Tag Archives: Globalne klimatske promene

Uticaj čoveka na globalne probleme (III)

Često nailazim na pitanje kao što je: “Kako to da na drugim planetama ne dolazi do zagrevanja, a i tamo ima ugljendioksida?” Ne znam zašto neki imaju potrebu da brane ljude na globalnom nivou kada je to nepotrebno. Pa činjenica je da čovek na Zemlji živi slično kao i parazit u ljudskom telu. Iskorišćava maksimalno svaki resurs. Ali paraziti će naći drugog domaćina, a mi…
Odgovor na gore pomenuto pitanje – Uzmimo kao primer Veneru. Njena atmosfera je gusta i čini je 95% CO2. Zato je njena temperatura 480 K, a na Merkuru koji je uz samo Sunce 450 K. Da je Merkur na mestu Venere imao bi znatno manju temperaturu od nje, jer on skoro da i nema atmosferu. Sličan razlog ima i Mars. Tamo postoji CO2, ali mu je atmosfera takodje retka da bi imalo uticaja na zagrevanje te planete. Spoljašnje planete su sasvim druga priča, jer su drugačijeg sastava od unutrašnjih.
Uočavajući koliko nas problema očekuje u budućnosti, razvijene zemlje su se okrenule istraživanju svemira, a prioritet je za sada voda, ali će apetiti porasti. Continue reading

Uticaj čoveka na globalne probleme (II)

Najveći uticaj čoveka na globalnom nivou, pored promene reljefa planete (ovo je nužno) zbog izgradnje, jeste uticaj na njene sfere: atmosferu, hidrosferu i litosferu. Osnovni razlog je za svoju dobrobit, ali se sve to vraća kao bumerang i počinje stvarati sve veće i veće probleme.
Najizraženiji uticaj je uticaj na klimu planete. Oni koji neveruju u naučne dokaze o antropološkom uticaju na globalno zagrevenje popularno se nazivaju “klimatski skeptici”. Oni često govore samo o uticaju Sunca i gibanju Zemljine ose. Daleko od toga da to nije tačno, ali nije samo to u pitanju. Od 1950. godine sunčeva aktivnost nije drastično porasla, ali koncentracija gasova sa efektom staklene bašte (slika 1) jeste. To se može videti na mnogim dijagramima u svetu, a od ljudi i naučnih institucija koji se bave ovom problematikom. Gasovi koji imaju najveći udeo u stvaranju efekta staklene bašte su sledeći:
– Ugljen-dioksid                                                     Slika 1.
– Vodena para
– Azotsuboksid
– Metan
– Ozon (troposferski)
– …i još neki.
Ugljendioksid i vodena para učestvuju sa oko 90% u ovom procesu, dok ostali znatno manje, ali nikako zanemarljivo. Koncentracija CO2 je naglo počela da raste posle drugog svetskog rata. Razlog tome su fosilni izvori koji se koriste u saobraćaju i industriji, tu je i sagorevanje uglja. Continue reading

Uticaj čoveka na globalne probleme (I)

Opravdanje za čovekovu bahatost prema prirodi može se naći u Darvinovim rečima – “Borba za opstanak”! Moram da se složim sa ovim opravdanjem, jer trenutno budućnost naše (ne)civilizacije veoma zavisi od razvitka tehnologije i mogućnosti njegove primene. Međutim, da bi se tehnologija neke drževe razvijala mora se ulagati u nauku. A koliko naša država ulaže može se i golim okom videti. Ne treba dokazi i slično. Ne sećam se gde sam pročitao da Švedska za nauku odvaja godišnje deset puta više od nas, ali su na vreme mislili o budućnosti. Da ne govorim o Švedskom (i mnogim drugim zemljama) zalaganju u očuvanju životne sredine, dok se kod nas ljudima pričaju priče o nekakvoj akciji “Očistimo Srbiju”…pa ne čisti se tako Srbija. Ali za prave stvari treba pravi novac. Ali to su lokalni problemi, a ovde se radi o globalnim… Continue reading