Na današnji dan: Galilleo Gallilej i Jupiterovi sateliti

Na današnji dan 7. januara 1610. godine Galileo Galilej je prvi put uočio tri Jupiterova satelita koje je tada opisao kao “tri fiksne zvezde” nevidljive golim okom koje se nalaze blizu Jupitera i leže na zamišljenoj pravoj liniji kroz planetu.

Narednih dana je primetio da se položaj ova tri tela promenio na način koji se nije mogao objasniti kao da su to stvarno bile zvezde.

10. januara je primetio da je jedan od njih nestao i zaključio da se sakrio iza Jupitera. U roku od nekoliko dana je zaključio da sva tri objekta kruže oko Jupitera i na taj način je otkrio Jupiterove satelite. To su bili Io, Evropa i Ganimed.

Međutim, istorija je pokazala da je ovo otkriće mnogo veće od otkrića Jupiterovih satelita.

13. januara otkrio je i četvrti Jupiterov veliki satelit – Kalisto.

Ovo svoje otkriće je Galileo Galilej je opisao prvi put u knjizi Siderius Nuncius u martu 1610. godine: Continue reading “Na današnji dan: Galilleo Gallilej i Jupiterovi sateliti”

Od gravitacionih talasa do Nobelove nagrade

Albert Ajnštajn je još davne 1916. godine predvideo postojanje gravitacionih talasa, ali svaki pokušaj njihove detekcije je bio neuspešan. Međutim 100 godina nakon Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti tim naučnika sa američke opservatorije LIGO (Laser Interferometer Gravitational Wave Observatory) objavio je 11. februara da su gravitacioni talasi detektovani. Ovo se smatra jednim od najvećih naučnih otkrića u poslednje vreme. Rame uz rame sa otkrićem Higsovog bozona.

Izvor : APOD
Izvor : APOD

Gravitacioni talasi su detektovani Continue reading “Od gravitacionih talasa do Nobelove nagrade”

Prošla je 171. godina od otkrića Neptuna

Zvanično, planeta Neptun je otkrivena 23. septembra 1846. godine. Međutim, neptunezanimljiva činjenica je da ga je nekoliko starih astronoma posmatralo, ali nažalost tada nisu mogli da pretpostave da je u pitanju planeta, a čak postoje crteži Galileja na kojima se vidi da je i on posmatrao Neptun i da je uočio njegovo kretanje u odnosu na druge statične zvezde…ali ni to tada nije bilo dovoljno da se zaključi da je u pitanju planeta.

Zasluge za Neptunovo otkriće pripisuju se Irbenu Leverijeu (Urbain Jean Joseph Le Verrier) koji matematičnim proračunom došao do pozicije Neptuna na nebu. A samu poragu za ovom planetom Continue reading “Prošla je 171. godina od otkrića Neptuna”

Jurij Gagarin – danas je njegov dan (i film o njemu)

Prošla je 56. godina od prvog leta čoveka, tačnije Jurij Gagarina, u Svemir. Ovaj događaj se u Rusiji posebno obeležava, ali i širom sveta se daje značaj ovom događaju.

U letelici Vostok, 12. aprila 1961. godine, Jurij Gagarin je krenuo na istorijsko putovanje oko planete Zemlje. Ukupno je leteo 1 h i 48 min.

Ko je bio Jurij Gagarin? Pročitajte na OVDE!

Kako je umro Jurij Gagarin?

Nakon višegodišnje istrage objavljeno je šta je bio uzrok rušenja aviona MIG-15 u kome je Jurij Gargarin poginuo, 1968. godine. Continue reading “Jurij Gagarin – danas je njegov dan (i film o njemu)”

Na današnji dan umro je Galileo Galilej

Galileo Galilej umro je 8. januara 1642. godine, tačno 300 godina pre rođenja Stivena galileoportraitHokinga koji je rođen 8. januara 1942. godine. Bio je italijanski astronom, fizičar i matematičar čiji su radovi označilil početak moderne astronomije.

Davna 1609. godina označena je za prelomnu godine u svetu astronomije, odnosno godinu početka moderne astronomije. Te godine je Galileo Galilej uperio svoj telekop u nebo i video ono što niko pre njega nije. Ne vrti se sve oko Zemlje, već se i neka druga nebeska tela okreću oko nečega što nije Zemlja.

Posmatrao je kako se Jupiterovi sateliti okreću oko Jupitera. Najveći sateliti ovog gasnog džina su nazvani po Galileju: Galilejevi sateliti, a to su: Ganimed, Kalisto, Evropa i Io. Continue reading “Na današnji dan umro je Galileo Galilej”

The Theory of Everything – pogledajte film

Film “The Theory of Everything” je priča o životu i delu fizičara Stivena Hokinga. Film je sa prevodom.

————————————————————————

Film reditelja Džejmsa Marša “Teorija svega” (The Theory of Everything) prati Hokinga od kada je kao 21-godišnjak počeo da oseća prve simptome bolesti i njegove prve akademske uspehe. Takođe se bavi njegovim odnosom sa Džejn Vajld (koju u filmu igra Felisiti Džons – poznata iz “The Amazing Spider-Man 2″), studentkinjom istorije umetnosti u koju se zaljubio dok je studirao na Kembridžu tokom 60-tih godina XX veka i koja je 1965. postala njegova prva supruga.

51036038753e4ad3248ff1163133212_640x345

Hoking se od Džejn, s kojom ima troje dece, razveo 1995. kako bi oženio svoju nekadašnju medicinsku sestru Ilejn Mejson, od koje se takođe rastao 2006. Continue reading “The Theory of Everything – pogledajte film”

Na današni dan: Galileo, crkva i početak moderne astronomije

Davna 1609. godina označena je za prelomnu godine u svetu astronomije, odnosno godinu početka moderne astronomije. Te galileoportraitgodine je Galileo Galilej uperio svoj telekop u nebo i video ono što niko pre njega nije. Ne vrti se sve oko Zemlje, već se i neka druga nebeska tela okreću oko nečega što nije Zemlja.

Posmatrao je kako se Jupiterovi sateliti okreću oko Jupitera. Najveći sateliti ovog gasnog džina su nazvani po Galileju: Galilejevi sateliti, a to su: Ganimed, Kalisto, Evropa i Io.

Takođe je posmatrao Mesec i video planine na njemu, zaključio da Venera ima mene baš kao Mesec, video da se Mlečni Put sastoji od zvezda…

Zbog toga je i 2009. godina proglešena godinom astronomije i to 400 godina nakon Galilejevog otkrića, jednog od najvažnijih otkrića u istoriji astronomije. Continue reading “Na današni dan: Galileo, crkva i početak moderne astronomije”

Na današnji dan rođen je Richard Feynman

Richard Feynman je bio jedan od najuticajnijih fizičara 20-og veka. Poznat je po svom radu na teoriji kvantne elektrodinamike, učestvovao je u izgradnji prve atomske bombe, a 1986. godine je vodio istragu nakon katastrofalne nesreće sa šatlom Challenger.

Nobelovu nagradu za fiziku je dobio je 1965. godine.

Richard Feynman

Vidite, stvar je u tome što ja mogu živjeti sa sumnjom, s nesigurnošću, i s tim što ne znam. Mislim da je puno zanimljivije živjeti neznajući, nego imati odgovore koji su možda krivi. Ja imam približne odgovore i moguća uvjerenja i različite razine sigurnosti o različitim stvarima. U ništa nisam potpuno siguran, a o mnogo stvari nemam pojma — kao na primjer, ima li smisla pitati “zašto smo ovdje”, što bi takvo pitanje značilo. Možda ću malo razmišljati o tome; ako ne uspijem ništa pametno smisliti, preći ću na nešto drugo. Ali ne moram znati odgovor. Ne osjećam strah zbog toga što ne znam stvari, što sam izgubljen u tajnovitom svemiru bez da imam ikakvu svrhu — što je izgleda slučaj, koliko ja vidim. To me ne plaši.

Richard Feynman u razgovoru za BBC

Izvor: www.varljiv.org/a/feynman-nesigurnost