Astrofotografijom sam se poceo baviti jos 2018. godine kada sam kao poklon za 18.rodjendan dobio montazu za pracenje a fotoaparat sam vec tada posedovao. Nakon kraceg upoznavanja sa nekim novim terminima kao polar alignment, sideral tracking itd, sastavio sam svoju sliku. Nju vise nemam.
Autor: Nikola Milićev
Opis slike: Cygnus predeo letnjeg mlečnog puta. Neki od objekata: NGC7000 maglina Severna Amerika pored zvezde Deneb. Ispod je Sadr regija sa maglinog NGC6888 Crescent maglina. Sa same leve strane se nalazi Cygnus Loop poznatiji kao Veil complex
Mnogima prva slika je M42, ali ja sam se odlucio za M45. Zasto? Ne znam ni sam. Ova montaza nije za “experte” vec za osobe kao sto sam ja, pocetnike, koji se tek upoznavaju sa terminologijom astrofotografije. Na zalost kod nas u Srbiji nije razvijen hobby, jako mali broj nas se bavi sa slikanjem. Zivim na mestu gde se i dalje, u 21.veku golim okom vidi Mlecni put od horizonta do horizonta i svaki put kada kasne sate provodim napolju, pokusavam da iskoristim potencijal naseg neba.
Ukoliko želite da pogledate astrogotografije u većoj rezoluciji i da vidite neverovatan broj zvezda na njima pogledajte Nikolin Flickr nalog:
Kada smo kod opreme, ljudi uglavnom misle na ogromne teleskope kada im se spomene astrofotografija, ali zapravo za nju je u danasnje vreme dovoljan i mobilni telefon. Ako ste upoznati sa Bortle-ovom skalom neba, ja se nalazim na skali 4. Nije najbolje nebo, ali definitivno da je i i vise nego klavitetno za slikanje. Ovo je hobby za one koji su spremni da se suoce sa izazovima, sa nocima provedenim napolju medju komarcima i na -30°C da bi se na kraju dobila jedna slika. Da li se isplati?
Svakako, ako se ja pitam. Kada sam poceo da se bavim astrofotografijom, tek tada sam shvatio koliko smo mi zapravo mali u celom ovom univerzumu gde nas okruzuju magline, galaksije. Tek kada uslikate prvu maglinu i uz nju dodate Mesec uslikan istom opremom, tek tada shvatite da je sve oko nas mnogo vece nego sto mi mislimo..da je neki objekat udaljen stotinama i hiljada svetlosnih godina i dalje mnogo veci od samog satelita Zemlje na udaljenosti od 340.000km. Neopisljiv osecaj.
Nadam se da ce ovo bar malo motivisati nekoga da izadje i da uslika po koju sliku. Ma, zapravo i ne treba da slika, dosta je samo da posmatra nebo i da se divi necemu cemu pre nije posvetio ni gram paznje.
Ukoliko želite da pogledate astrogotografije u većoj rezoluciji i da vidite neverovatan broj zvezda na njima pogledajte Nikolin Flickr nalog:
SVEMIR 