Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Ovo je dopuna jednog starog teksta sa ovoj sajta, a cilj ovde dopune je da pomogne svima koji žele da se bliže upoznaju sa noćnim nebom. U tekstu su detaljnije opisana samo bitnija sazvežđa. Pod bitnijim sazvežđima podrazumevam velika sazvežđa koja zauzimaju veći deo neba. Kada pronađete ta sazvežđa lakše je naći ona manja koja se nalaze u njihovoj blizini. Continue reading “Upoznajmo noćno nebo (sazvežđa, zvezde, planete…)”
Datum i vreme početka leta, baš kao i ostalih godišnjih doba, varira od godine do godine. Leto može početi 20, 21 ili 22. juna i predstavlja trenutak kada je Sunce najsevernije od nebeskog ekvatora (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu) u toku jedne godine.
Do ove razlike u vremenu početka leta dolazi zbog toga što prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana ili 366 kod prestupnih godina, dok tropska godina traje u proseku 365.242199 dana. Tropska godina je tačno vreme za koje se Sunce ponovo vrati u isti položaj, gledano sa Zemlje nakon jednog ciklusa godišnjih doba. Recimo, od letnjeg solsticija do sledećeg letnjeg solsticija. Bitno je i napomenuti da se Zemlja ne kreće uvek konstantnom brzinom oko Sunca.Više o tome pogledajte >>>> ovde.
Nova galaksija sa službenim imenom SXDF-NB1006-2 je možda najudaljenija galaksija koja je do sada otkrivena, ako je su tačne procene naučnika koji rade na Subaru i Keck teleskopima.. Njena udaljenost se procenjuje na 12, 91 milijardu svetlosnih godina. To znači da posmatramo ovu galaksiju svega 700-800 hiljada godina nakon Velikog Praska.
Nedavno je otkrivena galaksija za koju se procenjuje da je udaljena 13 milijardi svetlosnih godina, a otkrili su je astronomi sa univerziteta u Arizoni. Dok je prošle godine, pomoću teleskopa Habl, otkrivena galaksija udaljena 13,2 milijardi svetlosnih godina. Međutim, još uvek se čekaju zvanične potvrde.
Više o ovome možete pročitati >>>>ovde.
Nakon pauze zbog kvara na računaru, zatim probe sa novim teleskopom, tandem Mravik – Grnja sa opservatorije Noćni soko snimio je
još jedan tranzit vansolarne planete. Ovaj mali zastoj u snimanju, kažu Janko Mravik i Jaroslav Grnja neće osujetiti njihovu nameru da do kampa “Letenka 2012” snime ukupno bar 10 tranzita. Naravno, mnogo zavisi i od meteoroloških uslova u narednom periodu.
Ovog puta Janko i Jaroslav su snimili tranzit planete TrES-3 b. Snimak načinjen još početkom ovog meseca (u noći 3/4 jun), a potvrda je stigla 4. juna. Continue reading “Snimili i četvrti tranzit vansolarne planete”
Ukoliko želite da vaša astronomska posmatranja zabeležite ovaj obrazac izveštaja je odlično rešenje. Jednostavno na jednom mestu možete zabeležiti koji objekat ste posmatrali, u koje vreme, pod kakvim posmatračkim uslovima, kao i koje je magnitude bio taj objekat i tip objekta (galaksija, zvezdano jato, maglina, dvojna zvezda…). Takođe, možete zabeležiti i koji ste instrument koristili (dvogled, durbin, teleskop ili oko).
Ovaj obrazac je napravljen za izveštaje AD Bora, ali svako može da ga prepravi na njemu odgovarajući način.
Klikni na ikonicu:
Mars, koji se još uvek nalazi u sazvežđu Lav, lagano se približava Saturnu. Saturn se nalazi u sazvežđu Devica odmah iznad Spike, najsjajnije zvezde u ovom sazvežđu.
Mars će 21.06.2012. godine preći u sazvežđe Devica i polovinm avgusta će doću u poziciju između Spike i Saturna. Tada će ovaj susret moći da se posmatra kratko nakon zalaska Sunca. Zanimljiva konjukcija tri nebeska tela. Do tada, za razliku od Marsa, Saturn neće značajnije promeniti svoj položaj.
Naravno, ovo neće imati nikakav uticaj na bolove u kolenima, radni staž i zbog toga niko neće da napreduje u karijeri. 🙂 Jednostavno, standarno kretanje planeta i ovakvavi susreti su se dešavavali i dešavaće se, baš kao nedavna konjukcija Venere i Jupitera. Dok je na nama da to lepo zabeležimo fotoaparatima.
Možda će najzanimljivije biti 21 i 22. avgusta kada im se pridruži i Mesec. Posebno 22. avgusta kada Saturn, Mars i Mesec budu u jednoj liniji, baš tim redosledom.
Sinoć sam slučajno primetio da na vidiku nema oblaka, od severa do juga i od istoka do zapada. Bukvalno, broj oblaka jednako nula. Bez previše razmišljanja okrećem telefon i dogovaram se sa bratom da napravimo jedno astronomsko posmatranje. Prijalo bi posmatranje na kome ne bi morali da pokazujemo drugima nebeske objekte (mislim konkretno na aktivnosti AD Bora), već da posmatramo ono šta mi želimo. Odavno nismo imali priliku za to.
Pakujem opremu oko 20:30 i krećem. Supruga je ostala sama da “ratuje” sa klincem, pa sam požurio dok se nije predomislila. 🙂 
Međutim, mlađi brat kao i svaki mlađi brat mora da kasni, pa je tako bilo i ovog puta. 🙂 Kad je napokon rešio da krene, upalio sam auto i krenuo po njega. Vozili smo do lokacije koja je udaljena nekoliko kilometara od grada, zatim postavljanje opreme i odluka da posmatramo M-ove. Saturn i Mars smo jednostavno ostavili za četvrtak kada u saradnji sa jednom osnovnom školom u prigradskom naselju organizujemo astronomsko veče za mališane.
I ranije smo posmatrali na ovoj lokaciji, ali je ovog puta nebo jednostavno bilo fenomenalno, Continue reading “Tročasovno astronomsko posmatranje”
Slika govori više od reči. Ono što dominira na slici jesu zbijena zvezdana jata koja se nalaze u galaksiji Sombrero koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M104.
Na slici je vidljivo 136 zvezdanih jata, a procenjuje se da ih je u ovoj galaksiji oko 1900. U poređenju sa našom galaksijom Mlečni put koja ima oko 200 ovakvih jata, Sombrero ima zadivljujuću broj istih.
Mađutim, galaksija M87 ima oko 12 000 takvih zbijenih zvezdanih jata, ali je i veličine ove eliptične galaksije ogromna.
Galaksija Sombrero je udaljena od nas oko 30 miliona svetlosnih godina i nalazi se u pravcu sazvežđa Device. U njenom centru se nalazi supermasivna Crna rupa koja ima masu oko milijardu Sunčevih. Takođe, ovaj objekat je jedan od najzanimljivijih za astrofotografe amatere širom sveta. Continue reading “Galaksija Sombrero i veliki broj zbijenih zvezdanih jata”
Astronomsko društvo Bor u saradnji sa osnovnom školom “Stanoje Miljković” iz Brestovca organizuje jednočasovno astronomsko posmatranje u Brestovcu.
Posmatraćemo trenutno vidljive planete Saturn i Mars, zatim dvojne zvezde Albiero i Mizar, zvezdana jata i ukoliko nam posmatrački uslovi dozvole magline i galaksije.
Na televiziji B92 je u emisiji “Tajne nauke” prikazana priča o dva astronoma amatera, Janku Mraviku i Jaroslavu Grnji.
Emisiju vredi pogledati, jer govori o tome da ako neko voli nauku i voli da se bavi istom može postići bolje rezultate od velikog broja profesionalaca.
Ova dva astronoma amatera su članovi astronomskog društva “Univerzum” iz Bačke Palanke i iza sebe imaju veoma zapažene rezultata koji su priznati u svetu. Posmatranja vrše iz Jankove privatne opservatorije “Night Hawk” koju je sam napravio i brzo nakon završetka počeo da postiže odlične rezultate.
Trajanje 11 minuta. Continue reading “Emisija o dva astronoma amatera sa naših prostora”
SVEMIR 