Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Sledeću brošuru je napravio hrvatski astronom Boris Štormar, sa ciljem širenja svesti o svetlosnom zagađenju. Napomena autora je da se sledeća: brošura se može slobodno koristiti, ali se sadržaj ne sme menjati!
BROŠURA – DOWNLOAD – dokument je u PDF-u (3,55 Mb).
Ultraljubičasto zračenje je deo elektromagnetnog spektra između vidljive svetlosti i X – zračenja najvećih talasnih dužina. Talasnih je dužina od 400nm do 100nm. U homogenoj sredini, kao i u vakumu kreće se pravolinijski, brzinom svetlosti. Baš kao i svi ostali elektromagnetni talasi.
Ultraljubičasti zraci mogu posle apsorbcije izazvati prekide međumolekularnih veza, njihovu disocijaciju i rekombinaciju.
U zavisnosti od talasnih dužina, dele se u tri oblasti: Continue reading “UV zračenje”
Ovako izgleda kada u atmosferu uleti omanji meteor, a samo se može zamisliti šta može da napravi asteroid od stotinak metera.
Ovaj snimak je slučajno napravila kamera na policijskim kolima negde u Kanadi i mislim da je snimak star oko godinu dana (možda malo više). Continue reading “Pretvara noć u dan”
Nakon onog lažnog (po svemu sudeći) meteora, stigla je vest o udaru malog asteroida. Mada i nije bio mali i samo je sreća da nije bilo veće štete. Ovaj put se desilo u Indoneziji, a sledeći članak je napisao Marino Tumpić za AM:
http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/asteroidi/1613-udar-asteroida-iznad-indonezije.html
Jedan od uslova života živog sveta na planeti je vazduh. Ima dve osnovne funkcije: Biološku i proizvodnu.
– Biološka ili primarna funkcija vazduha je da planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotisintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belančevina. Čoveku je potrebno sedam puta vise vazduha od vode, a deset puta više nego hrane (u težinskom odnosu). Atmosfera je bogata kiseonikom (oko 1/5 od ukupne količine vazduha), ali ga u vodi ima znatno manje zato što se u njoj teško rastvara. Kako je ljudsko telo, kao i tela ostalih kopnenih organizama sastavljeno najvećim delom od vode, to je snabdevanje kiseonikom i njegovo raspoređivanje po organima i tkivu veoma bitno. U industrijski razvijenim zemljama, svaki pojedinac Continue reading “Vazduh i mi”
Još nekoliko snimaka sa” mesta udara”.
Ovaj događaj je (koliko god da je sumnjiv), koliko sam primetio, propraćen na svim većim svetskim televizijama i novinama. Nisam video da su kod nas to prikazali. Verovatno zato što bi trebalo da plaćamo još više pretplatu, pa ćemo onda i mi pratiti takve stvari, a do tada plaćajte pretplatu i gledajte po pola sata reklame za vreme serije koja traje 20 minuta. (Mada ako je prevara, kao što izgleda, bolje je što nisu).
Evo slika: Continue reading “Meteor u Latviji – još nekoliko slika???”
CNN je preneo vest da je meteor pao u Latviji (slika je preuzeta sa CNN-a) i napravio krater širine 10m i dužine 20m.
Biće sprovedena istraga da bi se utvrdilo šta je tačno u pitanju. Po rečima CNN-a, to će obaviti naučnici i njihova vojska.
Na snimku se jasno vidi usijana kugla na dnu kratera. Mada mi ovde ima više nelogičnosti, tako da nisam baš siguran da je u pitanju neko nebesko telo!!! Continue reading “Meteor je pao u Latviji???”
Nafta je po hemijskom sastavu smeša raznih organskih jedinjenja. Njeno organsko poreklo potiče od dugog vremenskog procesa taloženja biljnog i životinjskog materijala u zemlji, pod uticajem pritiska i toplote. Sve ovo je dovelo do nastajanja ugljovodonika koji su glavni sastojci nafte. Primetno je da najviše nafte ima na najosunčanijim delovima planete (recimo,oko ekvatora…). Što je nafta dublje u zemlji veći je pritisak, tako da pri bušenju može doći do naglog izbijanja nafte i gasa. Dubina slojeva nafte može biti različita i kreće se od nekoliko metara do više od 5 km. Continue reading “Ukratko o nafti”
Polarna svetlost na severnom polu Jupitera:
Polazna i osnovna sirovina za tehnološki postupak proizvodnje gume je kaučuk, koji može biti prirodni i sintetički.
Guma predstavlja vulkanizirani kaučuk nastao procesom vulknizacije. Sjedinjuje se sumpor sa kaučukom uz razne dodatke. Guma ima široku primenu, ali to je već svima poznato.
Vulkanizacija je fizičkohemijski proces tokom kojeg se pored hemijske reakcije vezivanja kaučuka i sumpora odigrava i konačno oblikovanje i kalupljenje gotovog proizvoda.
Prirodni kaučuk se nalazi u mlečnom soku kaučukovog drveta, odnosno lateksu. To je visoko – molekularna materija, empirijske formule – (C5H8)n. Sirovi kaučuk može biti svetlo žute, tamno mrke do crne boje. Elastičan je Continue reading “Guma i životna sredina”
SVEMIR 
