Nakon oblaka, magle i kiše koji su trajali 20-ak dana došla i jedna vedra noć, ali veoma

dobson

Dobson 250/1200

hladna. Ako je verovati meteoblue prognozi tepmperatura oko 19h je bila 3 stepana C i subjektivni osećaj -4, a nakon toga je bilo sve hladnije.

Da ne propustim priliku za posmatranje uzimam kutiju sa teleskopom sa ormana i motiram opremu na terasi, jer dok ne uzmem originalnu torbu za tubus nije moguće da ga sam iznesem napolje sa sedmog sprata. 🙂 Moguće nije jer je u pitanju dobson 250/1200 za čije prenošenje nije problem težina (12-13 kg) već dimenzije kutije u kojoj se nalazi. Mislim da je dužina kutije blizu 130 cm i širina oko 50 cm. Za poziv u pomoć je bilo kasno.

Oko 18:30 je teleskop postavljen da se ohladi a ja odaberem objekte za posmatranje. Zbog prirode dobsona (niska montaža) i visine ograde na terasi mogu da biram samo objekte koji se nalaze na visini od minimum 30 stepeni iznad horizonta i maksimum oko 55 stepeni. Takođe pogled je na severoistočno, istočno i jugoistočno nebo. Dakle nezgodno, ali prilagođavam se situaciji.

Oko 19 h počinje posmatranje, mada je tubus trebalo još malo da se hladi…nemam strpljenja da čekam. Postavljam okular od 25 mm koji na ovom teleskopu daje uvećanje 48x i odlučujem da ga ne menjam već da samo njega koristim.

Međutim, pored komplikacija sa niskom montažom i ogradom, postoji još jedan faktor a to je svetlosno zagađenje. Preko puta zgrade se nalazi NIS-ova pumpa koja bespotrebno baca svetlost do planete oko zvezde Alfa Kentaur. Iz ovog razloga ograničen sam na zvezdana jata do 7. magnitude, a magline i galaksije…pa vrlo teško.

Počinjem sa Plejadama u sazvežđu Bik i u njima brojim oko 50-ak zvezda, ali više volim da ovo otvoreno zvezdano jato posmatram dvogledom. Zatim okrećem teleskop prema severu i posmatram otvorena zvezdana ja u Kočijašu. Pokušavam prvo da pronađem M37 ali je ispod mog horizonta koji je postavljen na liniji gde se spajaju ograda terase i nebo. Zatim podižem teleskop prema otvorenim zvezdanim jatima M36 i M38 magnituda nešto preko 6 koja se vide dobro, ali bledunjavo kao i svi ostali objekti jer je nebo isprano, odnosno bledo zbog svetlosnog zagađenja pa se gubi kontrast između tamnog neba i svetlih zvezdica.

Nakon ovih jata preskačem neke objekte i okrećem se prema jugu dok zanimljivi objekti nisu otišli sa druge strane terase. Pronalazim planetu Uran u sazvežđu Ovan koja se od zvezda razlikuje po plavičastoj boji, a zatim se na kratko zadržavam na asteroid Vestu u sazvežđu Kit.

Za to vreme je sazvežđe Bik zauzelo viši položaj na nebu i bilo je moguće videti u teleskopu zvezdu Aldebaran, narandžastog diva. Sa njegove leve strane pronalazim zvezdana jata NGC 1647 (Pirate Moon Cluster) i NGC 1746 sličnih magnituda kao M36 i M38. Lepo se vide u teleskopu, ali se u NGC 1647 vide više zvezda iako je manje magnitude ( mag.6 prema mag.6,4). Optimističan pokušaj posmatranja Magline Rak (Crab Nebula) koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M1 je propao jer je bleda sa magnitudom 8,4.

Pri dnu sazvežđa Kočijaš nalazi se otvoreno zvezdano jato NGC 2281 (Broken Heart Cluster). Jato ima magnitudu 5,4 ali je nezanimljivo zbog malog broja vidljivih zvezda. Iznad zvezde Kapele, najsjajnije u Kočijašu, na oko 7-8 stepeni nalazi se još jedno otvoreno zvezdano jato NGC 1582, a priča je ista kao sa prethodnim jatom. Magnituda 7, ali malo vidljivih zvezda. Nalazi se u sazvežđu Persej.

Takođe u Perseju ispod promenljive zvezde Algol nalazi se otvoreno jato NGC 1342 ili jato Mala Škorpija. Ovaj naziv nosi baš zbog rasporeda zvezda u jatu koje neodoljivo podseća na raspored zvezda u sazvežđu Škorpija. Posebno sam uživao posmatrajući zvezde ovog jata.

Nešto posle 20h sam morao da se ugrejem jer sam se baš lepo ohladio. Sačekao sam da sazvežđa Blizanci i Orion zauzmu povoljan položaj. Prva meta nakon drugog izlaska na terasu je otvoreno zvezdano jato M35 u sazvežđu Blizanci. Sjajno jato sa magnitudom 5,10. Međutim u istom vidnom polju se nalazilo i otvoreno jato NGC 2158 sa magnitudom 8,4. Ipak uz sav trud nisam mogao da ga vidim. Četiri zvezda u nizu pored jata su se jasno videle ali ne i jato. Prevelika magnituda za sijalicama obasjano nebo. Šteta.

U desnoj ruci Oriona sam pogledao zvezdano jato NGC 2169. Sa magnitudom 5,9 nije zanimljivo, a slično je i sa jatom NGC 1662 iznad Orionovog štita. Kod oba jata u centru su skoncentrisane nekoliko zvezda u malom četvorouglu sa par razbacanih zvezdica okolo.

Jedina maglina koju sam mogao da posmatram je naravno M42 koja se lepo vidi i golim okom. U teleskopu je belo plavičasta i sjajna.

Na kraju je, pre totalnog smrzavanja, u teleskopu sam pronašao jato NGC 2264 (Christmas Tree Cluster) sa magnitudom 3,9 i svega nekoliko vidljivh zvezda.

Sigurno je da sam neko jato zaboravio da pomenem, a moglo je da se vidi još dosta toga ali prsti na nogama nisu mogli više da čekaju. Sve ukupno sa pauzama je potrajalo nešto preko 2 sata.

Za sledeći put pravim spisak dvojnih zvezda koje mogu da se razdvoje mojim teleskopom.