Zagađivanje zemljišta

Zemljiste je osnovni deo svakog ekosistema. Sta je plodnost zemljista? To je sposobnost zemljista da biljke snabdeva vodom, mineralnim supstancama i naravno kiseonikom. Pored toga sto od osobina zemljista zavisi koliko ce biljke u procesu fotosinteze proizvesti organskih materija i sto se u njemu odvija razlaganje istih, ono sluzi i kao staniste mnogim zivim organizmima. Promene fizickih, hemijskih i bioloskih osobina zemljista dovode do smanjenja plodnosti i mogu uticati na funkcionisanje celog ekosistema.
To se moze pokazati na primeru lanca ishrane, kada neka jestiva biljka raste u zemljistu koje je zagadjeno npr. teskim metalima. Te biljke covek i zivotinje unose kao hranu u organizam, ne razmisljajuci gde je ta biljka rasla i pod kojim uslovima. Sve to moze ostaviti posledice u organizmu na krace ili duze vreme, zavisno od vrste zagadjenja.
Teski metali najcesce dospevaju u zemljiste preko atmosfere. Kada metali dospeju u zemljiste pocinje proces zakiseljavanja pri cemu dolazi do vece pokretljivosti jona metala, a samim tim i do njihovog akumuliranja u biljkama. Ako je , recimo, pH <6,5 u zemljistu se povecava pokretljivost kadmijuma, za pH < 5,5 povecava se pokretljivost kod nikla, mangana, kobalta i aluminijuma, a za pH < 4 i kod olova i bakra.
Bakar je neophodan za rast biljaka, ali je veoma stetan u povecanim koncentracijama. Olovo se talozi u ljudskim kostima, kadmijum moze biti kancerigen.
Jedan od izvora zagadjivanja zemljista je i poljoprivreda. Zemljiste se zagadjuje direktim unosenjem hemijskih sredstava. Pesticidi se ukljucuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama i zastupljenost im je razlicita u razlicitim delovima biljaka, a to zavisi od vrste biljaka i pesticida. Kasnije, preko biljaka, ti pesticidi dospevaju do coveka.
U industrijskim gradovima dolazi do pojave kiselih kisa sto dovodi do unistavanja zelenog pokrivaca,a i materijalnih dobara. Tesko je obnoviti zemljista koja su zagadjena kiselim kisama.
Cesto se preko zagadjenog zemljista zagadjuju povrsinske i podzemne vode, sto je bio razlog za zatvaranje mnogih korisnih bunara. Narocito u poljoprivrednim regionima zbog povecanog koriscenja hemijskih sredstava. Kada se zagade povrsinske vode lako dolazi do pomora akvaticnog sveta na tom mestu, a kod tekucih voda i nizvodno.
A tu su i deponije. Kod nas u Srbiji je mnogo divljih deponija, a mogu se sresti i pored puta, reka ili slicno. Dobro organizovana deponija zahteva ukljucivanje opstine i odvajanje vece kolicine novcanih sredstava. Preko deponije se pored zemljista zagadjuju i podzemne vode raznim organsikim i neorganskim jedinjenjima, procednim vodama itd. Dolazi i do zagadjivanja atmosfere raznim gasovitim jedinjenjima, kada dolazi i do sirenja neprijatnih mirisa. Kod divljih deponija je cesta pojava glodara koji su prenosioci raznih zaraza.
Mere zastite, ukratko, podrazumevaju smanjenje upotrebe zagadjujucih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasadjivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagadjujuce materije, pa i otrovne. Na primer, ljubicica moze da zivi u zemljistu bogatim arsenom. I slicne druge akcije koje imaju za cilj ocuvanje zemljista. Za sve ovo je potrebna dobra volja drzave, koja u nasem slucaju jos uvek nije spremna na takve poduhvate, a nema ni osnovne zakone vezane za zastitu zivotne sredine. Da nije zalosno bilo bi smesno, ali tako je.

5u84f48n

17 thoughts on “Zagađivanje zemljišta

  1. agroekonomija

    Odličan članak. Svakako da ni jedan članak ne može da u potpunosti obradi jednu temu pa ni ovu.

    Evo dva priloga sa moga bloga:

    http://agroekonomija.wordpress.com/2011/08/11/%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81-%D0%BE%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4/

    http://agroekonomija.wordpress.com/2011/03/21/%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%92%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%81/

    Reply
  2. milica zec

    odlicnoi uraljeno samo vam fale jos neke stvarcice npr:covek zagadjuje svoju okolinu i sa cigarama,automobilima,kamionima,naftom,smrdljivim carapama,bacanjem smeca,mrtve zivine,pokvarenog mehanizma u vodu, raznim odpadima koji pretvaraju prelepu livadu u deponije smeca i djubrista itd…..

    Reply
  3. Gagi

    Ljubičica može da živi u zemljištu bogatim arsenom. Sa stanovišta fotosinteze i obogaćivanja vazduha kiseonikom to je ok. Ali šta kada ljubičica uvene? Arsen ode natrag u zemlju. Ili nešto pojede ljubičicu. Unese arsen u organizam, jednog dana umre/ugine i ostavi arsen tamo gde je pokopan/o.
    Davno sam rešio, kupujem jednog dana zemlju na nekoj planini (još ako postoji neki izvor vode u blizini…). Pravim brvnaru sa obnovljivim izvorom energije, čuvam stoku, i uživam u prirodi

    Reply

Leave a Reply to Predrag A. Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s