Charles Messier je u 18-om veku na nebu otkrio 110 objekta koje je ubacio u svoj katalog. U katalogu se nalaze galaksije, magline i zvezdana jata. Naravno, on je tada smatrao da se svi ti objekti nalaze u našoj galaksiji, a danas njegovi objekti služe za zabavu astronoma amatera.

Mesijeovi Maratoni (MM) su skupovi astronoma amatera koje obično organizuju astronomska društva. Za vreme maratona je potrebno naći što više M objekta. Međutim, ovaj maraton se ne može održati u bilo koje doba godine jer nisu uvek vidljivi svi M objekti na nebu. To zavisi od položaja posmatrača na Zemlji i od doba godine. Svi M objekti su vidljivi  baš ovih dana, odnosno kraj marta i početak aprila.

Recimo, poznata galaksija Andromeda nosi oznaku M31, zvezdano jato Plejade M45, ostatak supernove iz 1054. godine Crab nebula M1, galaksija Sombrero M104 itd.

U toku godine broj M objekta varira u toku noći. Neka su na nebu u toku dana, a neka u toku noći. Međutim, ovo je vreme kada je moguće naći sve objekte u jednoj noći.

Sve što vam je potrebno jeste zvezdana karta, dobar instrument i dobra volja. Od instrumenata je dovaljan solidan dvogled, recimo neki 7X50 ili naravno teleskop.

Takmičari obično počinju posmatranje sa prvim mrakom i to sa objektima koji se nalaze nisko na zapadnom horizontu. Razlog je taj što će ti objekti prvi “pobeći” sa neba. Zatim lagano pomeraju istrumente prema istoku. Izdržljivost je jedan od bitnih faktora, jer nije lako vrteti se oko teleskopa cele noći, od sumraka do svitanja. Ali je, naravno, doživljaj jedinstven.

Ono što je posebno bitno jeste kako se obući? Pa toplo, jer ove noći znaju biti baš hladne, naročito ako se maraton održava na većim nadmorskim visinama, a obično je tako.

Kod nas se MM održava svake godine na Fruškoj gori, ali velika je verovatnoća da se ove godine to neće desiti zbog situacije sa epidemijom. Takođe, nije bilo ni najava do danas.

Ipak, to ne predstavlja ograničenje kada je u pitanju individualno traženje nebeskih objekata.