Ultraljubičasto zračenje je deo elektromagnetnog spektra između vidljive svetlosti i X – zračenja najvećih talasnih dužina. Talasnih je dužina od 400nm do 100nm. U homogenoj sredini, kao i u vakumu kreće se pravolinijski, brzinom svetlosti. Baš kao i svi ostali elektromagnetni talasi.
Ultraljubičasti zraci mogu posle apsorbcije izazvati prekide međumolekularnih veza, njihovu disocijaciju i rekombinaciju.
U zavisnosti od talasnih dužina, dele se u tri oblasti: Continue reading “UV zračenje”
Category: Prirodne nauke
Ukratko o nafti
Nafta je po hemijskom sastavu smeša raznih organskih jedinjenja. Njeno organsko poreklo potiče od dugog vremenskog procesa taloženja biljnog i životinjskog materijala u zemlji, pod uticajem pritiska i toplote. Sve ovo je dovelo do nastajanja ugljovodonika koji su glavni sastojci nafte. Primetno je da najviše nafte ima na najosunčanijim delovima planete (recimo,oko ekvatora…). Što je nafta dublje u zemlji veći je pritisak, tako da pri bušenju može doći do naglog izbijanja nafte i gasa. Dubina slojeva nafte može biti različita i kreće se od nekoliko metara do više od 5 km. Continue reading “Ukratko o nafti”
Najviši svetski vulkani
Najviši svetski vulkani su:
- Mauna Loa (Havaji) – 9708m (4208m nad vodom, a 5500m pod vodom).
- Kilimandžaro (Afrika) – 5895m
- Danavend (Iran) – 5670m
- Popokatepetl (Meksiko) – 5452m
- Kenija (Afrika) – 5200m Ararat (Turska) – 5165m
- Ararat – 5165m
- Ključevska sopka (Kamčatka) – 4800m Continue reading “Najviši svetski vulkani”
Sibirski tigar
Nije o astronomiji, ali ovo je fenomenalna životinja, pa sam hteo da napišem nekoliko rečenica.
Sibirski tigar je najveća mačka koja se može naći na našoj planeti. Dužina joj može dostići i do 4 metara. Ujedno je i najkrvoločnija zver. Često medju njenim žrtvama se može naći i čovek.
Sibirski tigar Continue reading “Sibirski tigar”
Još smo u ledenom dobu
Do naglog i ledenog zahlađenja na našoj planeti došlo je pre 25000 godina. Tada je došlo do formiranja “ledenog kontinenta” koji zahvatao veći deo severne polulopte, a i sve planine kako na severnoj tako i na južnoj Zemljinoj polulopti. Uništen je sav biljni i životinjski svet ili je bio primoran na selidbu tamo gde lednici nisu dospeli. Ovaj period je nazvan kvartarno ledeno doba. Ovakvih perioda je na Zemlji bilo više puta, a razlog za to je javljanje temperaturnih kolebanja. Dokazi za ova kolebanje naučnici nalaze na svakom delu planete.
Milutin Milanković je pojavu poslednjeg ledenog doba objasnio uticajem egzogenih faktora. Značaj je pripisao osunčavanju Zemlje, brzini rotacije, uticaju kosmičkih tela, morskim strujama i mnogim drugim atmosferskim činiocima. Continue reading “Još smo u ledenom dobu”
Prognoze mogućih zemljotresa u Srbiji
Za početak nekoliko reči o skalama kojima se meri energija i intenzitet potresa.
Jačina zemljotresa, odnosno energije koja se javlja u hipocentru (žarištu) meri se Rihterovom skalom, a izražava se magnitudom koja ima oznaku – M. Dobija se na osnovu instrumentalnih i makroseizmičkih podtaka. Ova skala ima 9 stepeni. Od 3 stepeni M je osetan samo ako ste u zatvorenom prostoru, sa 6 stepeni M nastaju srednja oštećenja, a sa 8 M i preko totalna razaranja.
Intenzitet zemljotresa se iznačava sa – I, a predstavlja oslobodjenu količinu energije u žarištu i predstavlja rušilački efekat zemljotresa na površini Zemlje i iskazuje se Merkalijevom skalom (MCS), koja je prihvaćena u Evropi, a postoje još neke. Ova skala ima 12 stepeni. Zemljotres od 5 MCS je osetni, 9 MCS je rušilački, a 12 kataklizmični (pojavljuju se talasi na površini zemlje).
Hipocentar je mesto u dubini zemlje gde je zemljotres nastao, a epicentar je mesto na površini zemlje (obično iznad hipocentra) gde je udar najjači.
Na bazi geoloških proučavanja na ovim prostorima predvidjaju se:
Potresi 9 stepeni MCS u narednih 100 godina (a može i za nekoliko dana) se mogu očekivati na Kopaoniku, Svilajncu, Lazarevcu i na više mesta na Kosovu i Metohiji.
Potresi 8 stepeni MCS se predvidjaju kod Banja Luke, nekim mestima u Makedoniji, Crnoj Gori (njena obala), Vojvodini (Fruška Gora, Ada, Kanjiža), Šumadija, Velika Morava, Loznica, Krupanj.
Potresi 7 stepeni MCS se očekuju na puno mesta u Srbiji i okolini.
Potresi 6 stepeni MCS se očekuju u severnim delovima Crne Gore i središnjoj Makedoniji.
Potresi 5 stepeni MCS se očekuju oko Drine i istočne Bosne.
Prema prognozama seizmologa u narednih 30-ak, 40-ak godina se mogu aktivirati zemljotresi u centralnoj Srbiji – Kosmaj, Lazarevac, Rudnik i Svilajnac.
Takodje, Kopaonička oblast spada u veoma trusna područija i tu se u narednih nekoliko desetina godina očekuje razoran zemljotres.
Medjutim, iako ovo deluje obeshrabrujuće Srbija nije u globalu trusno područije. Ipak, s vremena na vreme se dogodi po neki zemljotres malo većih razmera.
Evo nekih primera:
1972 – jači potresi u Pomoravlju
1976 – veći broj potresa u Makedoniji
1979 – razoran zemljotres zahvata Crnogorsko primorije (od Boke Kotorske do Ulcinja)
1980 – jak zemljotres u oblasti Kopaonika i narednih 7 godina aktivnost ne prestaje, tako da su zabeležena 4350 potresa preko 3 MCS
1985 – jak zemljotres u Negotinu.
————————-
Korišćena literatura:
“Osnovi Geologije”, dr Predrag Nikolić, Beograd, 1997.
Milutin Milanković
Rođen je u slavonskoj varošici Dalj i odrastao u intelektualnoj porodici. Završio je višu tehničku školu u Beču, a kasnije je postao prvi srpski doktor tehničkih nauka. Nakon odlične karijere građevinskog inženjera u Beču, 1909. godine se vraća u Beograd gde postaje profesor primenjene matematike. Njegovo matematičko znanje su mu preneli njegovi odlični profesori sa kojima je ima čast da radi tokom svog školovanja.
Milanković je pored matematike voleo i mnoge druge nauke, kao sto su astronomija, fizika, klimatologija, geologija…Tako je vremenom, povezujuci znanja iz svih ovih nauka, kreirao astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji. Ovom teorijom je razjasnio tajnu ledenih doba na našoj planeti i omogućio predviđanje budućih klimatskih događaja. Saglasnost orbitalne, klimatske i geološke dinamike naziva se Milankovićevim ciklusima, bez koje se danas ne može zamisliti ni jedna nauka o Zemlji. Dokazi o ovoj teoriji se nalaze na svakom delu planete i u njenu tačnost niko ne sumnja. Continue reading “Milutin Milanković”
Uticaj čoveka na globalne probleme (III)
Često nailazim na pitanje kao što je: “Kako to da na drugim planetama ne dolazi do zagrevanja, a i tamo ima ugljendioksida?” Ne znam zašto neki imaju potrebu da brane ljude na globalnom nivou kada je to nepotrebno. Pa činjenica je da čovek na Zemlji živi slično kao i parazit u ljudskom telu. Iskorišćava maksimalno svaki resurs. Ali paraziti će naći drugog domaćina, a mi…
Odgovor na gore pomenuto pitanje – Uzmimo kao primer Veneru. Njena atmosfera je gusta i čini je 95% CO2. Zato je njena temperatura 480 K, a na Merkuru koji je uz samo Sunce 450 K. Da je Merkur na mestu Venere imao bi znatno manju temperaturu od nje, jer on skoro da i nema atmosferu. Sličan razlog ima i Mars. Tamo postoji CO2, ali mu je atmosfera takodje retka da bi imalo uticaja na zagrevanje te planete. Spoljašnje planete su sasvim druga priča, jer su drugačijeg sastava od unutrašnjih.
Uočavajući koliko nas problema očekuje u budućnosti, razvijene zemlje su se okrenule istraživanju svemira, a prioritet je za sada voda, ali će apetiti porasti. Continue reading “Uticaj čoveka na globalne probleme (III)”
Šta ako nas “mali zeleni” pronađu prvi?
Ovo pitanje se često postavlja. Ljude je oduvek zanimalo jesu li sami
u Sunčevom sistemu, galaksiji i svemiru. Nije lako dati odgovore na ovo pitanje, jer ni sama nauka nije dostigla takav nivo. Posle dugo vremena i otkrivanja samo velikih planeta kao što su Jupiter i veće, NASA je napokon u orbitu oko Zemlje poslala teleskop “Kepler” koji je u stanju da otkrije planete slične Zemlji i to na principu smanjenja sjaja zvezde oko koje se planeta okreće. To znači da kada planeta prodje između teleskopa i zvezde doći će do smanjenja sjaja zvezde i teleskop će to registrovati. Ti podaci će biti prosleđeni na Zemlju gde će se obrađivati i određivati tok daljih istraživanja. Continue reading “Šta ako nas “mali zeleni” pronađu prvi?”
Uticaj čoveka na globalne probleme (II)
Najveći uticaj čoveka na globalnom nivou, pored promene reljefa planete (ovo je nužno) zbog izgradnje, jeste uticaj na njene sfere: atmosferu, hidrosferu i litosferu. Osnovni razlog je za svoju dobrobit, ali se sve to vraća kao bumerang i počinje stvarati sve veće i veće probleme.
Najizraženiji uticaj je uticaj na klimu planete. Oni koji neveruju u naučne dokaze o antropološkom uticaju na globalno zagrevenje popularno se nazivaju “klimatski skeptici”. Oni često govore samo o uticaju Sunca i gibanju Zemljine ose. Daleko od toga da to nije tačno, ali nije samo to u pitanju. Od 1950. godine sunčeva aktivnost nije drastično porasla, ali koncentracija gasova sa efektom staklene bašte (slika 1) jeste. To se može videti na mnogim dijagramima u svetu, a od ljudi i naučnih institucija koji se bave ovom problematikom. Gasovi koji imaju najveći udeo u stvaranju efekta staklene bašte su sledeći:
– Ugljen-dioksid Slika 1.
– Vodena para
– Azotsuboksid
– Metan
– Ozon (troposferski)
– …i još neki.
Ugljendioksid i vodena para učestvuju sa oko 90% u ovom procesu, dok ostali znatno manje, ali nikako zanemarljivo. Koncentracija CO2 je naglo počela da raste posle drugog svetskog rata. Razlog tome su fosilni izvori koji se koriste u saobraćaju i industriji, tu je i sagorevanje uglja. Continue reading “Uticaj čoveka na globalne probleme (II)”
SVEMIR 