Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Ovih dana je Mesec izgledao fenomenalno na potpuno vedrom večernjem noćnom nebu, pa je to moralo da se fotografiše. 🙂
Fotografija je solidnono crop-ovana da bi Mesec delovao veći, pa je zbog toga kvalitet fotografije opao, ali cilj je bio samo Mesec.
Parametri snimanja: ISO 200, exp 1/30, f /5,2, digital zoom 3x
Fotoaparat: Samsung L110
Klikni na sliku:
Nakon mirnog perioda na Suncu od nekoliko dana bez aktivnih regiona ili sa samo jednim, trenutno se na strani Sunca okrenutoj nama vide pet aktivna regiona sa većim brojem pega i uspešno su zabeleženi na fotografijama. Korišćen je teleskop SW BD 150/750, EQ3 i naravno Baader astrosolar folija.
Napomena: nikada kroz optičke instumente ne posmatrati direktno Sunce. Upotreba filtera je obavezna.
Slika govori više od reči. Ono što dominira na slici jesu zbijena zvezdana jata koja se nalaze u galaksiji Sombrero koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M104.
Na slici je vidljivo 136 zvezdanih jata, a procenjuje se da ih je u ovoj galaksiji oko 1900. U poređenju sa našom galaksijom Mlečni put koja ima oko 200 ovakvih jata, Sombrero ima zadivljujuću broj istih.
Mađutim, galaksija M87 ima oko 12 000 takvih zbijenih zvezdanih jata, ali je i veličine ove eliptične galaksije ogromna.
Galaksija Sombrero je udaljena od nas oko 30 miliona svetlosnih godina i nalazi se u pravcu sazvežđa Device. U njenom centru se nalazi supermasivna Crna rupa koja ima masu oko milijardu Sunčevih. Takođe, ovaj objekat je jedan od najzanimljivijih za astrofotografe amatere širom sveta. Continue reading “Galaksija Sombrero i veliki broj zbijenih zvezdanih jata”
Kao što smo i očekivali, oblaci su prekrivali skoro celo nebo, a posebno su bili uporni u pravcu istoka, odnosno Sunca. Bilo je jako 
hladno sa jakim vetrom. Zbog svega toga nam je bilo dovoljno da dočekamo samo 10 minuta Sunca za posmatranje i neku fotografiju. Toliko smo i imali…
Oprema je postavljena oko 5h, a do prvog Sunca (ispred koga nisu bili oblaci) smo čekali skoro sat vremena. Svako je napravio po neku fotografiju za sebe. Neko je slikao fotoaparatom, a neko jednostavno telefonom preko teleskopa. Svako je imao po neku uspelu fotografiju ovog retkog astronoskog događaja.
Čekanje i smrzavanje se isplatilo. Na slikama se vidi kakvo je nebo bilo tokom posmatranja.
Jasno se vidi Venera preko Sunčevog diska, kao i desetak Sunčevih pega.
Na Suncu se danas nalazi veći broj pega što dodatno može da učini posmatranje tranzita Venere zanimljivijim. Najveću aktivnost ovih dana pokazuje region 1493. Na slici se vide pet aktivna regiona, kao i dva nova koja još uvek nemaju službenu oznaku. Postoje još dva starija, jako mala, aktivna regiona koja se ovde ne vide.
Fotoaparat: Samsung L110
Teleskop: Njutn 150/750 na EQ3 montaži
Okular: 10 mm
Filter: Baader astrosolar folija
Mesec i Mars su večers bili blizu. Crvenkasti Mars se jasno vidi levo iznad Meseca koji je delom sakriven iza krošnji drveća.
Iznad Marsa je i sazvežđe Lav sa zvezdama Regulus i Denebola.
(Klikni na sliku)
Ovih dana je na Sunčevom disku vidljivo pet aktivnih regiona. Međutim, nijedan region nije velik kao što je to bio slučaj sa aktivnim regionima proteklih meseci. To je jedan od razloga zašto se jako slabo vide na slici.
Slikano je na uvećanju od 75 puta standardnom opremom. Drugu sliku je napravila Letelica SDO (Solar Dynamics Observatory), tako da bolje možete videti aktivne regione sa drugačijom (pravom) orijentacijom na Sunčevom disku.
(Sunce 24.05.2012. – link)
Svet će sigurno još dugo pamtiti Nila Armstronga kao prvog čoveka koji je prošetao površinom Meseca. Takođe je, međutim, dobro poznata činjenica da američki astronaut vrlo retko govori o legendarnom “velikom koraku za čovečanstvo”.
Continue reading “Armstrong progovorio o sletanju na Mesec (preuzeto)”
Kako to već ide, od kako sam pre više od nedelju dana nabavio Baader astrosolar filter, Sunca video nisam. Ali ko čeka taj i dočeka, pa sam jutros uspeo da napravim nekoliko fotografija Sunca koje se s vremena na vreme pojavljivalo kroz oblake. To je trajalo nekoliko minuta i nakon toga opet samo oblaci.
Pošto nisam imao dovoljno vremena za slikanje, ovog puta ne mogu da okrivim samo fotoaparat za loše rezultate! 😉
Od opreme, pored Baader folije, koristio sam teleskop 150/750 EQ3 SW Newton reflektor na EQ3 Mehanici i ozloglašeni fotoaparat Samsung L110. Snimano je na uvećenjima od 30 i 75X, a kada je došlo na red uvećanje od 150X ništa nije moglo oduvati oblake. Otvor koji je prekriven folijom je 125 mm.
Na Suncu trenutno postoji pet aktivnih regiona, od kojih su na ovim fotografijama vidljiva dva. Od ostala tri jedan region je na zalasku i teško je uočljiv, dok su ostala dva jako mala sa sitnim pegama.
Na jednoj slici se jasno vide pege kroz sloj oblaka i uvećanje je 30x. Druga je na uvećanju od 75x, dok je treća takođe na tom uvećanju, ali je urađen crop.
Vidljivi su aktivni regioni 1484 i 1486.
Kada je Sunce u svom maksimumu aktivnosti, kao ove 2012. godine, broj Sunčevih pega je veoma povećan. U vremenu minimuma aktivnosti mogu proći nedelje i nedelje bez pega.
Pre nekih desetak da pojavila se Sunčeva pega, odnosno aktivni region 11476 i njegove slike su brzo obišle svet jer je region bio ogroman. Međutim, to je bukvalno pegica u odnosu na pege koje su se nalazile na Suncu 1947. godine.
Slika vredi više od ovih pisanih reči, a Zemlja i Jupiter su tu za dodatno upoređivanje veličina (Klikni na sliku):
SVEMIR 