Neperiodična kometa Lemmon C/2025 A6 otkrivena je na fotografijama napravljenim 3. januara 2025 godine u opsewrvatoriji Mount Lemmon u Arizoni.
Da li će se kometa Lemmon videti golim okom?
Category: Astronomska dešavanja i najave
Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju
Letelica Kosmos 482 koja je lansirana 31. marta 1972. godine i koja je trebalo da nastavi svoj put prema Veneri zbog problema sa tajmerom i prekida sagorevanja u motoru ostala je u orbiti oko Zemlje 53 godine. Očekuje se ulazak u atmosferu između 8 i 11. maja.
Tačno vreme ulaska u atmosferu je teže odrediti i zavisi od aktivnosti Sunca. Kada je Sunce aktivnije ono više zagreva gornje slojeve naše atmosfere što uzrokuje veću otpornost na objekte u nižoj orbiti pa utiče na to da se ulazak desi ranije.
Continue reading “Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju”
Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija
Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.
Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 cm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.
Continue reading “Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija”
Susret Saturna i Venere 18. januara
U nedelju 18. januara 2025. godine na zapadnom nebu ćemo imati konjunkciju Saturna i Venere u sazvežđu Vodolija. Planete će biti vidlljive nakon zalaska Sunca, Venera i ranije, dok će se ispod horizonta naći posle 20:22.
Uskoro Mesec u Plejadama
Paralelno sa razvojem kamera na mobilnim telefonima raste i interesovanje za astrofotografiju jer je moguće snimiti nebeske objekte lako, a posebno one sjajnije kao što su Mesec i Plejade.
Upravo će se ovi nebeski objekti “sudariti” 10. januara. Mesec će na dvodimenzionalnoj nebeskoj sferi biti u Plejadama, odnosno rasejanom zvezdanom jatu koje u Mesijeovom katalogu nosi službeni naziv M45.
Više o Plejadama možete pročitati u ovom tekstu.
Na našem nebu ćemo jasno videti da će 9. januara Mesec biti blizu Plejada, a kako vreme bude prolazilo biće sve bliži jedno drugom kako bi 10. januara oko 3h ujutru pre zalaska Meseca on bio vizuelno u samom zvezdanom jatu. Ono što će na širokougaonim fotografijama biti lepo videti je Jupiter i zvezdano jato Hijada sa zvezdom Aldebaran u blizini.
Continue reading “Uskoro Mesec u Plejadama”
Planetarni maraton na nebu
Ova godina biće interesantna sa astronomskim fenomenima. Na osnovu aktivnosti Sunca možemo očekivati ponovo spektakl na noćnom nebu u vidu, pošto su kolege iz Hrvatske već prenele da je polarna svetlost viđena na nebu iznad naših komšija, a Sunce polako ide ka svom maksimumu aktivnosti. Očekuje nas i delimično pomračenje Sunca 29. marta koje će biti vidljivo i sa našeg područja, kao i pomračenje Meseca 07. septembra. Naravno tu su standardne meteorske kiše od kojih najviše se svi raduju Perseidima u avgustu.
Maksimum meteorskog roja Geminida
Meteorski roj Geminida nazvan po sazvežu Blizanci (Geminidis) važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje.
Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra (podaci mogu da se razlikuju zavisi od izvora), dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema starwalk.space, ali i prema IMO International Meteor Organization) očekivani ZPČ je preko 100. Continue reading “Maksimum meteorskog roja Geminida”
Naše slike komete Comet Tsuchinshan–ATLAS na jednom mestu
Ne znam da li se kometa još uvek vidi golim okom, ali verovatno ne jer bi joj magnituda sada trebala biti oko 6. Bila je neverovatna i ljubitelji astronomije, pa i oni koji nisu, zapamtiće dobro ovaj oktobar 2024. godine po jedinstvenom nebeskom spektaklu…da primenim i ja neki novinarski senzacionalistički izraz.
Čak i oni koji ne tako često gledaju u nebo u ovom periodu su pogledali gore ne bi li možda videli tu kometu. Ipak, neki su očekivali da vide ono što vide na fotografijama, mada je 12, 13, 14 i 15. oktobra i bilo blizu. Mnoge je obradovalo i to što su svojim telefonima zabeležili nešto što se na zemaljskom nebu vidi sada pa za 80 000 godina. Međutim, jasno je da su telefoni daleko od fotoaparata, ali za zabeležiti uspomenu su fenomenalni i treba ih koristiti i izvući maksimum od njih.
Continue reading “Naše slike komete Comet Tsuchinshan–ATLAS na jednom mestu”Kina i Francuska poslale u svemir satelit
Kina i Francuska su danas iz Kine lansirale satelit koji treba da pomogne da se bolje razume svemir, a to je i simbol njihove saradnje.
Taj satelit je za uočavanje „gama praska“ – pravih „svetlećih fosila“ koji bi trebalo da pruže više informacija o istorija svemira.
Delo inženjera iz dve zemlje, satelit nazvan kraćenicom SVOM (Space-based Multi-band Astronomical Variable Objects Monitor – Svemirski višepojasni astronomski monitor promenljivih objekata), značajna je kinesko-zapadna saradnja s ciljem da otkrije i locira te veoma udaljene kosmičke pojave monumentalne moći.
Satelit od 930 kilograma sadrži četiri instrumenta – dva kineska, dva francuska.
Uspešno je lansiran u svemir danas u 15:00 (07:00 GMT) kineskom raketom „Long March 2-C“ iz baze Sičang na jugozapadu Kine, objavila je kineska svemirska agencija CNSA.
„Gama prasak“ se obično javlja posle eksplozije masivnih zvezda, više od 20 puta veće mase od Sunca ili posle spajanja kompaktnih zvezda. Kao najmoćnije eksplozije u svemiru, te kolosalno sjajne eksplozije zračenja mogu osloboditi energiju koja je ekvivalentna energiji više od milijardu milijardi sunaca.
„Posmatranje tih pojava je pomalo kao vraćanje u prošlost, jer njihovoj svetlosti treba mnogo vremena da stigne do nas na Zemlji, milijardama godina kasnije“, objašnjava za AFP Frederik Denj, astrofizičar Instituta za astrofiziku u Parizu i jedan od glavnih francuskih stručnjaka za „rafale gama zraka“.
Continue reading “Kina i Francuska poslale u svemir satelit”
Letnji solsticij 2024 – početak leta
Kraj proleća i početak leta su obeležile visoke temperature, znatno više za ovo doba godine. Na pojedinim lokacijama bilo je toliko toplo da je i slika u teleskopima veoma nemirna.
Letnji solsticij i Sunčevi zraci – izvor: timeanddate.com Continue reading “Letnji solsticij 2024 – početak leta”
SVEMIR 