Habl (Hubble) je ime najpoznatijeg teleskopa na svetu, a koji ga je dobio po astronomu Edvinu Hablu koji ostao zapamćen kao čovek koji je otkrio da se brzina udaljavanja galaksija srazmerno povećava sa njihovim udaljenostima od Zemlje i na taj način ukazao da se svemir širi.

Svemirski teleskop Habl je lansiran u nisku orbitu 24. aprila 1990. godine i ono što posebno raduje je da je u funkciji i danas. Njegove fenomenalne fotografije su promenile naš pogled na celokupan svemir, otkrile lepote našeg zvezdanog sistema, ali i tajne dubokog svemira. Trenutno najveće oko u svemiru će uskoro zameniti svemirski teleskop James Webb.

Više o svemirkom teleskopu James Webb:

James Webb Space Telescope

 

O teleskopu Habl se može pronaći gomila informacija ne internetu kao i fotografije, ali je meni posebno zanimljiv opis ovog teleskopa dat u knjizi Milivoja Jugina iz 1997. godine “Kosmos otkriva tajne”.

Zvanični sajt teleskopa gde možete pročitati novosti, pogledati fotografije i kratke filmove:

https://hubblesite.org/

Milivoj Jugin (1925-2013) je bio srpski avioinženjer, konstruktor i publicista. Pomenutu knjigu sam kupio pre skoro 20 godina tokom studija i do danas mi je ostala kao jedna od omiljenih.

Takođe je zanimljivo pročititi da je u planu bilo da je predviđeni radni vek teleskopa Habl bio 15. godina.

Iz knjige “Kosmos otkriva tajne” o teleskopu Habl:

Jedan od najambicioznijih poduhvata istraživanju vasionskog prostora i dalekog kosmosa počeo je 24. aprila 1990. godine kada je SPEJS ŠATL poneo u vasionu dosad najveći teleskop nazvan HABL.

Teleskop HABL, mase 11 t, dugačak je 13,1 m i širok 4,27 m. Najvažniji deo teleskopa je njegovo glavno ogledalo prečnika 2,4 m. Ono sakuplja zračenje iz dalekog kosmosa i reflektuje ga na manje sekundarno ogledalo koje ga koncentriše i fokusira na instrumente postavljene na fokalnoj ravni. Instrumenti ga registruju i beleže u vidu fotografija ili spektra.

Na teleskopskoj fokalnoj ravni postavljane su dve kamere, jedna širokougaona i planetarna, druga za posmatranje veoma bledih objekata, dva spektrometra, fotometar i tri posebna senzora. Električna energija koju obezbeđuju dva krila sa sunčanim baterijama dužine 12 m dovoljna je za istovremeni rad samo dva instrumenta.

Sva osmatranja pomoću teleskopa HABL zahtevaju veoma precizno orijentisanje i stabilno održavanje položaja tako da njegova devijacija ne bude veća od 0,007 lučnih sekundi za 24 časa. To približno odgovara širini vlasi kose posmatrane sa udaljenosti 1,5 km. Više raznih senzora usmeravaju teleskop ka određenoj meti. Tri senzora postavljena na fokalnoj ravni pronalaze traženu metu po koordinatama dve vodeće zvezde, unetim u senzore, selekcijom referentnih zvezda iz kataloga sa 15 milijardi zvezda i tri miliona galaksija, sastavljenom u naučnom institutu za kosmički teleskop.

Kada senzori pronađu zvezde i usmere teleskop u određenom pravcu, žiroskopi u teleskopu proveravaju preciznost održavanja položaja četrdeset puta u sekundi, omogućavaju računarima da izvrše sve potrebne korekcije kako bi teleskop ostao u strogom usmerenju.

Teleskop HABL treba da omogući prodor u do sad nedokučive dubine vasionskog prostora. Dok granica u vasioni do koje može da prodre čovekov vid bez pomagala iznosi oko 600 000 svetlosnih godina, a za teleskope u zamaljskim opservatorijama ona dostiže dve milijardi svetlosnih godina, granica osmatranja  ze teleskop HABL je na 14 milijardi svetlosnih godina.

Posle lansiranja HABL je ušao u predviđenu putanju na visini od 580 km, otvorio krila sa sunčanim baterijama i aktivirao sve svoje sisteme, kako bi se obavilo preliminarno ispitivanje rada teleskopa. Ubrzo je, međutim, konstatovano da se kod primarnog ogledala javlja sferna aberacija, odnosno da se prikupljeno zračenje ne fokusira u jednu tačku pa snimci nisu oštri.

Greška je nastala pri izradi glavnog ogledala kojem je zakrivljenost smanjena za pedeseti deo debljine ljudske vlasi. Kako se u vasioni nije moglo promeniti glavno ogledalo, odlučeno je da astronauti u jednom od narednih letova SPEJS ŠATLA postave na teleskop dodatni paket sočiva koji će odstraniti ovu grešku.

Sa takvim zadatkom je SPEJS ŠATL 2. decembra 1993. poleteo sa 7 tona materijala i alata i 280 raznih pribora radi intervencije na teleskopu. Tokom pet izlazaka u otvoreni kosmos astronauti su zamenili više instrumenata, odvojili krila sunčanih baterija i na njihovo mesto postavili nove, zamenili planetarnu kameru, postavili komplet od 10 posebno poređanih sočiva mase 294 kg, veličine telefonske kabine, za izlečenje sferne aberacije, kao i kutiju sa procesorima za poboljšanje rada računarskog sistema.

Intervencija je uspešno obavljena i od “izlečenog” teleskopa HABL treba očekivati izuzetne rezultate.

Planom je predviđeno da svake 3 do 5 godina astronauti dođu do teleskopa, obave sve potrebne radove radi njegovog održavanja, uključujući i eventualnu zamenu delova da bi teleskop HABL ostvario radni vek od 15 godina.

Iz knjige “Kosmos otkriva tajne” iz 1997. godine, autora Milivoja Jugina, strana 39