Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.

Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 sm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.

Čitajući njegovu knjigu “Put do zvezda” jasno je da je na njegov odabir veoma uticalo to što je bio aktivan član komunističke partije, ali je takođe jasno i da jeste bio spreman za ovu avanturu.

Zajedno sa Gagarinom na poslednje pripreme, kao i na kosmodrom Bajkonur odakle je lansirana letelica Vostok 1, krenuo je i njegov drug i kolega kosmonaut German Titov koji je bio prva zamena ukoliko sa Gagarinom bude bilo bilo kakvih problema. “Dovoljno je bilo da trunčica upadne u oko prvom kandidatu, da mu temperatura poraste za pola stepena ili da mu se puls ubrza za pet otkucaja i trebalo bi ga zameniti prvim spremnim kandidatom”. (iz knjige “Put do zvezda”)

Međutim, sa Gagarinom je tokom poslednjih priprema za let sve bilo u redu i nekoliko trenutaka pre poletanja puls mu je iznosio 64.

Let je protekao relativno dobro, koliko je to moguće za prvi let, a jedini deo leta koji je uplašio Gagarina je bilo sletanje. Za tu fazu leta je rekao. “Da vam kažem iskreno, to nije bilo zabavno.”

Deo onoga što je Gagarin primetio tokom leta: “Nisam posmatrao nebo već i Zemlju. Kako izgledaju vodene površine? Kao tamne, svetlucave mrlje. Da li se oseća sferičnost naše planete? Da, naravno! Dok sam posmatrao horizont, video sam oštar, kontrastni prelaz sa svetle površine Zemlje ka potpuno crnom nebu. Zemlja me je oduševila svojom paletom boja. Okružena je oreolom nežno plave boje, zatim daj obod postepeno tamni i postaje tirkizan, plav, ljubičast i na kraju prelazi u crnu boju ugljena. Taj prelaz je predivan i pravo je uživanje za oči”. (iz knjige “Put do zvezda”)

Podatak da je let trajao 108 minuta nije sasvim tačan. Kada su 2011. godine neka sovjetska dokumenta odobrena za javnost otkriveno je da je let traja 106 minuta.

Lansiranje šatla

Pored jubileja 60 godina od prvog leta u svemir 12. aprila se desio još istorijski let. Nova era u svemirskim letovima počela je 12. aprila 1981. godine kada je NASA sa Kennedy Space Center-a lansirala šatl Kolumbija.
Poslednje lansiranje desilo se 8. jula 2011. godine i to je ujedno bio i poslednji let šatla Atlantis.
NASA je imale pet šatla: Columbia, Challenger, Discovery, Atlantis i Endeavour. Ovde se ne računa prvi Enterprise koji je korišćen za početna testiranja.
Dve velike nesreće prate Space Shuttle misiju.
Challenger je 1986. godine eksplodirao 73 sekunde nakon poletenja, dok se šatl Columbia raspao 2003. godine tokom povratka. Stradalo je ukupno 14 astronauta.

Sledi kratak film o prvom letu u svemir:

_____________________________________________________

Izvor slike na vrhu: Vito technology

One thought on “Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Leave a Reply to Space Mariner Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s