Golim okom ne previše zanimljiva, ali kroz okular jednostavno najlepša planeta Sunčevog sistema 1/2. avgusta biće u opoziciji, što bi značilo da će se nalaziti tačno sa suprotne strane Zemlje od Sunca, odnosno Zemlja će se nalaziti između ova dva nebeska tela.

Ne treba se opterećivati previše tačnim vremenom kada će se Saturn naći u opoziciji i da će ustvari biti najbliži Zemlji pet sati nakod toga, jer zbog velike udaljenosti nije moguće primetiti razliku u detaljima ili veličini Saturna. Dovoljno je znati da će početkom avgusta ova planeta biti najbliža Zemlji.

Položaj prstenova će biti veoma povoljan i u avgustu, ali i narednih meseci. Pravo vreme za posmatranje ove planete. U prilog tome ide i položaj planete na večernjem nebu. Već nakon 21h na istočnom nebu u sazvežđiu Jarac izlazi Saturn, a nedugo nakon toga pojavljuje se i Jupiter, ali u sazvežđu Vodolija. Magnituda Saturna je “svega” 0.21, ali to ne treba da obeshrabri posmatrače jer kroz teleskop ova planeta ne zna da razočara. Kada uporedimo sa Jupiterovom magnitudom od -2.8 jasno je da ne treba propustiti priliku za posmatranje i ove planete. Takođe, za nešto više od 3 nedelje (20. avgusta) i Jupiter će biti u opoziciji.

Na slici iznad možete videti položaj Saturnovih prstenova po godinama kada se planeta nalazila u opoziciji. Jasno je da je bilo godina kada su prstenovi bili normalni na naš pogled i nisu se mogli posmatrati, ali je bilo i godina kada je položaj bio skoro pa idealan. Za ovu godinu možemo reći da je njihov položaj povoljan.

Saturn će u vreme opozicije biti vidljiv tokom cele noći sve do 04:18 kada će biti previše nisko na zapadnom horizontu. Pokazivaće na svoj severni pol, a prstenovi će biti pod uglom od 18°. Bez teleskopa se neće razlikovati od zvezda jer će mu magnituda iznositi 0,2, a na nebeskoj sferi njegov prečnik će iznositi 18.6 arcsec.

Kratko o Saturnu

Saturn je još jedna planeta Jupiterovog tipa. Njegova udaljenost od Sunca iznosi 1,4 milijarde km, dok mu je prečnik na polovima 108 000 km, a na ekvatoru 119 000 km. Ova razlika u prečniku na polovima i prečniku na ekvatoru potiče od velike brzine rotacije planete. Saturn se okrene oko svoje ose za 10 h i 14 min. Zbog ove brzine rotacije vetrovi na Saturnu dostižu brzine od 1600-1800 km/h.

Baš kao i Jupiter, Saturn zrači više toplote nego što je dobija od Sunca. U poređenju sa Zemljom, Saturn prima samo 1% Sunčeve energije od one koje Zemlja dobija od Sunca.

Gustina Saturna iznosi svega 0,687 g/cm3, što je mnogo puta manje nego gustina Zemlje. Poznat je onaj primer: Kada bi Saturn potopili u neki ogroman okean, on jednostavno ne bi potonuo, već bi plutao po njegovoj površini. Razlog je upravo mala gustina ove planete.

U atmosferi Saturna preovlađuje vodonik sa 96%, sledi helijum sa 3%, dok 1% čine amonijak, metan, deuterijum…

Kao i ostali gasoviti džinovi i Saturn ima jako magnetno polje koje se prostire na više od 3 miliona km od površine planete. Uz pomoć ove magnetosfere, Saturnove atmosfere i sunčevog vetra nastaje lepa polarna svetlost baš kao na Zemlji i Jupiteru.

Što se tiče Saturnovih prstenova, njihov prečnik iznosi 250 000 km, a njihova debljine ne prelazi 1,5 km. Neverovatno, ali istinito. Sastoje se od oksida gvožđa, leda i silikatnih stena. Prstenovi su uočljivi i kroz male amaterske teleskope, a označeni su slovima abecede.

Oko Saturna kruži i preko 60 za sada poznatih prirodnih satelita. Najveći i najpoznatiji od njih je svakako Titan čiji je prečnik veći od Merkurovog.