Neperiodična kometa Lemmon C/2025 A6 otkrivena je na fotografijama napravljenim 3. januara 2025 godine u opsewrvatoriji Mount Lemmon u Arizoni.
Da li će se kometa Lemmon videti golim okom?
Author: Predrag Agatonović
Danilov i Daničin otac, master inž. ZŽS, osnivač astronomskog društva Bor sa 25 godina iskustva u amaterskoj astronomiji, poplarizator astronomije, ljubitelj fotografije i borac za očuvanje životne sredine.
Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju
Letelica Kosmos 482 koja je lansirana 31. marta 1972. godine i koja je trebalo da nastavi svoj put prema Veneri zbog problema sa tajmerom i prekida sagorevanja u motoru ostala je u orbiti oko Zemlje 53 godine. Očekuje se ulazak u atmosferu između 8 i 11. maja.
Tačno vreme ulaska u atmosferu je teže odrediti i zavisi od aktivnosti Sunca. Kada je Sunce aktivnije ono više zagreva gornje slojeve naše atmosfere što uzrokuje veću otpornost na objekte u nižoj orbiti pa utiče na to da se ulazak desi ranije.
Continue reading “Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju”
Ubrzana promena parametara klimatskih promena
Često se termini “klimatske promene” i “globalno zagrevanje” koriste kako bi se označili isti problemi na globalnoj skali, ali ipak su razlike jasne. Globalno zagrevanje se odnosi na dugoročno zagrevanje planete i predstavlja samo jedan aspekt klimatskih promena, dok klimatske promene obuhvataju globalno zagrevanje ali i porast nivoa mora, topljenje glečera na Arktiku, Antarktiku i Grenlandu ili promene u terminima za cvetanje određenih biljaka.
Klima na Zemlji je uvek bila podložna promenama, međutim, promene u poslednjih nekoliko decenija nisu izmerene na vremenskoj skali od desetak hiljada godina i jasno se poklapaju sa početkom industrijske ere i korišćenja tehnologija koje remete standardne procese u zemljinoj atmosferi. Naučne činjenica su uzete kako iz prirodnih (“večnog” leda, stena, drveća), tako i iz veštačkih (sateliti i naučni instrumenti) izvora.
Continue reading “Ubrzana promena parametara klimatskih promena”
Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija
Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.
Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 cm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.
Continue reading “Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija”
Asteroid 2024 YR4 – Udar u Zemlju 0%, udar u Mesec ~2%
Asteroid 2024 YR4 koji je krajem prošle godine otkriven i koji je na Toorino skali dostigao nivo 3 novim proračunima je pao na nulu, odnosno ne očekuje se udar u Zemlju. Međutim, u međuvremenu su podaci pokazali da je verovatnoća udara u Mesec oko 2%.
Kako bi svi podaci bili precizniji i kako bi znali sa kakvim tačno objektom imamo posla grupa astronoma koja radi na opservatoriji W. M. Keck na Havajima je dala neke odgovore. Na primer, ovaj asteroid je kamenog tipa, čvrst i potiče iz porodice asteroida iz centralnog dela glavnog pojasa asteroida između Marsa i Jupitera, za koji se smatralo da nema asteroida koju mogu krenuti prema Zemlji.
Continue reading “Asteroid 2024 YR4 – Udar u Zemlju 0%, udar u Mesec ~2%”
SWAN otkrio novu kometu C/2025 F2 (SWAN)
Nova sjajna kometa je otkrivena iznenađujuće brzo nakon one sjajne prošlogodišnje C/2023 A3. Otkrivena je u martu (23. marta) ove godine i od tada joj se sjaj povećava kako se približava Suncu, a što je i normalan sled događaja. Ono što je ustvari bitno jeste da li će njen blizak susret sa Suncem da bude dobar ili loš po njenu strukturu. Procenjuje se da je prečnnik jezgra manji od 2,5 km.
Nakon neslužbene oznake prema sistemu SWAN 25F, preko koga je otkrivena, sada je dobila i službenu oznaku C/2025 F2 (SWAN). Realno, ne zna se koja je oznaka dosadnija, ali službene uvek imaju smisla. Npr. Oznaka P nam govori da se radi o periodičnoj kometi, C da je reč o neperiodičnoj kometi, X upućuje na to da se orbita ne može izračunati, D je dezintegrisana kometa…I je međuzvezdana. Zatim tu je godina otkrića i redni broj otkrića u određenom mesecu. Ovo je međunarodna astronomska unuja predložila 1994. godine, ali je primena počela kasnije.
Continue reading “SWAN otkrio novu kometu C/2025 F2 (SWAN)”
ПЛАНЕТАРНА ПАРАДА: ПРИДРУЖИТЕ СЕ ПОСМАТРАЊУ РЕТКОГ АСТРОНОМСКОГ ДОГАЂАЈА
Ових вечери, а све до краја јануара и почетка фебруара, љубитељи астрономије имаће прилику да уживају у ретком астрономском догађају. Шест планета Сунчевог система биће истовремено видљиво на ноћном небу.
Венера, Сатурн, Нептун, Уран, Јупитер и Марс биће видљиви што голим оком, што уз помоћ двогледа или телескопа, током наступајућих зимских вечери. Овај јединствени астрономски феномен догађа се једном у приближно сто година и представља посебан тренутак за све љубитеље ноћног неба.
Посматрање планета уживо са Видојевице
Астрономска опсерваторија у Београду позива вас на јавно онлајн посматрање овог феномена 27. јануара, са почетком у 18:00 часова уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Посматрање ће се одржати на Астрономској станици Видојевица, а биће преношено уживо уз коментаре астронома.
Continue reading “ПЛАНЕТАРНА ПАРАДА: ПРИДРУЖИТЕ СЕ ПОСМАТРАЊУ РЕТКОГ АСТРОНОМСКОГ ДОГАЂАЈА”
Susret Saturna i Venere 18. januara
U nedelju 18. januara 2025. godine na zapadnom nebu ćemo imati konjunkciju Saturna i Venere u sazvežđu Vodolija. Planete će biti vidlljive nakon zalaska Sunca, Venera i ranije, dok će se ispod horizonta naći posle 20:22.
Mars najbliži Zemlji
Mars će se naći u perigeju, najbližoj tački Zemlji, 12. januara. Prilika za posmatranje ove planete čija će magnituda iznositi -1,4. Međutim, zbog svoje izraženo ekscentične putanje udaljenot kao i magnituda se znatno razlikuju u perigeju. Magnituda Marsa u perigeju varira od -1,4 pa do – 3 što je znatna razlika u sjaju.
Svaki perigej Marsa je povezan sa opozicijom, ali se ova dva događaja dešavaju sa razmakom od nekoliko dana. U opoziciji će biti 16. januara i to je trenutak kada se Mars, Zemlja i Sunce nalaze na istoj zamišljenoj liniji.
Continue reading “Mars najbliži Zemlji”
Uskoro Mesec u Plejadama
Paralelno sa razvojem kamera na mobilnim telefonima raste i interesovanje za astrofotografiju jer je moguće snimiti nebeske objekte lako, a posebno one sjajnije kao što su Mesec i Plejade.
Upravo će se ovi nebeski objekti “sudariti” 10. januara. Mesec će na dvodimenzionalnoj nebeskoj sferi biti u Plejadama, odnosno rasejanom zvezdanom jatu koje u Mesijeovom katalogu nosi službeni naziv M45.
Više o Plejadama možete pročitati u ovom tekstu.
Na našem nebu ćemo jasno videti da će 9. januara Mesec biti blizu Plejada, a kako vreme bude prolazilo biće sve bliži jedno drugom kako bi 10. januara oko 3h ujutru pre zalaska Meseca on bio vizuelno u samom zvezdanom jatu. Ono što će na širokougaonim fotografijama biti lepo videti je Jupiter i zvezdano jato Hijada sa zvezdom Aldebaran u blizini.
Continue reading “Uskoro Mesec u Plejadama”
SVEMIR 