Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Pomoću letelice SDO (Solar Dynamics Observatory) napravljeni su snimci na različitim talasnim dužinama, čime želi da se naglasi kako se na različitim talasnim dužinama otkrivaju drugačije karakteristike.
Igrom slučaja na snimcima se vidi nešto što podseća na lice čoveka u različitom raspoloženju na svakoj slici, što čini ovaj video zanimljivijim. “Lice” je bilo tu pre nekoliko dana, ali je nestalo.
Video traje 55 sekundi. Continue reading “Lice čoveka na Suncu :)”
Letelica Dawn je postala prva letelica koja kruži oko nekog tela u asteroidnom pojasu između Jupitera i Marsa. Ona je 15. jula ušla u orbitu asteroida Veste i trenutno kruži oko njega na udaljenosti od 16 000 km.
Neptun je otkriven 23. septembra 1849. godine. Pošto njegova revolucija traje 164,8 godina, to znači da se on sada ponovo nalazi na mestu u svojoj orbiti gde je i otkriven. Zbog toga je u njega uperen pogled svemirskog teleskopa Habl i napravljene su odlične fotografije.
Dan na Neptunu traje skoro 16 sati (15h i 48min), tako da se na ove četri slike vide svi delovi ove planete. Vremenski razmak između fotografija je 4 sata. Prečnik mu je 48 600 km, a njegov najveći satelit je Triton prečnika 4400 km.
NASA planira novu misiju čiji početak je zakazan za 2016-u godinu. Tada će biti lansirana letelca koja će posedovati robotsku ruku (robotic
arm) za uzimanje uzoraka sa asteroida koji bi pomogao boljem razumevanju Sunčevog sistema i kako je nastao život u njemu.
Misija nosi naziv Origins-Spectral Interpretation-Resource Identification-Security-Regolith Explorer ili kraće OSIRIS-REx. Biće to prva američka misija koja će imati za cilj da uzorke sa asteroida vrati na Zemlju.
Nakon putovanja od četri godine, letelica će 2020-e stići do asteroida koji nosi službenu oznaku 1999 RQ36 i koji spada u NEO (Near Earth Objects) objekte. Kada se približi asteroidu letelica će započeti šestomesečno mapiranje površine, a zatim će se odabrati najpovoljnija lokacija za uzimanje uzoraka. Letelica će se približiti do površine Continue reading “Nova naučna misija NASA-e 2016. godine”
Misija Messinger napreduje po planu. Stigle su i nove slike Merkurove površine i detalji koji su do sada bili nepoznati. Kratka objašnjenja su data ispod slika.
Jupiterova satelit Io, jedan od četri koje je slavni Galilej otkrio i najbliži planeti, je geološki najaktivnije nebesko telo u Sunčevom
sistemu. Njegova površina je prekrivena vulkanima. Ne zna im se tačan broj, ali se procenjuje da ih ima nekoliko stotina i to na nebeskom telu koje je u prečniku veće od našeg prirodnog satelita Meseca za svega nekih 200 km. Prečnik Io-a je 3630 km, a kruži oko Jupitera na udaljenosto od 421 000 km.
Na ovom prirodnom satelitu je otkriven prvi aktivan vulkan koji je van planete Zemlje. Za otkriće su zaslužne letelice Pioneer 0 i Pioneer 11. Kasnije je preletom Voyager-a 1 i Voyager-a 2 otkriveno 8 velikih vulkana.
Međutim, letelica Galileo je lansirana 18. oktobra 1989. godine sa Kennedy Space Center-a. Cilj ove misije je istraživanje Jupitera i njegovih satelita. Na putanju oko Jupitera je stigla u decembru 1995. godine. Letelica je 21. septembra namerno uništena, tako što je usmerena u atmosferu Jupitera u kojoj vladaju ogromni pritisci. Razlog ovog uništenja je taj što je postojala mogućnost da padne na površinu satelita Evropa, za koji se veruje da možda poseduje život ispod svoje površine. A za letelicu Galileo se verovalo da možda sa sobom nosi sa Zemlje neke mikroorganizme koji mogu da kontaminiraju Evropu. Continue reading “Jupiterov satelit Io i sloj magme”
U sredu, 6. aprila, dva novootkrivena asteroida su proletela blizu Zemlje. Jedan je bio širine 10 m i proleteo je na rastojanju od 192 000 km, što predstavlja polovinu rastojanja do Meseca, dok je drugi imao prečnik 6 m i proleteo ja na rastojanju od 77 000 km od površine Zemlje.
Veći asteroid ima službenu oznaku 2011 GW9 i njegovu putanju pogledajte OVDE.
Manji asteroid ima službenu oznaku 2011 GP28 i njegovu putanju pogledajte OVDE.
Posebno je napomenuto od strane http://www.spaceweather.com/ da nije bilo opasnosti po našu bezbednost.
Kolika je opasnost i kolike su posledice od udara asteroida? Imamo li mehanizme koji to mogu sprečiti? Koji asteroidi su najveća pretnja? Uloga astronoma amatera u otkrivanju asteroida koji nam prete. I još mnogo toga možete saznati na sledećim klipovima.
Film na sledećem linku je podeljen u 6 dela i sa prevodom je:
Titan je najveći Saturnov prirodni satelit i drugi u Sunčevom sistemu sa prečnikom od 5700 km, što ga čini većim od Merkura. S obzirom da nije planeta ima veoma gustu atmosferu, gušću od svih poznatih prirodnih satelita. To ga čini posebno zanimljivim za proučavanje. U atmosferi preovlađuju azot (N) i metan (CH4).
Ovo je mali programčić za upoređivanje brzine kruženja planeta oko Sunca. Sa desne strane možete podesiti tempo kruženja planeta kao i zaustaviti program.
Da biste pokrenuli ovaj program kliknite na sliku.
Prema navodima NASE dogodila se nova eksplozija na Suncu i izbačena materija se kreće ka Zemlji. Ovu eksploziju je zabeležla Nasina letelica za istraživanje Sunca Solar and Heliospheric Observatory (SOHO). Međutim, prognozira se da će Zemljino magnetno polje “odraditi” svoj deo posla i da neće biti većih problema.
Eksplozija se dogodila 12. novembra u ranim jutarnjim časovima, a materija je izbačena iz aktivne Sunčeve pege 1123. Do Zemlje bi trebala stići u toku sledeće nedelje. Sigurno je da će se videti lepa polarna svetlost (aurore borealis), ali mi nećemo uživati u tome zbog niske geografske širine.
Ne sledećoj adresi možete videti kako je izgledao ovaj događaj. Vidi se materija koja izbija iz pomenute pege.
http://www.nasa.gov/images/content/499557main_c4_strip768.gif
Više o aktivnostima na Suncu pogledajte na sledećem linku:
SVEMIR 