U kućnoj izolaciji počinje borba izmađu čitati knjigu ili pogledati film, pa je sinoć film 
pobedio.
Pre par dana mi je prijatelj preporučio indijski film “Mission Mangal” koji je snimljen po istinitoj priči o Indijskoj agenciji za istraživanje svemira (IRSO) i slanju prvog indijskog satelita u orbitu Marsa i kako je tim naučnika prešao sve prepreke koje su im se našle na putu.
Film “Mission Mangal” se pojavio 15. avgusta 2019. godine.
Želeo bih na kratko da uporedim film “Ad Astra” i “Mission Mangal”. U prvom filmu glumi Bred Pit i gledanost je bio ogromna, ali je film bio pravo razočarenje za većinu ljubitelja tog žanra. Razočarenje je bilo kako u samoj priči sa puno nedostataka, tako i sa specijalnim efektima.
Međutim, u ovom indijskom filmu nije bilo tako poznatih glumaca pa je i broj ocena na IMDb bio ispod 10 000. Takođe, očekivalo bi se da bi Holivud bolje odradio neke scene, ali gledajuću “Ad Astra” to i ne mora da znači.
Ocene na IMDb su:
Kod ovih brojeva je potrebno uzeti u obzir da drugi film nije sa engleskog govornog područija.
Radnja film “Mission Mangal” prati grupu naučnika od kojih je dvoje iskusno, dok se ostatak tima sastoji uglavnom od mladih naučnika. Takav tim je sastavljen jer u početku vođe tima nisu imale podršku od svoje agencije, pa nisu ni dobili u svom timu iskucne naučnike koje su tražili da se nađu u njihovom timu.
Budžet za misiju je nekoliko puta smanjivan, ali je rad na misiji omogućen zahvaljujući fenomenalnim idejama za smanjenje troškova članova tima. Ova misija je bila važna za članove tima i samu agenciju za istraživanje svemira zato što bi Indija bila prva Zemlja kojoj bi iz prvog puta uspelo da pošalje satelit u orbitu Marsa i time su se vodili do kraja.
Moja preporuka je da ovaj film vredi odgledati. Nije Holivud, ali i baš zato što nije Holivud može se videti da i druge zemlje ulažu dosta truda u istraživanje svemira sa mnogo manjim budžetom od NASE koja je više puta pomenuta u filmu.
SVEMIR 