Nije sve onako kako nam izgleda. Mi vidimo samo one stvari koje su oku dostupne. Objašnjenje za ovo pruža elektromagnetno zračenje.
Koliko se sećam iz vremena dok sam morao da spremam ispite, ovo zračenje je otkrio Maksvel na osnovu nekih Faradejevih i svojih eksperimenata, ali ovakve stvari obično slabije pamtim. Kasnije je ova Maksvelova teorija potvrđena i to beše to. Nastupila su mnoga istraživanja pomoću kojih se promenio svet u kome živimo i koji je viđen potpuno drugim očima.
Elektromagnetno zračenje (EMZ) putuje svemirom brzinom svetlosti, jer je i vidljiva svetlost deo ovog zračenja. EMZ je noslilac elektromagnetne sile. Energija koju nosi ovo zračenje zavisi od njegove talasne dužine. Talasna dužina predstavlja rastojanje između dva brega talasa i što je ovo rastojanje manje EMZ ima veću energiju. Prenosilac ovog zračenja je foton koji predstavlja kvant elektromagnetnog zračenja, dok kvant predstavlja najmanji paket energiije (u ovom slučaju EMZ). Kod gravitacije je graviton kvant gravitacione sile itd. Foton nema masu mirovanja. Continue reading “Šta vidimo, a šta ne vidimo u svemiru?” →