Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Jedna od odličnih ideja kako za naučna istraživanja na polju astronomije, tako i za popularizaciju ove nauke jeste formiranje parka tamnog neba u Srbiji, tačnije na planini Vidojevica kod Prokuplja.
Kako, kad i šta sa time videćemo, a više o tome ima da kaže Zoran:
Prošle godine su kiše na mnogim lokacijama sprečile posmatranje Lirida, a ove godine će to učiniti Mesec. U sazvežđu Devica, tik uz najsjajniju zvezdu ovog sazvežđa – Spiku, nalaziće se Mesec i to u fazi punog Meseca. To bi značilo da ćemo videti samo najsjajnije meteore. Ali problem je i to da će Mesec tokom cele noći biti na nebu, tako da će svaki viđeni ili fotografisani meteor biti pravi uspeh.
Liridi su aktivni od 16. pa do 26. aprila i predstavljaju poznatu meteorsku kišu, a ime su dobili po mestu na nabu na kome će se
pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.
Iznad Rusije je 2014. godine ekplodirao jedan meteor za koji se pretpostavlja da pripada ovoj meteorskoj kiši. Video na kome se vidi ova eksplozija možete progledati >>>> ovde.
Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.
Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22, kao i između 22 i 23. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Iako nisu tako brojni kao što su to Perseidi ili Geminidi, zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Stiže maksimum meteorske kiše Lirida”
Predstavnici NITRA predvođeni državnim sekretarom Vukašinom Grozdićem i deo članstva Radne grupe Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za izgradnju Naučno-rekreativnog centra u Belom kamenu iz Prokuplja posetili su Mađarsku kako bi se upoznali sa funkcionisanjem i programom rada Parka tamnog neba Želic, a posetili su i park u osnivanju Ilanč u Bač Kiškunu
Članovi Radne grupe su od direktnih osnivača prvog parka tamnog neba u Evropi, profesora dr Zoltana Kolata i predstavnika Želic parka dr Lasla Masonijam, koji je ujedno i rukovodilac opservatorije, saznali korake koji su bili neophodni da se u prvoj deceniji 20. veka osnuje Park tamnog neba sa ciljem prevencije svetlosnog zagađenja i promocije prirodnog okruženja prostora koji imaju prirodnu tamu i time uslove za obezbeđivanje biodiverziteta ovog dela Mađarske i snažnog uticaja na kvalitet života stanovništva okolnog prostora i očuvanje životne sredine u celini.
Continue reading “Predstavnici NITRA u poseti Parku tamnog neba u Mađarskoj”
U okviru misije Gaia koja ima za cilj trodimenzionalno mapiranje više milijardi zvezda u Mlečnom putu mapirajući njihovo kretanje, osvatljenost, temeperaturu i sastav otkrivena je crna rupa zvezdanog porekla, odnosno crna rupa koja je ustvari ostatak neke masivne zvezde koja je svoj evolutivni put završila u eksploziji supernove.
Ponato je da svetlost ne može da pobegne crnoj rupu, kao i da je ne možemo direktno opaziti. Možemo primetiti njen uticaj na okolne zvezde kada od njih “krade” materiju ili kada utiče na kretanje objekata u njenoj blizini. Međutim, kada nema objekata u njenoj blizini izuzetno je teško uočiti je i takve se nazivaju “uspavane” crne rupe.
Continue reading “Otkrivena crna rupa udaljena manje od 2000 s.g. od Zemlje”
Globalno gledano pomračenje Sunca nije redak događaj i dešava se svake godine nekoliko puta. Međutim, za nas kao pojedince ovo jeste redak događaj jer se vidi sa male površine Zemlje, a ovo se posebno odnosi na potpuno pomračenje Sunca. Iz ovog razloga ljubitelji astronomije često putuju do udaljnih lokacija kako bi ponovo mogli da vide ovaj astronomski događaj.
Od svih astronomskih događaja potpuno pomračenje Sunca ostavlja najdublji utisak, a to se može videti i po reakcijama posmatrača na raznim snimcima potpunog pomračenja Sunca koje se dogodilo 8. aprila ove godine iznad delova Meksika SAD i Kanade.
Ovo poslednje pomračenje nas je promašilo za više hiljada kilometara, a u narednim godinama možemo videti sledeća pomračenja:
Continue reading “Naredna pomračenja Sunca vidljiva za nas”
Do pre samo 30-ak godina sumnjali smo da postoje planete van našeg zvezdanog sistema, ali niko to nije mogao da potvrdi. Međutim, krajem 1995. godine objavljeno je otkriće prve egzoplaneta koja je dobila naziv 51 Pegasi b ili 51 Peg b.
Bila je to planeta Jupiterovog tipa, gasni džin koji kruži oko zvezde slične Suncu. Udaljena je od matične zvezde svega 0.5 AJ (duplo bliže od rastojanja Zemlja – Sunce), a peroid rotacije je svega 4,2 dana. Nakon toga je planetarna astronomija doživela pravi ubrzani razvoj.
Danas je potpuno jasno da je postojanje planeta oko zvezda nešto sasvim uobičajeno. Planete se sada otkrivaju bukvalno na dnevnom nivou, a i broj potencijalnih kandidata ubrzano raste.
Continue reading “Koliko smo vansolarnih planeta otkrili i kako?”Par trenutaka potpunog oduševljenja kada na trenutak bude tama, zahladi nekoliko stepeni, osetiš lagan vetar, pojave se zvezde i planete…
Pomračenje će započeti negde iznad Tihog okeana, preći će preko Meksika, zatim preko SAD i na kraju Kanade i Atlantskog okeana.
Preko Meksika će proći za oko 41 minuta, SAD-a oko 1h i 8 min, a preko Kanade oko 34 minuta.
Ako posmatramo naš časovnik pomračenje će početi 8. aprila u 17h 42min 15s, maksimum će se desiti u 20h 17min 21s i završiće se u 22h 59min 19s.
Procenjuje se da će pomračenje (i delimično i potpuno) moći da vidi 652 miliona ljudi ili 8,19% svetskog stanovništva.
Continue reading “Posmatrajte predstojeće pomračenje Sunca u direktnom prenosu”
Ne volim da koristim reč “misteriozno” jer je često koriste teoretičari zavera i možda im je jedna od omiljenih, pa ću ovde iskoristiti reč nerazjašnjeno. Dakle, 15. avgusta daleke 1977. godine radio teleskop Big Ear na Univerzitetu Ohajo je primio uskopojasni snažan radio signal čije poreklo do danas nije razjašnjeno.
Ono što je teoretičare zavere najviše privuklo jeste frekvencija na kojoj je radio signal primljen. Još pedesetih godina prošlog veka dva astronoma su napisala u svom radu da bi vanzemaljci poruke u svemir varovatno slali na frekvenciji od 1420 MHz jer je to frekvencija koju emituje vodonik, a on je najrasprostranjeniji element u svemiru. Upravo taj rad se smatra početkom ozbiljnije potrage za vanzemaljskim životom. Više o ovom signalu pogledajte u videu na kraju teksta na kanalu “Gravitacioni manevar”.
Continue reading “Limitirana serija “3 Body Problem” iskoristila WoW! SETI signal”
SVEMIR 