Kad sam bio mlad mislio sam da je novac najvažnija stvar u životu, a sada kad sam ostario znam da jeste.
– Oscar Wilde
Category: Astroblog
Uticaj čoveka na globalne probleme (I)
Opravdanje za čovekovu bahatost prema prirodi može se naći u Darvinovim rečima – “Borba za opstanak”! Moram da se složim sa ovim opravdanjem, jer trenutno budućnost naše (ne)civilizacije veoma zavisi od razvitka tehnologije i mogućnosti njegove primene. Međutim, da bi se tehnologija neke drževe razvijala mora se ulagati u nauku. A koliko naša država ulaže može se i golim okom videti. Ne treba dokazi i slično. Ne sećam se gde sam pročitao da Švedska za nauku odvaja godišnje deset puta više od nas, ali su na vreme mislili o budućnosti. Da ne govorim o Švedskom (i mnogim drugim zemljama) zalaganju u očuvanju životne sredine, dok se kod nas ljudima pričaju priče o nekakvoj akciji “Očistimo Srbiju”…pa ne čisti se tako Srbija. Ali za prave stvari treba pravi novac. Ali to su lokalni problemi, a ovde se radi o globalnim… Continue reading “Uticaj čoveka na globalne probleme (I)”
Zaštita voda
Znacaj vode za ljude je od neprocenjivog znacaja. ona je uslov zivota i medijum odakle je nastao zivot. Predstavlja neophodnu namirnicu za kompletnu biocenozu, ukljucujuci i coveka. Nijedna materija na svetu (bar po trenutnim saznanjima) ne moze da zameni vodu. Takodje predstavlja zivotnu sredinu za ogroman broj organizama i jos puno toga…
Uzimajuci sve ovo u obzir, zastita voda postaje jedan od dominantnih problema danasnje civilizacije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kriticna situacija sa rezervama ciste vode.
Na celoj Zemlji danas ima 1,5 milijardi kubnih kilometara vode. Od toga je 97,3% slano. a ostalih 2,7% predstavlja svezu vodu (od ove kolicine sveze vode 77,2% je zamrznuto na polovima). Svega 1% sveze vode je dostupno(jer dobar deo otpada na nedostupne podzemne vode), a pola od toga je zagadjeno, tako da na Zemlji ima dovoljno velike kolicine rezerve vode, ali nedovoljno pitke vode. Mada sam o ovome već pisao, ali nije na odmet da se podsetimo. Continue reading “Zaštita voda”
Nakon 10 godina
Pre 10 godina, tačnije 11.08.1999 godine bilo je pomračenje Sunca na ovim prostorima. Sećam se da sam bio na selu i da sam ubeđivao starce da im neće biti ništa i da to što čuju na televiziji o posledicama i opasnostima koje vrebaju tokom pomračenja jednostavno nije tačno. Dovoljno je bilo što se rat tek završio…
I danas mi nije jasna ta potreba tadašnje vlasti i medija da zaplaše ljude. Dok su se naši zemljaci(nisu svi, naravno) krili po kućama, naši susedi po Evropi su bili na ulicama sa svojim posmatračkim priborom i uživali. Bilo je i kod nas toga, pa nisu mogli sve da prevare. Iako su stručnjaci govorili da opasnosti nema, opet je bilo onih koji su se plašili.
Loš znak, koji je predstavljalo pomračenje Sunca, je davno prevaziđen. Možda još po neki astrolog izjavi tako nešto, ali s tim je gotovo. Continue reading “Nakon 10 godina”
Stiven Hoking
Stiven Hoking (Stephen Hawking) je jedan od najpoznatijih teorijskih fizičara današnjice, a možda i najpoznatiji. Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle Galilejeve smrti.
Još kao student je dobio progresivnu neuromotoričku bolest. Znakovi te bolesti su kod njega bili primetni i pre toga, jer je uvek na časovima fizičkog bio među najslabijima, njegovi pokreti su bili sve više neuravnoteženi i često je padao. Vremenom je postao nepokretan i vezan za invalidska kolica. Doktori su mislili da neće živeti dugo nakon otkrivanja bolesti, ali su se očigledno prevarili. Trenutno može da pomera samo prste na rukama i to svega nekoliko, pomoću kojih, na specijalno dizajniranom računaru, komunicira sa svetom.
Otac mu je bio doktor medicine, od koga je nasledio i poprilično loš rukopis, koga je teško čitati. On je hteo da mu sin bude takođe doktor, ali srećom nije, jer bi svet ostao bez odgovora na mnogo tajni koje svemir skriva. Continue reading “Stiven Hoking”
Počeli Orionidi
| Odlike roja | |
| Aktivan | okt 2.- nov 7. |
| Maksimum | 21. okt |
| ZHR | 30 |
| Radiant | α = 095° δ = +16° |
| V | 66 km/s; r = 2.4 |
| Matično telo | Halejeva komet |
Meteorske čestice Halejeve komete će skoro mesec dana, počev od drugog oktobra udarati u Zemljninu atmosferu, čineći veliko zadovoljstvo posmatračima.
Najbolje vreme za posmatranje je negde oko lokalne ponoći kada će radijant, koji se nalazi izmedju Blizanaca (Geminid) i Oriona (sl. 1)biti dovoljno visoko. Prošlih nekoliko godina aktivnost roja je bila zadovaoljavajuća, naime 2006 i 2007 roj je proizveo neočekivano jak ZHR oko 50-70. Prošle godine, 2008. zhr je iznosio nešto jače od 40. Ove godine tokom večeri maksimuma posmatrač s neke tamne lokacije i sa dobrim posmtaračkim okom bi trebao da vidi i do 30 meteora po satu, koji su pripadnici ovog roja. Tih dana će biti aktivano i nekoliko slabijih rojeva a tu su naravno i sporadici. Continue reading “Počeli Orionidi”
Atmosfera i čovek
Čist prirodni vazduh se sastoji od (računato u zapreminskim delovima):
– azota (78,09%)
– kiseonika (20,94%)
– argona (0,93%)
– ugljendioksida (0,03%)
Ostali gasovi koji zauzimaju 0,01% zapreminskih delova su:neon, metan, kripton, vodonik, ksenon, azotdioksid i ozon. U prirodni sastav vazduha se ubraja i vodena para, ali njena količina nije stalna i stalno varira. Ako sastav vazduha varira od navedenog smatra se da je zagađen, a onaj element ili gas koji odstupa od navedenog sastava smatra se zagađivačem. Ako se oslonimo na definiciju Svetske zdravstvene organizacije (WHO) vazduh je zagađen ako se jedan ili vise zagadjivača nalaze u onoj količini koja je po utvrđenim kriterijumima štetna za ljude, biljke i životinje. Continue reading “Atmosfera i čovek”
Istorija heliocentričnog sistema
U vreme kada su se postavljali najelementarniji temelji nauke, smatralo se da je Zemlja centar svega i da se sve što vidimo na nebu okreće oko nje. Odnosno da mi imamo poseban položaj i značaj u svemiru. Tada su, bez razumevanja mnogih pojava i procesa, nastale mnoge legende i tzv. više sile koje upravljaju nama.
Tako je nastao i geocentrični sistem (osnova astrologije). Iako je Aristrah još u III veku p.n.e. izneo mišljenje da je Sunce u centru, a da Zemlja, Mesec i ostale planete kruže oko njega, Aristotel i Ptolomej ponovo “vraćaju” Zemlju u centar.
Ovakvo mišljenje je trajalo sve dok Nikola Kopernik nije postavio osnove heliocentričnog sistema (1543 godine): Continue reading “Istorija heliocentričnog sistema”
Voda i čovek
Svima je poznato da čovek ne može bez vode. Nedostatkom vode za piće direktno je ugrožen njegov opstanak. Nažalost, zdrave vode za piće je sve manje, što se može primetiti i kod nas, dok o zemljama Afrike i Azije da i ne govorimo.
Od ukupne površine naše planete voda zauzima 2/3. Od ove količine vode 97,4% je slana, oko 2% slatka voda koja je zarobljena u lednicima, dok oko 0,6% čini slatka voda koju čovek može iskoristiti. Slana voda se ne može direktno koristiti za čovekove potrebe, bilo za piće, bilo za industriju. Postoje sistemi za prečišćavanje ovih voda, ali su još uvek veoma skupa (naročito za veći broj domaćinstava). Takođe postoji problem slatke vode koja je dostupna za upotrebu. Problem je u tome što 93% (od 0,6%) čini podzemna voda do koje se ne može uvek stići. Continue reading “Voda i čovek”
SVEMIR 