Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Pre nekoliko dana, tačnije 23. oktobra u 03:50h, satelit ROSAT je ušao u atmosferu Zemlje iznad Bengalskog zaliva jugozapadno od Tajlanda, potvrdila je Nemačka Svemirska Agencija.
Continue reading “Poznato je tačno mesto pada satelita ROSAT”
Continue reading “Satelit ROSAT pao na Zemlju, detalji nepoznati”
Kao što je već najavljeno ovde, uskoro se očekuje pad nemačkog satelita ROSAT. Prema najnovijim predviđanjima njegov pad se očekuje između 21 i 24. oktobra, dok se prema procenama koje su objavljene ovde pad očekuje 23. oktobra sa greškom plus-minus 1 dan.
Šanse da neko bude povređen su procenjene na 1:2000, dok je za satelit UARS koji pao u septembru procena iznosila 1:3200.
Više detalja o ovom satelitu, njegovj putanji, kao i o delovima koji će završiti na Zemlju možete pročitati u prethodnom tekstu koji je kopiran u nastavku:
Nakon pada satelita UARS očekuje se pad još jednog satelita. U pitanju je Nemački satelit ROSAT (ROentgen SATellite). Očekuje se da će veći deo satelita izgoreti pri prolasku kroz atmosferu pri brzini od 28 000 km/h, međutim najnovija ispitivanja govore da postoji mogućnost da 30-ak pojedinačnih delova završe na Zemlju ukupne težine 1,7 tona. Najveći deo koji će završiti na Zemlju jeste ogledalo teleskopa koje je veoma otporno na toplotu. Continue reading “Za nekoliko dana na Zemlju pada nemački satelit”
| Odlike meteorskog roja | |
| Aktivan | okt 2.- nov 7. |
| Maksimum | 21. okt |
| Zenitski prosek po času | 30 |
| Radiant | α = 095° δ = +16° |
| Brina | 66 km/s |
| Matično telo | Halejeva kometa |
Meteorske čestice Halejeve komete će skoro mesec dana, počev od drugog oktobra udarati u Zemljninu atmosferu, čineći veliko zadovoljstvo posmatračima. Zemlja prolazi kroz ostatke Halejeve komete dva puta godišnje i to u maju i oktobru, jer Halejeva kometa preseca zemljinu putanju na dva mesta. To čini svakih 76. godina tokom svog puta kroz unutrašnji Sunčev sistem.
Najbolje vreme za posmatranje je negde oko lokalne ponoći kada će radijant (mesto na kome se meteori prividno pojavljuju), koji se nalazi izmedju Blizanaca (Geminid) i Oriona biti dovoljno visoko ili za lakše snalaženje naciljate zvezdu Betelgez u Orionu i zatim posmatrate nebo severno od nje.
Uporedite dve slike ispod. Na gornjoj je ucrtan radijant, a na donjoj imena svih bitnih zvezda u Orionu, kao i Betelgeza. Lako se možete snaći. Ukoliko vam treba dodatna pomoć možete installirati Stellarium i naučiti lako položaje nebeskih tela i pratiti njihove kretanje u realnom i u bilo kom drugom vremenu! Continue reading “Zemlja prolazi kroz ostatke Halejeve komete”
Nakon pada satelita UARS očekuje se pad još jednog satelita. U pitanju je Nemački satelit ROSAT (ROentgen SATellite). Očekuje se da će veći deo satelita izgoreti pri prolasku kroz atmosferu pri brzini od 28 000 km/h, međutim najnovija ispitivanja govore da postoji mogućnost da 30-ak pojedinačnih delova završe na Zemlju ukupne težine 1,7 tona. Najveći deo koji će završiti na Zemlju jeste ogledalo teleskopa koje je veoma otporno na toplotu.
Kao i kod satelita UARS vreme i mesto pada je nemoguće tačno predvideti. Očekuje se da će se pad desiti između 20 i 25 oktobra. Čak i da se utvrdi tačan dan pada satelita greška je moguća u granicama plus – minus 5 sati. Dodatan problem je što je manevrisanje ovim satelitom nemoguće.
ROSAT je veličine automobila i u toku svoje misije se kretao po eliptičnoj putanji na udaljenosti između 565 i 585 km iznad površine Zemlje. Ipak, u junu ove godine je bio na, svega, 327 km iznad Zemlje. Continue reading “Još jedan satelit pada na Zemlju – ROSAT”
Odlično lansiranje odlične amaterske rakete. Lansiranje obavljeno 30. septembra 2011. godine. Raketa je dostigla visinu od 36 800 metara za 92 sekunde, pri brzini od 3 560 km/h.
Više informacija o lansiranju i raketi pogledajte na sledećem linku: http://ddeville.com/derek/Qu8k.html
Jasno se na snimku vidi zakrivljenot Zemlje i atmosferski omotač. Prvi video je skraćen, a drugi je prikazan u celosti: Continue reading “Neverovatno lansiranje amaterske rakete”
Kometa Elenin koja je plašila mnoge kao jedna od onih zbog koje će Zemlja doživeti katastrofu i sama je doživela tako nešto. Na ovaj način su po milioniti put propala predviđanja o smaku sveta i prognoze da je običa kometa ustvari izmišljena planeta Nibiru, a dokle će se ljudi baviti takvim stvarima…verovatno do stvarnog sudnjeg dana. 🙂
Pozivamo vas da učestvujete u kreiranju velikog mozaika Meseca sastavljenog od pojedinačnih fotografija iz svih krajeva Srbije. “Srpski Mesec” je naš doprinos Međunarodnoj noći posmatranja Meseca koja će se održati širom sveta 8. oktobra.
Konkurs je otvoren od 6. do 15. oktobra 2011. godine. Fotografije Meseca možete praviti pomoću mobilnog telefona, običnog digitalnog fotoaparata, DSLR aparata ili CCD kamere.
Najbolje fotke biće ubačene u zajedničku fotografiju Meseca koji će biti napravljen u mozaiku, a sve ostale biće prikazane u zajedničkom fotoalbumu. Continue reading “Srbija fotografiše Mesec: budi deo slagalice!”
Ovih dana internetom kruže razne prognoze o meteorskom roju Drakonida. Procene o Zenitskom Proseku po Času (ZPČ) se kreću od nekoliko desetina pa do hiljadu meteora. Šta je tačno? Izgleda da nema odgovora na to sve dok ne prođe.
Ponovo je, 1. oktobra, snimljena kometa koja uranja u Sunce. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je, kao i prethodnog puta, u “trenutku”
sudara sa druge strane izbečena velika količina materije.
Vrlo je verovatno da je sve slučajnost, ali naučnici nisu 100% sigurni. Međutim, od mesta uranjanja komete do suprotne strane Sunca je velika udaljenost od preko milion kilometara, tako da ne postoji mehanizam kojim bi kometa delovala na izbacivanje koronarne materije, tako da je ovo za sada jedini odgovor, odnosno da je u pitanju slučajnost.
Ipak je zanimljivo da postoje dva odvojena snimljena sudara sa istim redosledom događaja.
Kometu je otkrio astronom amater 30. septembra, a službena oznaka joj je СОХО-2143. Continue reading “Ponovo sudar komete i Sunca”
SVEMIR 