Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Odlična fotografija magline Konjska glava i magline Plamen koje se nalaze u sazvežđu Orion. Ova astrofotografija je napravljena sa Golije, a autor je Ivan Jevremović iz Astronomskog Društva Aristarh, Kragujevac.
Od opreme je korićen teleskop 200/1000 newton i fotoaparat canon 550d, a sve to na montaži HEQ5 Pro.
Exp 20×600 sec, Iso 800.
Obrada DSS/PS.
Klikni na sliku: Continue reading “Konjska glava i Plamen slikani sa Golije”
Pošto je na FB stranici sajta komentarisano na ovu temu, nisam hteo da budem lenj pa sam iz knjige Milivoja Jugina “Kosmos otkriva tajne” izvukao deo koji govori o tome na kojoj visini od površine Zemlje počinje Svemir i zašto je to tako.
Odlomak iz knjige:
Gde počinje kosmički prostor?
Penjanjem sa nivoa mora, odnosno od nulte visine kroz Zemljinu atmosferu njena gustina i pritisak se smanjuju. Na 3 000 metara iznad
Zemlje parcijalni pritisak kiseonika u vazduhu postaje nedovoljan da ljudima, koji žive na manjim visinama, obezbedi uslove za život i rad tokom dužeg vremena. To se može nadoknaditi samo dovođenjem dodatnog kiseonika.. Piloti koji lete iznad te visine moraju zato da nose kiseoničke maske. Iako je oko 50% mase Zemljine atmosfere koncentrisano ispod visine od 5 km, dovođenjem dodatnog kiseonika čoveku se mogu obezbediti odgovarajući uslovi za boravak i opstanak do visine od 14,5 km. Na toj visini atmosferski pritisak dostiže veličinu kombinovanog pritiska ugljendioksida i vodene pare u čovekovim plućima. Počev od te visine čovek može normalno opstati u hermetičkoj kabini ili u odelu pod pritiskom. Continue reading “Na kojoj visini počinje Svemir?”
Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Njegov prečnik je oko 11 puta veći od Zemljinog, a masa mu je 2,5 puta veća od mase 
svih ostalih planeta SS zajedno odn. 70% mase svih planeta SS-a je u njemu. Poređenja radi, osoba koja je na Zemlji teška 69 kg na Jupiteru bi bila teška 159 kg. Peti je po udaljenosti od Sunca, a ta udaljenost u proseku iznosi oko 778 miliona km. Svoju revoluciju završi za 11,87 godina, a period rotacije oko sopstvene ose zavisi od geografske širine i oko polova iznosi 9 h 55 min. 30 sec. dok je na ekvatoru nesto manji. Ova pojava se jednostavno objašnjava činjenicom da je Jupiter gasovita planeta, ali ima čvrsto jezgro. Zbog ogromne brzine rotacije (12,6 km u sekundi), planeta je ,,spljoštena” i na njoj se razlikuju 2 prečnika. Ekvatorski iznosi nešto manje od 143 000 km, dok je dužina polarnog prečnika, naravno manja i iznosi oko 133 000 km. Masa ovog džina je 1,899 х 10ˆ27 kg. Kao što je već pomenuto, Jupiter je gasovita planeta sa čvrstim jezgrom. Njegova atmosfera ima gustinu od 1,326 g/cmˆ3. 86% Jupiterove atmosfere čini vodonik, nešto manje od 14% čini helijum, dok onaj ostatak od manje od 1% čine jedinjenja poput metana, etana, fosfina, vodene pare…U njoj se razlikuje tridesetak horizontalnih pojaseva, koji se kreću u međusobno naizmeničnim pravcima. Boja oblaka u njoj potiče od sastava jedinjenja od kojijh su sačinjeni.
Najinteresantnija pojava u atmosferi ove planete je ubedljivo bila Velika crvena pega, dok, nažalost, posle najmanje 300 godina postojanja, nije nestala. 1664. godine, otkrio ju je naučnik Robert Huk. To je zapravo bila oluja široka 19 hiljada km. U njenom centru je bilo ,,mirno” dok je brzina vetrova na obodima dostizala vrednost od 560 km/h – najbrzi vetar na Zemlji izgledao je kao povetarac u odnosu na vetrove u VCP, sa izmerenom vrednošću brzine od 370 km/h. Continue reading “Jupiter i njegovi sateliti”
Pre četiri godine, kada je pušten u rad Veliki sudarač hadrona u CERN-u, običan svet nije ni čuo za Pitera Higsa. Ali kada su fizičari juče saopštili da su otkrili Higsov bozon, tu neuhvatljivu česticu koja nosi njegovo ime, ovaj profesor fizike u penziji odjednom je stekao svetsku slavu. Tihi sedokosi 83-godišnjak je strpljivo čekao od 1964. potvrdu ove revolucionarne teorije. I danas se pomalo štrecne kad se u njegovom prisistvu spomene Higsov bozon.
Knjiga ”Kalendarsko znanje i doprinos Milutina Milankovića” u izdanju Udruženja koje nosi ime tog našeg istaknutog nučnika, predstavljena je večeras u Svečanoj sali Rektorata u Beogradu.
Continue reading “Kalendarsko znanje i doprinos Milutina Milankovića”
Postcards from the
Edge of the Universe
An Anthology of Frontline Astronomy from Around the World
24 rada, 116 strana, tvrd povez, bogato ilustrovana, predivna!
Autori dva najlepša snimka ovogodišnjeg tranzita Venere koji stignu u AM do 16. juna ove godine dobiće po jednu knjigu Postcards from the Edge of the Universe. U knjizi dvadeset četiri mlada astronoma iz isto toliko zemalja objavljuju po jedan svoj rad. Knjiga je izuzetno lepo opremljena i predstavljaće dragulj u kućnoj biblioteci.
Više o ovome pročitajte na sajtu AM-a.
Sve što vam je potrebno da znate o tranzitu Venere možete pogledati >>>>OVDE.
Ovu fotografiju je napravio Milan Miloradović iz Jagodine, jedan od naših najvrednijih astrofotografa koji ne prestaje da nas iznenađuje svojim delom i avanturizmom.
Astroblog ovog fotografa i astrofotografa >>>> astroblog-yagodinac.blogspot.com
Pogledajte još dve njegove fenomenalne fotografije planine Rtanj >>>>ovde
Kako je Milan naglasio, lokacija odakle je fotografija snimljena je ispod samog vrha Rtnja, na nekih 1400 m nadmorske visine. Levo je Venera, a desno sam vrh planine. Supermesec se pobrinuo za osvetljenje pejzaža.
Uživajte u slici (klikni na sliku): Continue reading “Inspirativna fotografija sa planine Rtanj”
British Council i Radio-televizija Srbije pozivaju mlade naučnike, studente i istraživače u oblasti prirodnih i tehničkih nauka da se prijave za „Laboratoriju slavnih“ (FameLab), šesto izdanje međunarodnog takmičenja za izbor najboljeg mladog komunikatora nauke u Srbiji.
„Laboratorija slavnih“ je takmičenje namenjeno mladim ljudima (18-35 godina) koji studiraju ili rade u oblasti prirodnih, tehničkih nauka ili matematike. Ono što je potrebno jeste da imaju ideju kako da u samo 3 minuta objasne neki naučni koncept pred stručnim žirijem, publikom u studiju i TV kamerama na zabavan, jednostavan i originalan način. Izlaganje treba da bude naučno ispravno, ali i razumljivo za publiku koja se ne bavi naukom. U nekoliko jednostavnih reči, za uspešnu prezentaciju u „Laboratoriji slavnih“ potrebni su – kvalitetan sadržaj, jasno izglaganje i harizma takmičara. Continue reading ““Laboratorija slavnih” 2012″
U četvrtak, 26. januara, sa početkom u 19:30 časova, Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i Astronomsko društvo ”ALFA” organizuju predavanje:
Predavač će biti Zoran Vasiljević, načelnik Meteorološke stanice u Nišu.
Na predavanju će posebna pažnja biti posvećena faktorima koji utiču na klimu, o Zemlji, kao toplotnoj mašini, posrednicima u prenosu toplote na našoj planeti, procesima koji čine da mesta na istim geografskim širinama imaju različitu klimu. Biće reči i o meteorološkim i klimatskim trendovima u našoj geografskoj regiji.
Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup zaineteresovanima je slobodan.
——————-
Izvor:
Na sajtu međunarodnog projekta InOMN organizuje se glasanje za termin kada ce se odrzati ovogodišnja međunarodna noć posmatranja Meseca. Ponuđeno je nekoliko termina i to 24. i 25. avgust, 21. i 22. septembar i 19. i 20. oktobar. Prošle godine je u Srbiji organizovan najveći broj aktivnosti u vezi ovog projekta i organizovan je konkurs koji je bio jako uspešan. Zato treba čitaoce AM-a i sve ljubitelje astronomije obavestiti o ovom glasanju pa da i ove godine se uključimo u realizaciju InOMN projekta sa još većim brojem aktivnosti. Link za glasanje je:
SVEMIR 