Merkur i Venera su jedine planete koje su bliže Suncu od Zemlje. Obično, gledano sa Zemlje, prolaze prividno iznad ili ispod Sunčevog diska na svom putu oko Sunca. Ipak, kada se dogodi da je neka od ovih planeta u liniji Zemlja – Venera(Merkur) – Sunce mi vidimo malu crnu tačku kako putuje preko Sunčevog diska, što dugačije nazivamo tranzit određene planete. Za razliku od tranzita Venere, tranzit Merkura je češća pojava i dešava se 13 ili 14 puta u toku jednog veka.

Kada sam sa članovima nekadašnjeg astronomskog društva iz Bora posmatrao tranzit Venere 2012. godine vreme je tokom celog tranzita bilo oblačno, a iskoristili smo jednu rupu u oblacima “oko Sunca” koja je trajala 10-ak minuta da pogledamo kroz teleskop i napravimo par fotografija. Nadam se da će tranzit Merkura biti vidljiv sve do zalaska Sunca ispod zapadnog horizonta.

Ovogodišnji tranzit Merkura će se desiti 11. novembra sa početkom u 13 h i 35 min. Na sredini tranzita preko Sunčevog diska Merkur će se naći u 16 h i 09 min. Međutim, samo dva minuta nakon toga će se za nas završiti posmatranje jer će Merkur nakon toga biti ispod horizonta zajedno sa delom Sunčevog diska.

Na dan tranzita Merkura Sunce će izaći oko 6:21 (zavisi od tačne lokacija posmatranje), a zaći oko 16:10. Kada već teleskop ili dvogled bude postavljen lepo je videti i pun Mesec koji će tog dana izaći na istoku oko 4:48, a zaći oko 15:59. Takođe, nakon zalaska Sunca tog dana na nebu će polako zalaziti sledeće planete jedna za drugom: Venere, zatim Jupiter i na kraju Saturn. Slika je na kraju teksta.

Ovako će izgledati satnica za grad Niš, ali je i za ostale gradove sa ovih prostora slična sa mogućom razlikom od nekoliko minuta.

Faza tranzita	Vreme početka faze	Napomena
Početak tranzita – kontakt 1	13:35	Prvi “kontakt” Merkurovog i Sunčevog diska.
Početak punog tranzita – kontakt 2	13:37	Merkurov disk se nalazi preko Sunčevog diska i počinje pun tranzit
Merkur blizu centra Sunca	16:09	S obzirom da je ova faza na samom zalasku Sunca potrebno je naći mesto za posmatranje na većoj nadmorskoj visini ili gde nema drugih objekata da vam ometaju pogled na zapadni horizont. U suprotnom za vas će ova faza biti nakon zalaska Sunca.
Kraj – zalazak Merkura	16:10	Zalazak Merkura sa delom Sunčevog diska i kraj posmatranja sa naših prostora
Kraj punog tranzita – kontakt 3	Neće biti vidljivo
Kraj tranzita – kontakt 4	Neće biti vidljivo

Ukoliko želite tačnije vreme, odnosno vreme za vašu lokaciju ili približnu lokaciju to možete pogledati na sajtu timeenddate.com. Na istom sajtu imate ogroman broj podataka i za mnoge druge astronomske datume.

Za posmatranje Merkura, s obzirom na njegov mali prividni prečnik u odnosu na Sunce (1/194), potrebno je koristiti teleskop i okulre koji daju uvećanje od minimum 50 x, a ukoliko ne posedujete teleskop velika je verovatnoća da će neko organizovati (pojedinci, škole ili astronomaka društva) astronomsko posmatranje tranzita u vašoj okolini jer će događaj sigurno biti propraćen na adekvatan način.

Iz ovog razloga znatno je ugodnije posmatranje tranzita Venere jer je moguće posmatranje dvogledom bez razmišljanja o tome da li ćete videti Veneru kao tačku preko Sunčevog diska ili ne.

Ispod je jedna fotografija koju smo snimili 2012. godine. Snimljeno je običnim fotoaparatom, ali se ipak vide sitne pege i nažalost tanji sloj oblaka preko diska:

Posmartanje tranzita Merkura ili Venere može upotpuniti i određen broj sunčevih pega…ukoliko ih bude bilo. Poslednji tranzit Merkura 2016. godine sam morao da propustim jer je prijatelj kome sam pozajmio filter za Sunce zaboravio da ga vrati, a kada mi je zatrebao nije bio u mogućnosti da ga pronađe…

Nisam imao najbitniji deo opreme za posmatranje teleskopa i propustio sam posmatranje.

Ono što je nabitnije kod posmatranja Sunca jeste bezbednost.

Ukoliko nepravilno postupite dovodite u pitanje vaš vid. Iz tog razloga potrebno je vašu optiku (dvogled ili teleskop) prekriti odgovarajućim filterom za Sunce. Međutim, ne može se koristiti bilo kakav filter koji umanjuje sjaj Sunca, jer i ako se Sunce kroz filter vidi slabije to ne znači da je prolaz ultraljubičastog ili infracrvenog zračenja smanjen. Tako postoje filteri za smanjanje ukupnog zračenja i filteri za smanjenje ili blokiranje zračenja u određenom delu elektromagnetnog zračenja.

Kod nas postoji samo jedan teleskop centar i to u Subotici. Tamo može da se naruči najpopularnija Baader Astrosolar folija. Seče se po želji, zavisno od toga koliki otvor na dvogledu ili teleskopu trebate prekriti. I naravno, obavezno proverite da nije oštećena, jer i  mala oštećenja mogu dozvoliti dovoljno zračenja koje može oštetiti vid.

Ne prekrivati okular filterom već isključivi filter postaviti ispred otvora teleskopa.

Sledeći tranzit Merkura će se desiti 13. novembra 2032. godine, a zatim 7. novembra 2039. godine.

Možete pogledati i video objašnjenje ovog astronomskog događaja:

Zanimljivo je i to koliko GOOGLE nema baš potpuni naučni pogled na ovakve stvari, a to je primetno ako tražite neke podatke o ovom tranzitu kao ja malopre 🙂

Dodatne informacije o ovom događaju biće dodate kada se približi novembar.

I definitivno će ovo biti astronomski događaj godine, a jedino neka sjajna kometa vidljiva golim okom bi mogla da mu preuzme titulu, ali za sada takvih najava nema 🙂

Kada već astronomski instrumenti budu postavljeni nikako ne bi trebalo propustiti priliku, ako vremenski uslovi dozvole, da se posmatraju planete Venera, jupiter i Saturn:

Ukratko o Merkuru

Merkur je od oktobra 2006. godine i zvanično najmanja planeta u Sunčevom sistemu. To je godina u kojoj je Pluton dobio status patuljaste planete.  Zbog svoje blizine Suncu veoma je teško posmatrati ovu planetu.

Međutim, iako je najbliža Suncu nije i najtoplija. Venera je toplija od njega. Na Merkuru je razlika izmedju noćnih i dnevnih temperatura veoma velika. Najniže temperature dostižu -180 °C, a naviše 430 °C. Prosečna udaljenost od Sunca iznosi 59 miliona kilometra. U perihelu iznosi 46, a u afelu 70 miliona kilometara. Prečnik mu iznosi 4880 km, tako da postoje i neki prirodni sateliti u Sunčevom sistemu koji su veći od njega. Što se tiče gustine Merkuru pripada drugo mesto, jer je od 8 planeta najgušća Zemlja. Većinu unutrašnjosti Merkura čini njegovo jezgro, tako da je spoljašnji sloj relativno tanak.

Njegova površina je poput Mesečeve prekrivena kraterima koji su posledica udara manjih nebekih tela kao što su asteroidi, komete i sl.

Venera i Merkur su jedine planete u našem zvezdanom sistemu koje nemaju prirodne satelite. Ali u odnosu na gustu Venerinu atmosferu, Merkurova je veoma retka. Praktično se može reći da je i nema, jer se sastoji od atoma koji su odbijeni sa njene površine pomoću Sunčevog vetra. Ti atomi veoma brzo odlutaju u otvoreni Svemir zbog veoma visoke temperature Merkurove površine.

Posmatranje Merkura je veoma otežano. Razlog je taj što se nalazi veoma blizu Sunca i može se videti u sumrak i pred svitanje i to veoma nisko na horizontu gde svetlost mora da prođe kroz najgušće slojeve atmosfere Zemlje.

U 19. veku astronomi su primetili da je Merkurova orbita veoma promenljiva i smatrali su da bliže Suncu postoji još jedna planeta koja ometa orbitiranje Merkura. Tu potencijalnu planetu su nazvali Vulkan. Taj naziv verovatno potiče od toga da su mislili kako je temperatura na njoj veoma visoka i da je površina delimičmo u obliku vrele kaše. Možda kao nekada u prvim danima nastanka naše planete. Međutim takva planeta nikada nije otkrivena, a odgovore na problem promenljive orbite dala je opšta teorija relativnosti.