Category: Ličnosti


Film “The Theory of Everything” je priča o životu i delu fizičara Stivena Hokinga. Film je sa prevodom.

————————————————————————

Film reditelja Džejmsa Marša “Teorija svega” (The Theory of Everything) prati Hokinga od kada je kao 21-godišnjak počeo da oseća prve simptome bolesti i njegove prve akademske uspehe. Takođe se bavi njegovim odnosom sa Džejn Vajld (koju u filmu igra Felisiti Džons – poznata iz “The Amazing Spider-Man 2″), studentkinjom istorije umetnosti u koju se zaljubio dok je studirao na Kembridžu tokom 60-tih godina XX veka i koja je 1965. postala njegova prva supruga.

51036038753e4ad3248ff1163133212_640x345

Hoking se od Džejn, s kojom ima troje dece, razveo 1995. kako bi oženio svoju nekadašnju medicinsku sestru Ilejn Mejson, od koje se takođe rastao 2006. Continue reading

Novi trailer za film o Stivenu Hokingu

Stari trailer i nekoliko reči o filmu možete pogledati >>>> ovde.

Objavljen je još jedan trailer za film “The Theory of Everything” o Stivenu Hokingu: Continue reading

Nova naučna simfonija o crnim rupama

Continue reading

Na današni dan: Galileo, crkva i početak moderne astronomije

Davna 1609. godina označena je za prelomnu godine u svetu astronomije, odnosno godinu početka moderne astronomije. Te galileoportraitgodine je Galileo Galilej uperio svoj telekop u nebo i video ono što niko pre njega nije. Ne vrti se sve oko Zemlje, već se i neka druga nebeska tela okreću oko nečega što nije Zemlja.

Posmatrao je kako se Jupiterovi sateliti okreću oko Jupitera. Najveći sateliti ovog gasnog džina su nazvani po Galileju: Galilejevi sateliti, a to su: Ganimed, Kalisto, Evropa i Io.

Takođe je posmatrao Mesec i video planine na njemu, zaključio da Venera ima mene baš kao Mesec, video da se Mlečni Put sastoji od zvezda…

Zbog toga je i 2009. godina proglešena godinom astronomije i to 400 godina nakon Galilejevog otkrića, jednog od najvažnijih otkrića u istoriji astronomije. Continue reading

Na današnji dan rođen je Richard Feynman

Richard Feynman je bio jedan od najuticajnijih fizičara 20-og veka. Poznat je po svom radu na teoriji kvantne elektrodinamike, učestvovao je u izgradnji prve atomske bombe, a 1986. godine je vodio istragu nakon katastrofalne nesreće sa šatlom Challenger.

Nobelovu nagradu za fiziku je dobio je 1965. godine.

Richard Feynman

Vidite, stvar je u tome što ja mogu živjeti sa sumnjom, s nesigurnošću, i s tim što ne znam. Mislim da je puno zanimljivije živjeti neznajući, nego imati odgovore koji su možda krivi. Ja imam približne odgovore i moguća uvjerenja i različite razine sigurnosti o različitim stvarima. U ništa nisam potpuno siguran, a o mnogo stvari nemam pojma — kao na primjer, ima li smisla pitati “zašto smo ovdje”, što bi takvo pitanje značilo. Možda ću malo razmišljati o tome; ako ne uspijem ništa pametno smisliti, preći ću na nešto drugo. Ali ne moram znati odgovor. Ne osjećam strah zbog toga što ne znam stvari, što sam izgubljen u tajnovitom svemiru bez da imam ikakvu svrhu — što je izgleda slučaj, koliko ja vidim. To me ne plaši.

Richard Feynman u razgovoru za BBC

Izvor: www.varljiv.org/a/feynman-nesigurnost

Continue reading