Astronomija VII – Saturn

Tekstovi koji prethode ovom nalaze se na ovoj adresi!

Saturn

Saturn je druga, po veličini, planeta u Sunčevom sistemu i šesta planeta od Sunca. Sa svojim mnogobrojnim satelitima, zanimljivim pegama (olujama) koje traju po nekoliko meseci (kao one na Jupiteru i Neptunu), nezaobilaznim i jedinstvenim prstenovima predstavlja najlepšu planetu u Sunčevom sistemu, ako ne računamo plavu planetu Zemlju.

Saturn - Izvor: NASA

Vekovima su ljudi smatrali da je granica Sunčevog sistema upravo orbita Saturna. Tako je bilo sve do otkrića planete Uran, 1781. godine, kada je astronom amater Viljem Heršel otkrio ovu planetu.

Bolje upoznavanje ove planete su nam omogućile sonde Voyager 1 i 2 i Pionir 11. Zahvaljući njihovim snimcima doboli smo odgovore na mnoga pitanja.

Saturn je još jedna planeta Jupiterovog tipa. Njegova udaljenost od Sunca iznosi 1,4 milijarde km, dok mu je prečnik na polovima 108 000 km, a na ekvatoru 119 000 km. Ova razlika u prečniku na polovima i prečniku na ekvatoru potiče od velike brzine rotacije planete. Saturn se okrene oko svoje ose za 10 h i 14 min. Zbog ove brzine rotacije vetrovi na Saturnu dostižu brzine od 1600-1800 km/h.

Baš kao i Jupiter, Saturn zrači više toplote nego što je dobija od Sunca. U poređenju sa Zemljom, Saturn prima samo 1% Sunčeve energije od one koje Zemlja dobija od Sunca.

Gustina Saturna iznosi svega 0,687 g/cm3, što je mnogo puta manje nego gustina Zemlje. Poznat je onaj primer: Kada bi Saturn potopili u neki ogroman okean, on jednostavno ne bi potonuo, već bi plutao po njegovoj površini. Razlog je upravo mala gustina ove planete.

U atmosferi Saturna preovlađuje vodonik sa 96%, sledi helijum sa 3%, dok 1% čine amonijak, metan, deuterijum…

Kao i ostali gasoviti džinovi i Saturn ima jako magnetno polje koje se prostire na više od 3 miliona km od površine planete. Uz pomoć ove magnetosfere, Saturnove atmosfere i sunčevog vetra nastaje lepa polarna svetlost baš kao na Zemlji i Jupiteru.

Što se tiče Saturnovih prstenova, njihov prečnik iznosi 250 000 km, a njihova debljine ne prelazi 1,5 km. Neverovatno, ali istinito. Sastoje se od oksida gvožđa, leda i silikatnih stena. Prstenovi su uočljivi i kroz male amaterske teleskope, a označeni su slovima abecede.

Oko Saturna kruži i 33 za sada poznatih satelita. Najveći i najpoznatiji od njih je svakako Titan čiji je prečnik veći od Merkurovog.

Sa wikipedije kratko o istoriji istraživanja Saturna:

Сатурн је, због свог сјаја, познат још од праисторије. Галилео Галилеј је, 1610. године, први усмерио телескоп према њему. Због несавршености првих телескопа, Галилео није препознао прстенове, већ је мислио да се ради о три тијела. Посебно се закомпликовало посматрање у време проласка Земље кроз равнину прстенова, када су они привидно нестали (јер су врло танки), што је збунило Галилеја. Тек је 1659. године дански астроном Кристијан Хајгенс у Сатурновом необичном облику препознао прстенове. Хајгенс је објаснио да је њихово нестајање и мењање узроковано променом нагиба орбите Земље према Сатурну током њихових путања око Сунца.

Италијански астроном Ђовани Доменико Касини је 1675. открио пукотину у прстеновима, па се та пукотина између прстенова A и B данас назива по њему Касинијевом пукотином. И други размаци између прстенова носе имена по астрономима који су их открили или учествовали у истраживању Сатурна (Герин, Хајгенс, Максвел, Енке).

Сатурн су до сада посетиле 4 летелице: Пионир 11 (1979), Војаџер 1 (1980), Војаџер 2 (1981) и Касини-Хајгенс. Летелица Касини је ушла је 1. јула 2004. у орбиту око Сатурна и почела 4-годишњу мисију истраживања Сатурна, његових прстенова, магнетосфере и сателита. Касини је носила сонду Хајгенс која је почетком 2005. бачена у атмосферу Сатурновог највећег сателита Титана.

8 thoughts on “Astronomija VII – Saturn

  1. nikola

    ehhhhh kad bi mogli da idemo bar u neku od planetu u nas suncav sistem(za dalje i ne govorim).jos nismo mi dorasli da bi posli tamo i da bi videli tu ljepotu sta oni imaju.
    A bas me zanima zosto od kad se hladni rat okoncao medu nato i varsavski pakt, ono sta su tada govorili i radili rusi i amerikanci o trci svemira vec ih kao da ne zanima puno. da je bio dosad, ja bar mislim vec bi poslali ekipu il stanicu za precek, bar na marsu.
    koliko se secam i trzili su dobrovoljaca za to,secam se da ih je bilo oko hiljadu i nesto ljudi tada.no to je vac okoncano. o nasem suncavom sistemu i dalje jos puno generacija ce samo gledati foto iz teleskopa i nista vise.
    no sta da radimo, dok nas vanzemjanci ne pronadu jer mi to em ne umemo em neznamo no i nismo dovoljno u tehnologii o tome jaki.
    ako ima nekih informacija i foto iz kasini kako je na povrsini,dal mozete da p[osaljete na moj e-posto. samo prave fotografije

    Reply
  2. Pingback: Mars sve bliže Saturnu « Astronomsko društvo "BOR"

  3. Pingback: Meteorska kiša Lirida uskoro na nebu | Astronomsko društvo "BOR"

Leave a Reply to Predrag A. Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s