Trenutno planeta Jupiter zauzima veoma povoljan položaj na nebu tokom noći tako da ljubitelji astronomije mogu da je posmatraju nakon 19 h pa sve do jutra.
Ova planeta je posebno zanimljiva jer se već dvogledom mogu videti i njena četiri velika satelita ili se mogu uslikati fotoaparatom sa određenim zoom-om.
Ukoliko ne možete sa sigurnošću da locirate Jupiter na noćnom nebu to možete učiniti 10. aprila. Te večeri će pun Mesec magnitude – 12,20 biti prividno pored Jupitera magnitude – 2,47. Naravno da će pun Mesec tada umanjiti sjaj planete, ali će vam pomoći da je narednih noći lakše pronađete, jer neće menjati svoj položaj tako brzo, pa ćete moći da je posmatrate i fotografišete tokom cele noći.
Mesec i Jupiter 10. aprila – foto: Stellarium
Te večeri nakon 19 h Mesec i Jupiter će se pojaviti iznad istočnog horizonta i boraviće u sazvežđu Devica. Nezaobilazna je zvezda Spika, najsjajnija u ovom sazvežđu, koja će se nalaziti ispod ova dva nebeska tela.
Više o Jupiteru:
Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Njegov prečnik je oko 11 puta veći od Zemljinog, a masa mu je 2,5 puta veća od mase svih planeta zajedno odn. 70% mase svih planeta SS-a je u njemu.
Jupiter i sateliti Ganimed, Evropa i Io – Foto: Zoran Tomić
Poređenja radi, osoba koja je na Zemlji teška 69 kg na Jupiteru bi bila teška 159 kg. Peti je po udaljenosti od Sunca, a ta udaljenost u proseku iznosi oko 778 miliona km. Svoju revoluciju završi za 11,87 godina, a period rotacije oko sopstvene ose zavisi od geografske širine i oko polova iznosi 9 h 55 min. 30 sec. dok je na ekvatoru nesto manji. Ova pojava se jednostavno objašnjava činjenicom da je Jupiter gasovita planeta, ali ima čvrsto jezgro. Zbog ogromne brzine rotacije (12,6 km u sekundi), planeta je ,,spljoštena” i na njoj se razlikuju 2 prečnika. Ekvatorski iznosi nešto manje od 143 000 km, dok je dužina polarnog prečnika, naravno manja i iznosi oko 133 000 km. Masa ovog džina je 1,899 х 10ˆ27 kg. Kao što je već pomenuto, Jupiter je gasovita planeta sa čvrstim jezgrom. Njegova atmosfera ima gustinu od 1,326 g/cmˆ3. 86% Jupiterove atmosfere čini vodonik, nešto manje od 14% čini helijum, dok onaj ostatak od manje od 1% čine jedinjenja poput metana, etana, fosfina, vodene pare…U njoj se razlikuje tridesetak horizontalnih pojaseva, koji se kreću u međusobno naizmeničnim pravcima. Boja oblaka u njoj potiče od sastava jedinjenja od kojijh su sačinjeni.
Više o Jupiteru pročitajte >>>> ovde.
ljubitelji astronomije mogu da je posmatraju nakon 19 h pa sve do jutra.
SVEMIR 