U vreme kada su se postavljali najelementarniji temelji nauke, smatralo se da je Zemlja centar svega i da se sve što vidimo na nebu okreće oko nje. Odnosno da mi imamo poseban položaj i značaj u svemiru. Tada su, bez razumevanja mnogih pojava i procesa, nastale mnoge legende i tzv. više sile koje upravljaju nama.
Tako je nastao i geocentrični sistem (osnova astrologije). Iako je Aristrah još u III veku p.n.e. izneo mišljenje da je Sunce u centru, a da Zemlja, Mesec i ostale planete kruže oko njega, Aristotel i Ptolomej ponovo “vraćaju” Zemlju u centar.
Ovakvo mišljenje je trajalo sve dok Nikola Kopernik nije postavio osnove heliocentričnog sistema (1543 godine):
– Zemlja se okreće oko svoje ose od zapada ka istoku.
– Zemlja se isto okreće i oko Sunca u istom smeru (od zapada ka istoku) i za godinu dana zatvori kružnu putanju.
– Kretanje ose Zemlje oko normale na ravan ekliptike suprotno je i odvija se od istoka ka zapadu.
– Ostale planete raspoređene na različitim udaljenostima od Sunca, takođe se okreću oko Sunca. (1)
Ove Kopernikove osnove heliocentričnog sistema prvi je proverio Galileo Galilej davne 1609 godine, pomoću svog teleskopa. Pre nekoliko dana, tačnije 25. avgusta je obeleženo 400 godina od prvog posmatranja neba pomoću teleskopa. Galilej je tada video Jupiter sa njegova 4 najveća satelita, reljef Meseca, mene na Veneri…Međutim, kada je to svoje otkriće objavio došao je u sukob sa crkvom, koja ga je osudila na kućni pritvor do kraja života. Iz sličnih sukoba sa crkvom, malo pre njega, je spaljen Đordano Bruno.
Ono što je Galilej video svojim teleskopom možete i vi pomoću običnog dvogleda (i još puno toga). Preporuka je dvogled 7*50 ili 10*50. Za ovaj drugi bi bio poželjan držač, zbog težine i većeg uvećanja slika će drhtati, a i ruke se brže umore.
Kasnije je Johan Kepler postavio svoja tri poznata zakona i na taj način i na taj način “izbacio” istinu na čistinu i sam heliocentrični sistem. Na kraju je i crkva morala da se složi sa tim.
Keplerovi zakoni:
1. Putanja planeta je elipsa koja u jednom fokusu sadrži Sunce (centar mase Sunca).
2. Linija koja povezuje planetu i Sunce u jednakim vremenskim intervalima opisuje jednake površine.
3. Kvadrat vremena potrebnog da planeta obiđe oko Sunca proporcionalan je sa malom poluosom orbite planete na treći stepen.

Nekih pedesetak godina kasnije, Njutn je postavio svoj zakon gravitacije i moderna astronomija je uhvatila pravi zamah u otkrivanju svemira i njegovih zakonitosti.
Sada znamo da se Zemlja nalazi na mestu koje nije posebno. Ustvari, nalazimo se u delu galaksije nazvane Mlečni Put, tačnije u Orionovom kraku. Naše Sunce je samo jedna od stotine milijardi zvezda u našoj galaksiji, a naša galaksija jedna od mnogo, mnogo milijardi galaksija u Svemiru. Sunčev sistem se nalazi na rastojanju od 28 svetlosnih godina od centra naše galaksije gde se nalazi ogromna crna rupa oko koje rotira cela galaksija, a Suncu je potrebno 250 miliona godina da napravi jedan pun krug oko nje.

(1) – “Osnovi geologije”, dr Predrag Nikolić, Beograd, 1997.