Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Sledi spisak zvezda poređanih po prividnim veličinama, onako kako ih mi vidimo sa Zemlje. Na spisku će Sunce biti izostavljeno.
Međutim, treba napomenuti da su apsolutne veličine sasvim drugačije, jer nama neke zvezde izgledaju veće od drugih zbog različitih udaljenosti, a da ustvari nije tako.
Recimo Sirijus je malo veći od Sunca, dok je Betelgez veći za oko 1000 puta.
Još o zvezdama Continue reading “10 prividno najvećih zvezda”
Andromeda je viđena drugim “očima”, pomoću svemirskih teleskopa Herschel i XMM-Newton.
“XMM-Newton” je ESA – in teleskop koji traga za redndgenskim izvorima u svemiru, odnosno izvorima X zračenja. Lansiran je 10.
decemba 1999. godine pomoću rakete Ariane 5.
Ime sve govori. X – se odnosi na zračenje, MM – multi-mirror (poseduje 170 tankih cilindričnih ogledala) i u čast Isaka Njutna.
“Herschel”, ESA – ina svemirska opservatorija, nosi najveći i najmoćniji infracrveni teleskop do sada. Cilj ove misije je bolje upoznavanje Continue reading “Malo drugačija Andromeda”
Neverovatno lep prizor.
Neobično sijanje jezera Gipslend u Australiji objašnjenjo je uznemirenjem mikro-organizma Noctiluca Scintillans.
Fotograf Fil Hart kaže da su se plivači isprepadali i da su pomislili da su ozračeni. Ipak, za sijanje je odgovorna hemijska reakcija poznata kao bioiluminacija kada se prirodni mikro-organizmi u vodi uznemire.
Biolozi kažu da su za ovu pojavu odgovorni šumski požari, ali i najgore poplave koje su zadesile Australij. Continue reading “Jezero koje svetli – preuzeto”
Naučnici NASA-e su, koristeći svemirski teleskop Kepler, otkrili šest planeta koje su su po sastavu mešavne stena i gasova i koje kruže oko zvezde nalik našem Suncu, pod nazivom Kepler 11. Ovaj planetarni sistem se nalazi, otprilike, na 2000 svetlosnih godina od Zemlje.
Ovakav planetarni sistem je redak slučaj u Svemiru i smatra se da manje od 1% zvezda može imati ovakav planetarni sistem. Sve ove planete kruže na orbitama koje su veoma blizu matične zvezde. Kepler 11 je najsloženiji sistem koji je otkriven van našeg Sunčevog sistema.
Klikni na sliku.
Za više informacija pogledajte ovde.
Dopunjeno novim obaveštenjam (01.02.2011.): Continue reading “Izašao je prvi broj Astronomskog magazina”
Početkom sledeće godine počeće izdavanje energetskih pasoša za objekte. U ovim pasošima će biti zapisano koliko određeni objekat troši energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje.
U Evropskim razvijenim zemljama je ovo normalna stvar, ali kod nas je sve još uvek na samom početku. Ovakvi pasoši imaju dosta prednosti za poboljšanje uslova u životnoj sredini, ali mana će biti verovatno malo veće cene nekretnina.
Ovaj korak unapređivanja uslova u životnoj sredini će zahtevati korišćenje odgovarajućih izolacionih građevinskih materijala na objektima, kojima se postiže veća ušteda energije. Objekti u pasošima će biti rangirani od A do G kategorije. A kategoriju će imati objekti sa najmanjom potrošnjom energije, dok će G kategoriju imati objekti sa najvećom potrošnjom.
Ulaganje u energetski efikasne zgrade se isplati, jer se vrlo brzo uz uštedu energije i plaćanje manjih računa to finansijski oseti.
Energetski pasoš predstavlja sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade. Naši zakoni će u najskorijem roku biti usklađeni sa EU direktivom 2002/91/EC o energetskoj efikasnosti zgrada. Ovo znači da će svaki objekat u Srbiji morati Continue reading “Energetski pasoši”
Na današnji dan, pre 25 godina, tačnije 1986. godine dogodila se najpoznatija tragedija u istoriji svemirskih istraživanja. Eksplodirao je space shuttle Challenger.
Svega 73 sekunde nakon poletanja i na visini od 16 km šatl je eksplodirao i nesreću nije preživeo nijedan od sedam članova posade.
Još uvek nije jasno šta tačno osvetljava maglinu IRAS 05437+2502. Najzagonetnija je svetlost u obliku obrnutog slova V, gore levo od centra slike. Slika je nastala pomoću svemirskog teleskopa Habl i spada u manje poznate magline.
Maglina se nalazi u sazvežđu Bika i zauzima površinu neba od 1/18 punog Meseca. Sadrži velike količine prašine i u njoj se rađaju nove zvezde.
Ovu maglinu je prvi otkrio, 1983. godine, Infrared Astronomical Satellite (IRAS) – prvi teleskop za istraživanje neba u infracrvenom delu spektra.
Klikni na sliku.
SVEMIR 