Za razliku od prethodnih godina početak ovog proleća ostaje u senci trenutno najvećeg svetskog promlema, odnosno pandemije bolesti COVID-19 koju izaziva virus SARS-CoV-2.

Zanimljivu prezentaciju o ovom virusu možete pogledati >>>> ovde.

Zbog ograničenog kretanja i vremena koje ćete provoditi u zatvorenom prostoru neće biti moguće posmatranje noćnog neba onakako kako smo navikli, slobodni i kada to poželimo.

Da bi što pre mogli da se vratimo na stare navike potrebno je da ujedinjeni budemo disciplinovani i savesni. To je sve što mi kao pojedinci možemo.

Ono što ćemo ovog proleća moći da vidimo na noćnom nebu sa naših prozora i terasa biće izdvojeno u posebnom tekstu na blogu.

Ove godine proleće počinje 20. marta u 4:49 i trajaće do 20. juna u 23:43. Ukupno vreme trajanja proleća iznosiće 92 dana 17 sati i 30 minuta.

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jed. juna u je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.

Proleće na severnoj zemljinoj polulopti počinje u trenutku kada Sunce na svojoj putanji “preseče” nebeski ekvator (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). Istovremeno na južnoj polulopti počinje jesen i taj trenutak je za njih jesenji ekvinocij.

U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu (slika iznad).

Mesec će u trenutku početka proleća biti na jutarnjem nebu u sazvežđu Jarac dok će se sunce nalaziti u sazvežđu Ribe.

U tačkama preseka nebeskog ekvatora i ekliptike se nalaze dve tačke koje nazivamo gama i omega tačke. Gama tačka se nalazi u sazvežđu Ribe i kada Sunce tokom kretanja po ekliptici na uzlaznoj putanji svojim centrom preseče nebeski ekvator počinje proleće na severnoj polulopi,  dok istovremeno na južnoj počinje jesen. Kada Sunce na silaznoj putanji po ekliptici ponovo preseče nebeski ekvator, ovoga puta u sazvežđu Devica, na severnoj polulopti počinje jesen, a istovremeno na južnoj počinje proleće.

Jutarnje planete će biti Merkur, Saturn, Jupiter i Mars, dok ćemo posle zalaska Sunca na večernjem nebu videti sjajnu Veneru.

Martovsko noćno nebo 2020

Više o jutarnjim planetama:

Jutarnje planete ovih dana