Na današnji dan 7. januara 1610. godine Galileo Galilej je prvi put uočio tri Jupiterova satelita koje je tada opisao kao “tri fiksne zvezde” nevidljive golim okom koje se nalaze blizu Jupitera i leže na zamišljenoj pravoj liniji kroz planetu.

Narednih dana je primetio da se položaj ova tri tela promenio na način koji se nije mogao objasniti kao da su to stvarno bile zvezde.

10. januara je primetio da je jedan od njih nestao i zaključio da se sakrio iza Jupitera. U roku od nekoliko dana je zaključio da sva tri objekta kruže oko Jupitera i na taj način je otkrio Jupiterove satelite. To su bili Io, Evropa i Ganimed.

Međutim, istorija je pokazala da je ovo otkriće mnogo veće od otkrića Jupiterovih satelita.

13. januara otkrio je i četvrti Jupiterov veliki satelit – Kalisto.

Ovo svoje otkriće je Galileo Galilej je opisao prvi put u knjizi Siderius Nuncius u martu 1610. godine:

Ipak već u toku sutrašnjeg dana u vestima će biti:

Galileo Galilej umro je 8. januara 1642. godine. Bio je italijanski astronom, fizičar i matematičar čiji su radovi označilil početak moderne astronomije.

Davna 1609. godina označena je za prelomnu godine u svetu astronomije, odnosno godinu početka moderne astronomije. Te godine je Galileo Galilej uperio svoj telekop u nebo i video ono što niko pre njega nije. Ne vrti se sve oko Zemlje, već se i neka druga nebeska tela okreću oko nečega što nije Zemlja.

Posmatrao je kako se Jupiterovi sateliti okreću oko Jupitera. Najveći sateliti ovog gasnog džina su nazvani po Galileju: Galilejevi sateliti, a to su: Ganimed, Kalisto, Evropa i Io.

Takođe je posmatrao Mesec i video planine na njemu, zaključio da Venera ima mene baš kao Mesec, video da se Mlečni Put sastoji od zvezda…

Zbog toga je i 2009. godina proglešena godinom astronomije i to 400 godina nakon Galilejevog otkrića, jednog od najvažnijih otkrića u istoriji astronomije.

Međutim, pošto je zbog svog otkrića zastupao Kopernikovo učenje, teološki savetnici inkvizicije su mu zabranili da zastupa stav o Suncu kao centru, a 22. juna 1633. godine crkva je prisilila Galileja da se javno odrekne svojih otkrića i da porekne sve do tada otkriveno. On je to morao da uradi i sačuva svoj život i do kraja života je osuđen na neku vrstu kućnog pritvora u Firenci gde je otao do kraja života. Međutim, do smrti se bavio naučnim radom.

Na osnovu rada i žrtvovanja Galileja, Kopernika i mnogih drugih astronoma tog vremena u borbi za istinu, mi danas znamo mnogo o astronomiji i svakakog dana saznamo nešto novo.

I danas postoje slična negodovanja, ali zaslugom starih naučnika nemoguće je danas zaustaviti razvoj nauke. Odnosno, žrtvovanjem starih astronoma mi danas uživamo u slobodnom svetu astronomije.

 

Jupiter i njegovi sateliti

Autor: Dajana Pajkić

Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Njegov prečnik je oko 11 puta veći od Zemljinog, a masa mu je 2,5 puta veća od mase svih ostalih planeta SS zajedno odn. 70% mase svih planeta SS-a je u njemu. Poređenja radi, osoba koja je na Zemlji teška 69 kg na Jupiteru bi bila teška 159 kg. Peti je po udaljenosti od  Sunca, a ta udaljenost u proseku iznosi oko 778 miliona km. Svoju revoluciju završi za 11,87 godina, a period rotacije oko sopstvene ose zavisi od geografske širine i oko polova iznosi 9 h 55 min. 30 sec. dok je na ekvatoru nesto manji. Ova pojava se jednostavno objašnjava činjenicom da je Jupiter gasovita planeta, ali ima čvrsto jezgro. Zbog ogromne brzine rotacije (12,6 km u sekundi), planeta je ,,spljoštena” i na njoj se razlikuju 2 prečnika. Ekvatorski iznosi nešto manje od 143 000 km, dok je dužina polarnog prečnika, naravno manja i iznosi oko 133 000 km. Masa ovog džina je 1,899 х 10ˆ27 kg. Kao što je već pomenuto, Jupiter je gasovita planeta sa čvrstim jezgrom. Njegova atmosfera ima gustinu od 1,326 g/cmˆ3. 86% Jupiterove atmosfere čini vodonik, nešto manje od 14% čini helijum, dok onaj ostatak od manje od 1% čine jedinjenja poput metana, etana, fosfina, vodene pare…U njoj se razlikuje tridesetak horizontalnih pojaseva, koji se kreću u međusobno naizmeničnim pravcima. Boja oblaka u njoj potiče od sastava jedinjenja od kojijh su sačinjeni.

Najinteresantnija pojava u atmosferi ove planete je ubedljivo bila Velika crvena pega, dok, nažalost, posle najmanje 300 godina postojanja, nije nestala. 1664. godine, otkrio ju je naučnik Robert Huk. To je zapravo bila oluja široka 19 hiljada km. U njenom centru je bilo ,,mirno” dok je brzina vetrova na obodima dostizala vrednost od 560 km/h – najbrzi vetar na Zemlji izgledao je kao povetarac u odnosu na vetrove u VCP, sa izmerenom vrednošću brzine od 370 km/h.

Na Jupiteru, gromovi u olujama dostižu brzinu od 4800 km/h, kiše padaju 2 puta brže nego na Zemlji, a kumulusi su preko 4 puta viši – na Jupiteru imaju visinu od preko 40 km, dok se na Zemlji visina kumulusa kreće od 9 do 11 km.

Jupiter ima veoma jaku magnetosferu, zbog čega se na njemu javljaju aurore koje su do 1 000 puta moćnije nego na Zemlji, kreću se brzinom od 16 000 km/h i dugačke su preko 1 900 km.

1979. Vojadžer 2 je prošao kroz spoljnu magnetosferu Jupitera i tada je otkrio da Jupiter ima prsten.

Zbog svoje ogromne mase, Jupiter ima veoma jaku gravitaciju sto ga čini ,,magnetom“ za satelite. Naučnici se ne slažu oko broja Jupiterovih satelita, ali je najprihvaćeniji broj 65. Prvi otkriveni među njima su 4 Galilejeva satelita. Otkrio ih je Galileo Galilej 1610. godine kada je uperio svoj teleskop prema Jupiteru. Prvo je video tri svetleća objekta pored Jupitera. To su bili Ganimed, Kalisto i udružen sjaj Evrope i Io-a. Posmatrao ih je iz noći u noć i primetio da ih zapravo ima 4 i da se kreću oko Jupitera! Sve do tada, verovalo se da se sva nebeska tela kreću oko Zemlje i upravo zahvaljujući ovom otkriću geocentrični sistem zamenjen je heliocentričnim sistemom.

Jupiter je ime dobio po vrhovnom bogu u rimskoj mitologiji, a njegovi sateliti po ljubavnicama boga Jupitera. Međutim, najveći među svim Jupiterovim satelitima, najveći među svim satelitima SS-a, satelit veći čak i od Merkura – Ganimed, jedini je među satelitima Jupitera koji je ime dobio po osobi muškog pola – po ljubavniku boga Jupitera. Naime, Ganimed je bio dečak, toliko lep da se i sam Jupiter u njega zaljubio i zbog toga ga je doveo na Olimp, gde je ovaj služio bogove vodom i vinom. Jupiterova ljubomorna žena, naredila je svom mužu da se otarasi Ganimeda, a on  je, pošto ga je mnogo voleo, pretvorio u sazvežđe Aquarius ili ti Vodolija.

Još jedno sazvežđe nosi ime po istoj osobi po kojoj i jedan od 4 Galilejeva satelita. To je Veliki medved i nosi ime po Kalisti. Kalistu je boginja Dijana pretvorila u medveda kad je ova rodila Jupiterovog sina Arkada. Arkad nije to znao i jedom je otišao u lov i taman kad je želeo da odstreli sopstvenu majku, ne znajući da je to ona, Jupiter se umešao i da bi učinio da njih dvoje budu zajedno i srećni, pretvorio je i Arkada u medveda, a zatim ih je oboje pretvorio u sazvežđa Velikog i Malog medveda.

Io je satelit koji je najbliži Jupiteru među Galilejevim satelitima i on je najaktivniji objekat u SS-u iako je, otprilike, veličine našeg Meseca. Ima na stotine aktivnih vulkana os kojh neki dostižu visinu od čak 17 km i koji uglavnom eruptiraju gasove poput sumpor-dioksida i sumpora. U svakoj sekundi, ovaj satelit izbacije čitavu tonu materijala u svemir. Io je premali da bi održao rastopljeno jezgro otkad je nastao, ali ga ipak ima. To je posledica prejake Jupiterove gravitacije koja izaziva trenje u jezgru ovog satelita. Taj proces se naziva plimsko zagrevanje. Da bi on mogao da se odvija, potrebno je da satelit ima ovalnu orbitu. To Io-u, pored Jupitera, omogućavaju Ganimed i Evropa. Naime, Jupiter, Ganimed i Evropa ,,se otimaju“ oko Io i pri tome se on rasteže i sabija, što održava njegovu unutrašnjost rastopljenom i zato je Io najaktivniji objekat u SS-u. Plimsko zagrevanje dešava se po istom principu po kom vajar omekšava i oblikuje glinu, tako da na Jupiter možemo da gledamo kao na umetnika koji stvara sopstveno umetničko delo. 😀

Evropa je možda najinteresantniji Jupiterov satelit. Vrlo je slične veličine kao naš Mesec, nešto je manja od njega. Od Jupitera je udaljena 420 000 km. Interesantna je zbog toga što naučnici veruju da na njoj postoji život. Ima čvrstu koru koja potseća na zaleđenu površinu jezera Vostok na Antarktiku, a ispod nje tečnu vodu, veruje se. Naučnik Bil Stoun dizajnirao je Deep Phreatic Thermal Ehplorer ili kraće Depth X. To je robotska mašina, koje će, ako sve bude teklo po planu, biti lansirana sa Zemlje i poslata na Evropu 2016. godine da potraži oblike života na njoj. Trebalo bi da tamo stigne 2018. godine, a do 1019. godine bi trebalo da se zna da li tamo zaista postoji život.

Život na Zemlji verovatno ne bi postojao, ili ne bar ovakav kakav je danas, da nema Jupitera. Zahvaljujući svojoj ogromnoj masi, Jupiter ima veoma jaku gravitaciju kojom postiže tzv. ,,Frizbi efekat“. To je pojava, koja se stalno dešava i način na koji nas Jupiter štiti od kometa, asteroida i ostalih nebeskih tela koja bi možda pala na Zemlju da nije njega. Naime, svojom jakom gravitacijom, Jupiter privlači nebeska tela ka sebi i ili ih povuče dovoljno jako da padnu na njega, ili ih samo ubrza i zbaci u svemir.

1994. godine u julu, na Jupiter je pala kometa Shoemaker-Levy 9. Jupiterova snažna gravitacija, rasturila je ovu kometu na komade, koji su jurili ka njemu brzinom od 60 km/s i čije je udaranje u Jupiter trajalo 7 dana. U njegovoj atmosferi su nastali ,,ožiljci“, koji su veličine naše planete. Da je ta kometa udarila u Zemlju, nje ne bi bilo…Tako da, hvala Jupiteru! 😀