Obavešten kao kada su u pitanju i klimatske promene američki predsednik Donald Tramp je imao još jedan u nizu bisera.

U petak 18. oktobra dok su astronautkinje Christina Koch i Jessica Meir bile u svemirskoj šetnji i vršile zamenu dela na Međunarodnoj svemirskoj stanici predsednik SAD Donald Tramp ih je pozvao telefonom da bi im čestitao i istakao važnost njihovog posla.

Continue reading “Donald Tramp ponovo neobavešten – razgovor sa ženama u Svemiru” →

I dok Mars deluje potpuno pusto na njemu ipak ima nekoga ko vredno radi u samoći da bi smo mi dobili potrebne informacije o zanimljivostima na crvenoj planeti.

Kamera HiRISE koja se nalazi na Nasinoj letelici Mars Reconnaissance Orbiter (MRO) napravila je odlične snimke lendera InSight i rovera Curiosity na površini crvene planete.

Lender InSight je dodirnuo Marsovu površinu 26. novembra 2018. godine oko 21h sa ciljem da ispita unutrašnjost Marsa. Nalazi na delu Marsa koji se naziva Elysium Planitia i koji je odgovarao potrebnim uslovima za sletanje i nalazi se na Marsovom ekvatoru. Slika lendera je nastala 23. septembra 2019. godine sa visine od 272 km i ovo je do sada najbolje slika ledera InSight iz Svemira. Pored dva kružna solarna panela na lenderu oko njega se vide i tragovi sletanja koji su napravili potiskivači prilikom sletanju u obliku tamnog prstena oko mesta sletanja. Continue reading “Kamera na MRO snimila lender InSight i rover Curiosity” →

Krajem 2012. godine sam čvrsto rešio da potrošim novac na neki fotoaparat a odluka je na kraju bila da to bude Nikon D5100. Možda i nije bila najsrećnija odluka ali se fotoaparat pokazao kao veoma izdržljiv i zahvalan za ono što je meni bilo potrebno. Objektiv koji je sa njim u kutiji bio je Nikkor 18-55 mm, običan pastikanac najgoreg kvaliteta, ali za svakodnevno ne mnogo zahtevno fotkanje može da posluži.

U septembru 2013. godine sa brat i ja odlučili smo da slikamo zalazak Sunca, a kasnije i zvezdano nebo pa smo našli odlično mesto sa pogledom na planinu Rtanj. Baš te večeri nakon zalaska Sunca na nebu su se mogle videti planete Saturn i Venera, kao i Mesečev srp. Saturn je bio visoko i nije bio zanimljiv za fotografisanje jer nije bio u crvenkasto-plavom delu neba koje boje sunčevi zraci nakon njegovog zalaska. Međutim, konjukcija Meseca i Venere je bila pravi pogodak. Continue reading “Fotografija “Skywatcher” – moja nauspešnija fotografija” →

Svemirski teleskop Habl snimio je međuzvezdanog putnika koji je u prolazu kroz naš zvezdani sistem otkriven 30. avgusta ove godine.

Kometa 2I/Borisov je drugi međuzvezdani objekat koji je otkriven, a na slici se vidi prašina koja okružuje malo čvrsto ledeno jezgro komete slično kometama našeg zvezdanog sistema.

Fotografija je napravljena 12. oktobra kada je kometa bila na udaljenosti od oko 418 429 440 kilometara od Zemlje

Više o kometi možete pročitati na sledećim adresama: Continue reading “Hablov snimak međuzvezdane komete 2I/Borisov” →

Oktobra 1999. godine na planeti Zemlji je živelo 6 milijardi ljudi. Svega 12 godina kasnije, 2011. godine Zemlja je brojala sedam milijardi stanovnika. Sada, oktobra 2019. godine, prema procenama Ujedinjanih Nacija ima nas 7,7 milijardi. Sve su ovo srednje vrednosti.

Bilo je potrebno stotine hiljada godina da bi ljudska populacija Continue reading “Pre 20. godina bilo nas je 6 milijardi, ali kakve su prognoze za budućnost?” →

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Continue reading “Nobelova nagrada iz fizike ove godine astrofizičarima” →

Planeta Venera se vratila na večernje nebo i kako dani budu prolazili biće zauzimaće sve bolji položaj na nebu u posmatračkom smislu. Sada je tu i moći ćemo da je posmatramo kao večernju “zvezdu” do maja 2020. godine. Uz ostale sjajne planete naredna period će biti astronomski zanimljiva nakon zalaska Sunca.

Za to vreme će i planeta Merkur imati tri istočne elongacije, a prva će biti 20. oktobra.

Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Continue reading “Pratite Veneru do maja 2020. godine (video) i ostale sjajne planete” →

Halejeva kometa je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do sada 27 puta. Dimenzije su joj Continue reading “Zemlja na putu ostataka Halejeve komete” →

Ujedinjene nacije

Generalna Skupština UN je proglasila Svetsku nedelju Svemira 1999. godine. Sprovođenje Svetske nedelje Svemira je pod vođstvom UN Komiteta za miroljubivo korištenje svemira (COPUOS) i UN Kencelarije za poslove svemira (OOSA) smeštenog u Beču, Austrija.

World Space Week Asocijacija

Continue reading “Svetska nedelja Svemira od 4 do 10. oktobra” →

Jesen na Zemlji prepoznajemo po nižim temperaturama, kiši i žutom lišću a jesen na nebu po visokom polažaju sazvežđa Andromeda i Pegaz. Lako prepoznatljiv veliki Pegazov četvorougao koji sadrži zvezdu Alpharatz (alfa And, mag. 2,05) koja ustvari pripada sazvežđu Andromeda i nalazi se na samoj granici ovoh sazvežđa

Prva preporuka za posmatranje Continue reading “Oktobarsko noćno nebo (zvezde, planete i objekti dubokog neba)” →