Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Tekstovi koji prethode ovom nalaze se na ovoj adresi!
Saturn je druga, po veličini, planeta u Sunčevom sistemu i šesta planeta od Sunca. Sa svojim mnogobrojnim satelitima, zanimljivim pegama (olujama) koje traju po nekoliko meseci (kao one na Jupiteru i Neptunu), nezaobilaznim i jedinstvenim prstenovima predstavlja najlepšu planetu u Sunčevom sistemu, ako ne računamo plavu planetu Zemlju.
U nastavku serije članaka o astronomiji stigli smo do meni najdraže planete – Jupiter. U ostalim tekstovima sam se trudio da ne zalazim previše u detalje da bi amatersku astronomiju približio i onima koji će tek uploviti u njene vode. Nadam se da sam bar delimično uspeo u tome. Sledeći tekstovi prethode ovom:
– Astronimjija I – Uvod
– Astronomija II – Zemlja
– Astronomija III – Venera
– Astronomija IV – Mars
– Astronomija V – Merkur
Jupiter je, po redu, peti kamen od Sunca, ako se za njega može reći kamen! Zašto? Videćemo kasnije. Ko želi da se bavi posmatranjem nebeskoh tela, posle Meseca, ova planeta je najbolji objekat za posmatranje. Prvi pravi pogled ka njoj je uputio Galileo Galilej svojim durbinom i tada došao do zaključka da se ne okreće sve oko Zemlje, ugledavši 4 velika Jupiterova satelita kako kruže oko njega. I sada je doživljaj videti ih, a koliko je bilo njegovo oduševljanje, mogu samo da zamislim. Imena ova 4 satelita su sledeća: Evropa, Kalisto, Ganimed i Io.
Od planeta, jedino sjajnija na nebu je Venera. Međutim, ona nije previše zanimljiva za posmatranje, jer se osim njenih mena (kao kod Meseca) ne može videti ništa drugo, jer njenu površinu prekrivaju gusti oblaci vodene pare i sumporne kiseline. Ukoliko imate neki bolji dvogled, Continue reading “Astronomija VI – Jupiter”
Ovako će otprilike izgledati životni vek Sunca. (Klikni na sliku)
Na slici je prikazan ciklus od njegovog nastanka od oblaka prašine koji najverovatnije predstavlja ostatak eksplozije zvezde koja je postojala pre Sunca pa do zadnjeg stadijuma u njegovom životu – Belog Patuljaka. Po ovoj teoriji Sunce je zvezda druge ili treće generacije, a jedan od razloga za takav Continue reading “Životni vek Sunca”
– Naslovi: Astonomija I, II, III, IV
Merkur je od oktobra 2006. godine i zvanično najmanja planeta u Sunčevom sistemu. To je godina u kojoj je Pluton dobio status patuljaste planete. Zbog svoje blizine Suncu veoma je teško posmatrati ovu planetu.
Astronimija II – Planeta Zemlja
Mars je planeta koja o kojoj se najviše maštalo i o kojoj su ispričane mnoge priče. Često se pojavljivao u filmovima i kako njegovi stanovnici napadaju Zemlju. Kada su na Marsu prvi put uočeni kanali, prva pomisao je bila da su ih Marsovci napravili. Čak i danas neki ljudi pokušavaju da odgonetnu neke oblike koji su snimljeni na njegovoj površini i da dokažu kako su ti oblici delo neke napredne civilizacije koja je nekada živela na ovoj planeti.
Četvrti je kamen od Sunca i poseduje dva mala prirodna satelita, Fobos i Deimos. Fobos je udaljen od Marsove površine oko 6000 km i time predstavlja satelit koji je najbliži matičnoj planeti. Očekuje se da će, zbog svoje specifične orbite, za najviše 100 miliona godina pasti na Mars. Prečnik mu je oko 22 km, a po obliku više podseća na neki nepravilni asteroid neko na ostale prirodne satelite u Sunčevom sistemu. I Deimos ima sličan oblik, ali mu prečnik iznosi oko 12,5 km Continue reading “Astronomija IV – Mars”
Na slici su prikazane temperature površine planeta u našem Sunčevom sistemu (klikni na sliku):
Foto: NASA
Slika površine Venere
Posle naše planete možemo da kažemo nešto i o njenoj bliznakinji (po dimenzijama i masi).
Planeta Venera je najsjajnije nebesko telo koje možemo videti sa Zemlje, posle Sunca i Meseca. Na nebu se vidi kao najsjajnija “zvezda” u večernjim satima i tada je nazivaju Večernjača, a takođe se vidi i u jutarnjim satima sve do izlaska Sunca, a tada je nazivaju Zornjača. Kod nas je poznata i pod imenom Zvezda Danica Continue reading “Astronomija (III) – Venera”
1. Astronomija (I) – kratak uvod
Zemlja je planeta na kojoj se razvio život, jedini za koji znamo za sada u Svemiru. Mada kako stvari stoje, neće još dugo biti tako.
Ona kruži oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 149,6 miliona kilometara. Kažemo prosečna udaljenost, jer se ona zbog eliptičnog oblika Zemljine orbite oko Sunca smanjuje i povećava. Prema ovome Zemlja zauzima treće mesto po udaljenosti planeta od Sunca, posle Merkura i Venere.
Njen prečnk iznosi 12756 km i to je ekvatorski prečnik. Ekvatorski prečnik se razlikuje od polarnog prečnika jer je Zemlja spljoštena na polovima. Tako da polarni prečnik iznosi 12712 km. Ova spljoštenost Zemlje na polovima je posledica Zemljine rotacije oko svoje ose oko koje se okrene za 23 h 56 min 4 s. Gustina joj iznosi 5,53 g/cm3.
Obilaženje Zemlje oko Sunca se naziva revolucija Continue reading “Astronomija (II) – Planeta Zemlja”
Neki od ovih astreoida su manja, a neki veća pretnja po naš opstanak na ovoj planeti. Među njima su Ida, Eros, Itokava…i svakako najopasniji Apofis Continue reading “Nekoliko poznatih asteroida”
Na ovom klipu su prikazane orbite planeta i nekih periodičnih kometa (žute linije) na svom putu oko Sunca. Jasno je prikazano da za jednu Jupiterovu godinu (11,86 zemaljskih-tropskih godina) unutrašnje planete naprave znatno više krugova oko Sunca.. Takođe se vidi da je za jedan krug Halejeve komete oko Sunca potrebno puno, puno više vremena (66-77 godina).
Pogledajte kako to uprošćeno izgleda: Continue reading “Orbite planeta i njihove brzine – video”
SVEMIR 