Ponovo je, 1. oktobra, snimljena kometa koja uranja u Sunce. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je, kao i prethodnog puta, u “trenutku”
sudara sa druge strane izbečena velika količina materije.
Vrlo je verovatno da je sve slučajnost, ali naučnici nisu 100% sigurni. Međutim, od mesta uranjanja komete do suprotne strane Sunca je velika udaljenost od preko milion kilometara, tako da ne postoji mehanizam kojim bi kometa delovala na izbacivanje koronarne materije, tako da je ovo za sada jedini odgovor, odnosno da je u pitanju slučajnost.
Ipak je zanimljivo da postoje dva odvojena snimljena sudara sa istim redosledom događaja.
Kometu je otkrio astronom amater 30. septembra, a službena oznaka joj je СОХО-2143.
Snimak je napravljen pomoću Solar and Heliospheric Observatory (SOHO) – trajanje 12 sekundi:
Takođe možete pogledati i animaciju:
SVEMIR 
Sad mi je jasnije 🙂 Priznaću da nemam pojma kako mi to nije palo na pamet 😀 Nešto sam još malo pročačkao o tome, pa sam shvatio da ni sa izbacivanjem koronarne materije ‘teorija slučajnosti’ statistički nije ugrožena… Eventualno ako se dogadjaj ponovi nešto češće sa sličnim ishodom… U svakom slučaju je zanimljivo 🙂
Sale odnosi su realni. Međutim, kometa koja ima prečnih od svega kilometar može imate rep dugačak od preko milion km. Posebno u blizini Sunca. Zato ti deluje da je ona velika. U stvari to je prividno zbog njene kome i repa.
Mene zanima koliko su odnosi objekata na animaciji proporcionalni sa odnosom veličina istih objekata u prirodi… Nekako sam zamišljao kometu mnogo manju u odnosu na sunce, a i izbacivanje materije… Ako su odnosi proporcionalni, iz laičkog ugla ne vidim neki snažan razlog što bi skoro istovremeno dešavanje ta dva dogadjaja moralo biti slučajnost. Hoću reći (laički naravno) za manju kometu bi mi dogadjaj možda i delovao više iznenadjujući zbog površine sunca, ali za veću kometu ne vidim na čemu se problem povezanosti dogadjaja zasniva… Jedino nisam baš upućen u izbacivanje materije sa sunca, pa ne znam koliko se to često dešava, razmera talasa tog izbacivanja i u ostale uglavnom statističke podatke o toj pojavi… Problem bih shvatio samo ako se to izbacivanje materije dešava statistički dovoljno često, pa da se i slučajnost može uzeti u obzir…
Dobar ti odgovor Peđa, baš se nasmijah.I ja sam se isto pitala.
Nije to CD, već se zatamni sučev disk (čime već…) da bi se videlo šta se dešava na njegovoj površini.
Xm a zasto stavljaju taj CD ili sta vec , nije mi jasno ….