Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Zahvaljujući sve boljim teleskopima zadnje dve decenije smo svedoci brzog napretka svemirskih istraživanja i zahvaljujući tome u mogućnosti smo da vidimo slike svemira od kojih zastaje dah. Najviše dugujemo svemirskom telekopu Hablu.
Međutim, on je pri kraju svog radnog veka, ali na svu sreću imaće naslednika – James web teleskop.
Na sledećoj slici se vidi koliko su teleskopi mogli da pogledaju u prošlost i koliko će moći.
Klikni na sliku.
Prvi broj časopisa Astronomski magazin je završen i trenutno se nalazi u štampariji.
Ovaj primerak je BESPLATAN!
za one koji su ispunili ovaj FORMULAR
Časopis NEĆE ići na kioske.
Besplatan primerak će dobiti samo oni čitaoci AM-a koji ispune:
Više informacija o časopisu pogledajte na ovom linku.
Sledi tekst koji je preuzet sa sajta B92, a kasnije i kratka analiza teksta:
Božji um je iza svih kompleksnih naučnih teorija, poput one o “Velikom prasku”, a hrišćani bi trebalo da odbace ideju da je svemir nastao slučajno, izjavio je papa Benedikt XVI.
“Svemir nije nastao slučajno, kao što neki žele da verujemo”, rekao je papa na Bogojavljenje po gregorijanskom kalendaru.
“U razmišljanju o tome (svemiru), treba da proniknemo u dubinu i uvidimo mudrost tvorca, neiscrpno stvaralaštvo Boga”, rekao je Benedikt u besedi pred 10.000 ljudi u crkvi Svetog Petra u Vatikanu. Continue reading “Papa o Velikom Prasku”
Ovog puta anketa je glasila:
– Svetlosna godina je astronomska mera za:
Ukupno je bilo 113 glasova. Rezultati ankete su sledeći:
– Svetlosna godina je astronomska mera za: Continue reading “Rezultati ankete 5”
Danas sam primetio u statistici bloga da je naglo počelo interesovanje za zvezdu Betelgez, pa sam malo pogledao na netu. Neki sajtovi su
preneli vest da se bliži kraj ove zvezde i kako ćemo na nebu imati dva Sunca.
Međutim, ova vest je već objavljena u drugoj polovini 2009. godine i nije nova. Eksplozija ove zvezde će u svakom slučaju biti pravi doživljaj, ali nema opasnosti po nas zbog njene velike udaljenosti. A i prognoze naučnika variraju od eksplozije večeras do eksplozije za milion godina.
Više o ovoj zvezdi i potencijalnoj eksploziji možete pročitati na sledećem linku:
Betelgez je najsjajnija zvezda u sazvežđu Orion i dominira svojom narandžasto-žutom bojom.
Stardust-NExT letelica će proleteti blizu komete Tempel 1 u 11:37 po EST, 14-og februara. Tada će na Zemlju poslati snimke površine ove komete, kada će se analizirati promene na njenoj površini nakon obilaska oko Sunca.
Pored slika visoke rezolucije koje će letelica poslati, biće i pokušaja da se ispita sastav komete kao i količina prašine koja se nalazi u komi, odnosno materijal koji okružuje jezgro komete.
Ova misija je nastavak Deep Impact misije. U julu 2005. godine letelica “Deep Impact” je pala na površinu ove komete kada je analiziran njen sastav.
Glani istraživač na ovom projektu, Joe Veverka, je rekao da su svaki dan sve bliže i bliže i da su uzbuđeni, jer će uskoro odgovoriti na neka od fundamentalnih pitanja o kometama.
Trenutno je Stardust-NExT letelica daleko od cilja oko 24 miliona km. Od 2007. godine izvršene su 8 korekcija putanje, a biće urađena još 3 manevra da bi se letelica postavila na konačnu putanju.
Očekujemo dobre i zanimljive fotografije.
NASA je odabrala tri tima – Lockheed Martin, Northrop Grumman, The Boeing Company – za uspešan dizajn ekoloških letelica. Uslovi
koji će morati da ispune nove letelica, a koje bi mogle da polete 2025. godine, su manja buka, smanjenje štetnih izduvnih gasova i manja potrošnja goriva.
Poznato je da je avio-industrija ogroman zagađivač i da je količina izduvnih gasova na velikim visinama ogromna. Iz ovog razloga, ovakav projekat NASA-e je veliki pomak u očuvanju vazduha i životne sredine.
Takođe je potrebno da lete brzinom 85% od brzine zvuka, da mogu da prelete 7000 milja i da prenose teret 50000 kg.
Ove godine će se obavljati testiranja, vršiti simulacije, dodavati novine ovim letelca da bi na kraju bio odabran pobednik. Videćemo kako će finalni dizajn pobedničke lestelice izgledati.
Sledi kratak osvrt na život jednog od najvećih fizičara 20-og veka i najčuvenijeg naučnika u istoriji nauke. Čoveka, koji je svojim delima promenio shvatanje sveta u kome živimo i Svemira koji do tada nije postojao. Reč je, naravno, o Albertu Ajnštajnu.
Mladost i školovanje
Albert Ajnštajn je rođen 14. marta 1879. godine u Nemačkoj, u gradu Ulmu, u jevrejskoj porodici. Činjenica da je bio jevrej kasnije mu je menjalo tokove života, često onako kako on nije želeo.
Otac Herman je imao privatnu firmu, koja je proizvodila elektromaterijale i opremu, od koje je njagova porodica veoma lepo živela. Zajedno sa njim radio je i njegov brat Jakob, inženjer po struci, koji je veoma uticao na Ajnštajna i pomagao mu da savlada osnove matematike i fizike., dok je od majke nasledio smisao za muziku. Do kraja života se nije odvajao od violine koja mu je pomogla da prevaziđe teške životne trenutke. Takvih trenutaka je u životu imao mnogo, neke svojom a neke tuđom zaslugom. Imao je sestru Maju koje je od njega bila mlađa 4 godine, odnosno rođena je 1883. godine.
Njegovi roditelji su u kući imali bogatu biblioteku, tako je Ajnštajn uz pomoć porodice upoznavao svet književnosti, umetnosti i nauke.
Ajnštajn je progovorio tek sa 2 i po godine, a problemi sa govorom su se ispoljavali i kada je pošao u školu. Imao je problema da sastavlja, odnosno izgovara tečno složenije rečenice. Kasnije je jednom prilikom rekao: Continue reading “Život Alberta Ajnštajna”
NASA je saopštila da je pomoću njenog teleskopa Kepler otkrivena do sada najmanja planeta. Planeta je veličine 1,4 Zemlje, masa joj je veća 4,6 puta, a ime koje je dobila je Kepler 10b. Takođe, ova planeta je pripada planetama Zemljinog tipa, za razliku od do sada otkrivenih planeta gasovitog (Jupiterovog) tipa.
Značaj otkrića dobija na težini sada kada se zna da se planete slične Zemlji mogu otkriti ovom metodom. Zo je bio i cilj Kepler misije.
Međutim, postojanje života na ovoj planeti je isključeno jer se nalazi previše blizu matične zvezde. Odnosno, bliža je 20 puta matičnoj zvezdi nego Merkur Suncu, što dovodi to toga da je temperatura na njenoj površini oko 1500 ºC.
Otkriće ove planete se zasniva na više od osam meseci prikupljanja podataka, od maja 2009. godine do januara 2010. godine. Continue reading “Otkrivena najmanja planeta do sada”
SVEMIR 