Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida. Ova kometa je mogla da se posmatra prošle godine, a više o tome možete pogledati >>>> OVDE!

Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, 2011. godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35, ali četo ovaj broj bude veći. Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

Drakonidi su aktivni između 6 i 10 oktobra i u suštini ova meteorska kiša obično nije preterano zanimljiva. Međutim, godine 1933 i 1946 su posebno zanimljive jer je ZPČ je varirao od 20 pa do preko 500 meteora, tako da postoji opravdana sumnja da je moguće da se opet ponovi veći pljusak.

Kako pronaći sazvežđe Zmaj i glavu Zmaja na noćnom nebu?

Na slici se vide više sazvežđa. Na dnu slike se lako prepoznaje asterizam Velika Kola (deo sazvežđa Veliki Medved), a na sredini slike se nalazi sazvežđe Mali Medved sa zvezdom Severnjačom (Polaris) na vrhu. Ukoliko ne možete uz pomoć Velikog Medveda pronaći Severnjaču možete pogledati sledeći tekst koji vam može pomoći da se lakše snađete na noćnom nebu.

Tekst možete pročitati >>>> ovde.

Vrlo blizu Severnječe je i sazvežđe Zmaj i glava Zmaja. Međutim, ono što je karakteristično za sve meteorske kiše je to da se meteori mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali po nekom nepisanom pravilu najveći broj se može očekivati oko radijanta.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”. Takkođe, ako želite da vidite što veći broj “zvezda padalica” morate pobeći što dalje možete od gradskog svetla, a iz bezbednosnih razloga uvek je bolje na takvim lokacijama ići u grupi.

Mesec će ove godine u vreme maksimuma biti u fazi rasta i može praviti probleme tokom posmatranja.

Sazvežđe Zmaj se vidi tokom cele noći, tako da se i Drakonidi mogu posmatrati do jutra, kada je sazvežđe Zmaj već nisko na horizontu.

Radijant Drakonida:

Ispod možete pročititi i izveštaj sa prošlogodišnjeg posmatranja matične komete Drakonida. Svega par dana nakon što je stigao nov teleskop.

Izveštaj od 02.09.2018. godine.

S obzirom da će, prema prognozama, sledeće nedelje biti nestabilno vreme odlučili smo

(brat i ja) da večeras potražimo kometu 21P/Giacobini–Zinner. Međutim, nismo mogli da čekamo da kometa na nebu bude visoko iznad horizonta pa smo je potražili kada je bila nisko, blizu seveoristočnog horizonta. Razlog za žurbu je bio Mesec koga smo očekivali da se pojavi svakog trenutka jer smo kasno stigli na planinu.

Sat vremena pre izlaska Meseca nebo je bilo skoro pa idealno za posmatranje. Mlečni put je bio toliko jasan da je delovalo kao da posmatramo neku astrofotografiju, ali sa svakim narednim minutom nebo je bilo sve sjajnije.

Golim okom je lako bilo videti galaksiju Andromeda i Double cluster, dok je teleskopom bilo baš sjajno. Iskoristili smo vreme da vidimo M51 (dve galaksije jedna iza druge), M13 (zbijeno jato zvezda u Herkulesu) u kome smo mogli videti i pojedinačne zvezde. Bilo je uživanje posmatrati M57 – Ring nebulu u sazvežđu Lira.

Posmatrali smo još par objekata, a onda je došlo vreme da vidimo i kometu koja je sada oko 7,2. magnitude…ili nešto malo sjajnija. Uglavnom, nije moguće videti je golim okom.

Kometa 21P/Giacobini–Zinner je periodična kometa sa periodom od 6,6 godina. Ova kometa je ujedno i matična kometa meteorske kiše Drakonida čiji je maksimum između 7 i 9. oktobra.

Večeras se kometa 21P/Giacobini–Zinner nalazila iznad zvezde Capella u sazvežđu Kočijaš i nije bilo teško pronaći je. Kometa je bila bleda, ali jasno vidljiva na uvećanju od 48x u okularu od 25mm, dok je na uvećanju od 120x bila veća, ali “zahvaljujući” okularu od 10mm koji je stigao uz teleskop kontrast je bio jako loš. Zaključak je da se mora nabaviti još opreme, odnosno kvalitetnijih okulara. 🙂

Blago izduženje komete, odnosno rep je bio jedva vidljiv. Toliko jedva da smo se pitali da li je to uopšte rep. Ipak, iako Mesec još uvek nije bio iznad horizonta uticao je na uslove posmatranja.