Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Oktobra 1999. godine na planeti Zemlji je živelo 6 milijardi ljudi. Svega 12 godina kasnije, 2011. godine Zemlja je brojala sedam milijardi stanovnika. Sada, oktobra 2019. godine, prema procenama Ujedinjanih Nacija ima nas 7,7 milijardi. Sve su ovo srednje vrednosti.
Bilo je potrebno stotine hiljada godina da bi ljudska populacija Continue reading “Pre 20. godina bilo nas je 6 milijardi, ali kakve su prognoze za budućnost?”
U petak 11. oktobra 16 minuta nakon ponoći po pekinškom vremenu na severoistoku Kine noć je pretvotio u dan sjajan meteor snimljen kamerama sa više lokacija.
Naučnici sa Purple Mountain opservatorije trenutno pokušavaju da pomoću snimaka pronađu moguće ostatke meteora na površini Zemlje. Continue reading “Sjajan meteor iznad Kine (video)”
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Continue reading “Nobelova nagrada iz fizike ove godine astrofizičarima”
Planeta Venera se vratila na večernje nebo i kako dani budu prolazili biće zauzimaće sve bolji položaj na nebu u posmatračkom smislu. Sada je tu i moći ćemo da je posmatramo kao večernju “zvezdu” do maja 2020. godine. Uz ostale sjajne planete naredna period će biti astronomski zanimljiva nakon zalaska Sunca.
Za to vreme će i planeta Merkur imati tri istočne elongacije, a prva će biti 20. oktobra.
Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.
Continue reading “Pratite Veneru do maja 2020. godine (video) i ostale sjajne planete”
Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida. Ova kometa je mogla da se posmatra prošle godine, a više o tome možete pogledati >>>> OVDE!
Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, 2011. godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.
Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35, ali četo ovaj broj bude veći. Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja. Continue reading “Meteorska kiša Drakonida (7 – 9.oktobra)”
Halejeva kometa je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom 
pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.
Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do sada 27 puta. Dimenzije su joj Continue reading “Zemlja na putu ostataka Halejeve komete”
Ujedinjene nacije
Generalna Skupština UN je proglasila Svetsku nedelju Svemira 1999. godine. Sprovođenje Svetske nedelje Svemira je pod vođstvom UN Komiteta za miroljubivo korištenje svemira (COPUOS) i UN Kencelarije za poslove svemira (OOSA) smeštenog u Beču, Austrija.
World Space Week Asocijacija
Continue reading “Svetska nedelja Svemira od 4 do 10. oktobra”
Asteroid 2019 SP3 će sutra proći blizu Zemlje na udaljenosti od oko 370 000 km i 
proleteće brzinom od 30 000 km/h.
NASA ga je uvrstila u Potencijalno opasne asteroide na osnovu definisanih parametara. Dostići će magnitudu od 16,14 i biće vidljiv sa južne Zemljine polulopte.
Trenutno je u južnom sazvežđu Microscopium, a u trenutku najbližeg prilaza Zemlji biće u sazvežđu Tucana.
Proći će na bezbednoj udaljenosti od Zemlje, a kao primer se može navesti i udaljenost Meseca koja u proseku iznosi 384 000 km.
Video pokazuje putanju asteroida u prostoru: Continue reading “Asteroid 2019 SP3 sutra na udaljenosti od 370 000 km od nas”
Jesen na Zemlji prepoznajemo po nižim temperaturama, kiši i žutom lišću a jesen na nebu po visokom polažaju sazvežđa Andromeda i Pegaz. Lako prepoznatljiv veliki Pegazov četvorougao koji sadrži zvezdu Alpharatz (alfa And, mag. 2,05) koja ustvari pripada sazvežđu Andromeda i nalazi se na samoj granici ovoh sazvežđa
Prva preporuka za posmatranje Continue reading “Oktobarsko noćno nebo (zvezde, planete i objekti dubokog neba)”
Pre 10. godina, kada je napisan prvi tekst na ovom mestu, nisam mogao ni da zamislim
da će pisanje sličnih tekstova trajati deceniju. Međutim, zahvaljujući velikom broju ljubitelja astronomije u Srbiji kao i zemljama u okruženju “Svemir” je vrlo brzo dobio dovoljan broj čitalaca zbog kojih je vredelo nastaviti pisanje.
Pravi razlog zbog koga je 2. oktobra 2009. godine pokrenut ovaj blog je popularizacija astronomije i okupljanje ljubitelja astronomije na jednom mestu pokretanjem FB stranice “Svemir” na kojoj se mogu pratiti i dodatne zanimljivosti iz sveta astronomije koje nisu postavljene na blogu. Često je praćenje astronomskih vesti na taj način olakšano. Continue reading “Decenija rada bloga “Svemir””
SVEMIR 