U letelici Vostok, 12. aprila 1961. godine, Jurij Gagarin je krenuo na istorijsko putovanje oko planete Zemlje. Ukupno je leteo 1 h i 48 min.

Rođen je 9. marta 1934. godine u selu Klušinu u Rusiji. I otac i majka su bili neobrazovani, ali vredni ljudi. Kao dete prošao je kroz siromaštvo i rat, a već u srednjoj školi se odvojio od porodice i godinama živeo u domovima učenika, radnika, a kasnije i kao kadet na putu do vojnog pilota.

Još kao srednjoškolac je radio u livnici i istovremeno učio i išao u školu. Voleo je da čita knjige sa ciljem da nadoknadi sve što je kao dete propustio zbog rata i siromaštva, kao i nemogućnosti da za sebe nabavi knjige koje želeo. Posebno je zavoleo za fiziku.

Ono što je meni bilo veoma zanimljivo čitajući njegovu autobiografsku knjigu “Put do zvezda” jeste njegov zaključak nakon pisanja teme u srednjoj školi, početkom 50-ih godina prošlog veka, “Konstantin Eduarović Ciolkovski i njegova studija o raketnim motorima i međuplanetarnim putovanjima”.

Ciolkovski je bio ruski fizičar, pionir nauke o istraživanju svemira i osnivač moderne kosmonautike. U njegovu čast jedan krater na nama nevidljivoj strani Meseca njegovo nosi ime, kao i jedan asteroid. Takođe, po njemu je nazvan prvi muzej u svetu posvećen istoriji istraživanja svemira koji je otvoren 3. oktobra 1967. godine – “Državni muzej istorije kosmonautike Ciolkovski”. (wikipedija)

Zbog rada na pomenutoj temi Gagarin je morao da pročita zbirku naučnofantastičnih dela Ciolkovskog i sve knjige koje pronašao u biblioteci na tu temu. Kako je napisao sve što je ovaj naučnik predvideo obistinilo se. Nakon propelerskih aviona došla je era mlazih aviona, pisao je o raketama u stratosferi, ali i o letu čoveka u svemir.

Taj svoj rad Gagarin je završio rečima Ciolkovskog:

“Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti iznad atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema”.

Mora se priznati da su to bile teške reči za kraj 19. i početak 20. veka. Gagarin na ovaj zaključak u svom radu dodaje “I moguće je da je baš tada počela moja nova boljka za koju medicina nema ime – nezaustavljiva težnja ka svemiru”