu dana.

Misija se sastoji od dve letelice: Mercury Planetary Orbiter (MPO) i Mercury Magnetospheric Orbiter (Mio). BepiColombo je zajednička misija Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske agencije za aerokosmička istraživanja (JAXA), ali pod vođstvom ESA.

Na svojoj misiji letelica BepiColombo je 1. oktobra proletela pored Merkura i tokom tog susreta na Zemlju poslala fotografiju sa udaljenosti od 2418 km, dok je najbliži susret bio svega 199 km pre nego što je fotografija napravljena. Međutim, iako cilj misije jeste Merkur letelica će u njegovoj orbiti biti tek 5. decembra 2025. godine, dok je ovaj susret bio samo jedan planirani gravitacioni manevar. Od početka misije letelica je imala jedan ovakav manevar sa Zemljom 20. aprila 2020. godine, zatim dva sa Venerom 16. oktobra 2020 i 11. avgusta 2021. godine, a nakon ovog susreta sa Merkurom uslediće još nekoliko gravitacionih manevra dok konačno ne uđe u Merkurovu orbitu. Ovi manevri desiće se 23. juna 2022, 20. juna 2023, 5. septembra 2024, 2. decembra 2024 i 9. januara 2025. godine da bi 5 decembra iste godine stigla na cilj. Komplikovan je zadatak postaviti letelicu u orbitu najbliže planete Suncu, jer problem predstavlja gravitacija naše najbliže zvezde. Dokaz za to je misija BepiColombo čiji put do cilja treba da traje oko 7 godina, a Merkur ipak nije toliko daleko nebesko telo.

Na slici vidimo deo severne hemisfere Merkura i regiju Sihtu Planitia koji je prepravila lava. Takođe vidimo i Lermontov krater prečnika 166 km, glatke ravnice oko kratera Calvino, odnosno Rudaki Plains.

Ovo je tek treća misija sa Zemlje posvećena Merkuru. Prva je bila Mariner 10 kada je letelica prošla 3 puta pored planete tokom 1974 i 1975. godine. Zatim misija MESEENGER čija je letelica bila u orbiti Merkura od 2011 go 2015. godine.

Uprkos ogromnom temperaturama na Merkuru čini se da tamo ima vodenog leda. Ova planeta ima i preveliko jezgro za svoju veličinu, ali i zanimljiv hemijski sastav. Očekuju se odgovori na mnoga pitanja nakon 2025. godine.

Letelica je prišla na oko 17 000 km do Venere 15. oktobra 2020. godine i snimila je. Na snimku vidimo Veneru i kako letelica leti pored nje, vidi se i linija koja razdvaja svetlu i tamnu stranu planete. Snimak je obrađen samo toliko da se pojača kontrast na njoj. Površina Venere je i sa ove udaljenosti ostala skrivena ispod njenih gustih oblaka.