Jupiter će 8. marta biti u opoziciji, odnosno nalaziće se sa suprotne strane Zemlje od Sunca. Biće cele noći na nebu, sve do izlaska Sunca. Zemlja će prolaziti između ova dva nebeska tela.

Ovo se dešava svakih 13 meseci, tako da narednu opoziciju Jupitera očekujemo 7. aprila sledeće godine. Poslednja opozicija ove planete se dogodila 6. februara 2015. godine. Samo spoljašnje planete mogu biti u opoziciji – Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.

Ove godine dok Jupiter bude boravio u opoziciji nalaziće se u sazvežđu Lav u blizini zvezde Denebole. Svojim sjajem će dominirati cele noći, jer je jedino Venera sjajnija od nega, ali ona izlazi tek u jutarnjim satima i previše je blizu Sunca na jutarnjem nebu.

Prema Stellariumu magnituda Jupitera će biti oko -2,5. Zbog blizine Zemlji ova planeta je sjajnija nego ostalih dana, a njena udaljenost će biti  664 miliona km.

Kratak video o ovom događaju:

Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Njegov prečnik je oko 11 puta veći od Zemljinog, a masa mu je 2,5 puta veća od mase svih ostalih planeta SS zajedno odn. 70% mase svih planeta SS-a je u njemu. Poređenja radi, osoba koja je na Zemlji teška 69 kg na Jupiteru bi bila teška 159 kg. Peti je po udaljenosti od  Sunca, a ta udaljenost u proseku iznosi oko 778 miliona km. Svoju revoluciju završi za 11,87 godina, a period rotacije oko sopstvene ose zavisi od geografske širine i oko polova iznosi 9 h 55 min. 30 sec. dok je na ekvatoru nesto manji. Ova pojava se jednostavno objašnjava činjenicom da je Jupiter gasovita planeta, ali ima čvrsto jezgro. Zbog ogromne brzine rotacije (12,6 km u sekundi), planeta je ,,spljoštena” i na njoj se razlikuju 2 prečnika. Ekvatorski iznosi nešto manje od 143 000 km, dok je dužina polarnog prečnika, naravno manja i iznosi oko 133 000 km. Masa ovog džina je 1,899 х 10ˆ27 kg. Kao što je već pomenuto, Jupiter je gasovita planeta sa čvrstim jezgrom. Njegova atmosfera ima gustinu od 1,326 g/cmˆ3. 86% Jupiterove atmosfere čini vodonik, nešto manje od 14% čini helijum, dok onaj ostatak od manje od 1% čine jedinjenja poput metana, etana, fosfina, vodene pare…U njoj se razlikuje tridesetak horizontalnih pojaseva, koji se kreću u međusobno naizmeničnim pravcima. Boja oblaka u njoj potiče od sastava jedinjenja od kojijh su sačinjeni.

Više o Jupiteru možete pročitati >>>>ovde.