Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Na Suncu se danas nalazi veći broj pega što dodatno može da učini posmatranje tranzita Venere zanimljivijim. Najveću aktivnost ovih dana pokazuje region 1493. Na slici se vide pet aktivna regiona, kao i dva nova koja još uvek nemaju službenu oznaku. Postoje još dva starija, jako mala, aktivna regiona koja se ovde ne vide.
Fotoaparat: Samsung L110
Teleskop: Njutn 150/750 na EQ3 montaži
Okular: 10 mm
Filter: Baader astrosolar folija
Kako to već ide, od kako sam pre više od nedelju dana nabavio Baader astrosolar filter, Sunca video nisam. Ali ko čeka taj i dočeka, pa sam jutros uspeo da napravim nekoliko fotografija Sunca koje se s vremena na vreme pojavljivalo kroz oblake. To je trajalo nekoliko minuta i nakon toga opet samo oblaci.
Pošto nisam imao dovoljno vremena za slikanje, ovog puta ne mogu da okrivim samo fotoaparat za loše rezultate! 😉
Od opreme, pored Baader folije, koristio sam teleskop 150/750 EQ3 SW Newton reflektor na EQ3 Mehanici i ozloglašeni fotoaparat Samsung L110. Snimano je na uvećenjima od 30 i 75X, a kada je došlo na red uvećanje od 150X ništa nije moglo oduvati oblake. Otvor koji je prekriven folijom je 125 mm.
Na Suncu trenutno postoji pet aktivnih regiona, od kojih su na ovim fotografijama vidljiva dva. Od ostala tri jedan region je na zalasku i teško je uočljiv, dok su ostala dva jako mala sa sitnim pegama.
Na jednoj slici se jasno vide pege kroz sloj oblaka i uvećanje je 30x. Druga je na uvećanju od 75x, dok je treća takođe na tom uvećanju, ali je urađen crop.
Vidljivi su aktivni regioni 1484 i 1486.
Aktivni region 1429 ne prestaje da proizvodi solarne baklje. Ono što je primetno jeste da ovaj region raste i trenutno je toliko narastao da više od sedam Zemlji mogu stati u njemu. Zbog ovoga se u narednom periodu može očekivati još veća aktivnost.
Nakon povećane aktivnosti 7 i 9. marta, već sledećeg dana, 10. marta, u aktivnom regionu 1429 nastale su još dve solarne baklje klase M5.4 i klase M8.4.
Do sada je u aktivnom regionu 1429 proizvedeno tri baklje klase X i mnogobrojne baklje klase M.
Više o sunčevoj aktivnosti prethodnih dana pročitajte >>>>ovde, kao i o klasama sunčevih baklji.
Na prvoj slici je prikazan AR 1429, a na drugoj sunčeva aktivnost 10. marta koju je snimila letelica Solar Dynamics Observatory (SDO). Continue reading “Ponovo eksplozije na Suncu”
Ovih dana je jedan novi asteroid postao popularan i već su internetom počele da kruže razne priče o tome da li će ili neće udariti u Zemlju.
Continue reading “Da li će asteroid 2011 AG5 udariti u Zemlju 2040. godine?”
Autor ovih odličnih fotografija je Milan Miloradović, administrator bloga astroblog-yagodinac.blogspot.com i jedan od najaktivnijih astrofotografa u Srbiji.
Milan je dao sledeće podatke o slici:
Ove fotofrafije Rtnja su napravljene 1. januara oko 23h na putu Paraćin – Zaječar. Mesec je bio u prvoj četvrti, pa je fino osvetlio površinu.
Ostali podaci: Canon eos 20d, 18-55is na 33mm, iso1600, 30sec i f5.0.
Prvi deo priče o Mesecu možete pročitati >>>>ovde.
…nastavak…
Upoređujući odnose prečnika svih planeta sa njihovim satelitima, odnosno planeta koje ih imaju, primećuje se da je taj odnos Zemlje i Meseca poseban.
Merkur, najbliža planeta Suncu, kao i Venera koja je između Merkura i Zemlje uopšte nemaju prirodne satelite. Mars ima dva prirodna satelita, Fobos i Demos, ali po svemu sudeći oni nisu uvek bili u orbiti Marsa već su zarobljeni njegovom gravitacijom. Pored toga. ova dva satelita više podsećaju na male asteroide nego na satelite, pošto su im prečnici jak mali i nemaju pravilan oblik, a takođe se u budućnosti očekuje njihov pad na Marsovu površinu. Continue reading “Naš Mesec (II deo)”
Za sve one koji nisu bili u mogućnosti da isprate moje predavanje o Mesecu, prepričaću. Nije moguće sve napisati ovde, ali nadam se da će uspeti da izdvojim sve najbitnije detalje u narednih nekoliko tekstova.
Kako je sve počelo u ovom našem delu galaksije zvanoj Mlečni put?
Poznato je da je Sunce zvezda druge generacije. Pre Sunca postojala je zvezda koja svoj život završila u najdramatičnijem događaju u
poznatom Svemiru – supernovi. Od ostataka te zvezde, nakon supernove, vremenom se formirao Sunčev sistem. Oko tek formiranog protosunca, polako su počele da se formiraju planete, od istog materijala, ali pod različitim uslovima. Sve se to dešavalo pre više od 4,6 milijardi godina.
Ono što bi nas zanimalo u ovom slučaju jeste Da li se i Mesec formirao tada?
Prema važećoj teoriji, kojoj u prilog idu mnoge činjenice, Mesec nije nastao tada. Broj većih nebeskoh tela je u početku bio mnogo veći, ali se vremenom u Sunčevom sistemu stvarao red, a red se i danas uspostavlja. Continue reading “Naš Mesec (I deo)”
Snimak Sunca u zanimljivom vremenu, odnosno 11.11.2011. godine u 11 časova i 11 minuta. Snimci su napravljeni pomoću Solar Dynamics Observatory (SDO) letelice koja fotografiše Sunce na svakih 10 sekundi.
Oba snimka su napravljena u isto vreme, ali na različitim talasnim dužinama. Continue reading “Snimak Sunca 11.11.2011. u 11:11”
Kao što je već ranije najavljeno na ovom sajtu, Asteroid 2005 YU55 će proleteti blizu Zemlje na udaljenosti od oko 324 600 km, odnosno 0,85 rastojanja Zemlja – Mesec. Nabliži nama će biti 8. novembra 2011.godine. Spada u relativno velike asteriode, a prečnik mu iznosi 400 metara.
Prvoformirani sistem klasifikacije asteroida je i danas u upotrebi, a izgleda ovako Continue reading “Asteroid od 400m 8. novembra blizu Zemlje”
Kometa Elenin koja je plašila mnoge kao jedna od onih zbog koje će Zemlja doživeti katastrofu i sama je doživela tako nešto. Na ovaj način su po milioniti put propala predviđanja o smaku sveta i prognoze da je običa kometa ustvari izmišljena planeta Nibiru, a dokle će se ljudi baviti takvim stvarima…verovatno do stvarnog sudnjeg dana. 🙂
SVEMIR 