Hercšprung-Raselov (H-R) dijagram je veoma važan za izučavanje zvezda. On pokazuje odnos između temperature zvezda i njihovog sjaja Continue reading “Zvezdani H-R dijagram”
Category: Izvan sunčevog sistema…
Zvezda Sirijus
Ova zvezda je najsjajnija na našem nebu i može se videti na kraju jeseni i zimi nisko nad horizontom. Pripada sazvežđu Veliki pas (Canis Maior) i u stopu prati sazvežđe Orion, koje je po meni najlepše sazvežđe na severnom nebu.
Udaljenost Sirijusa od nas je oko 8,3 svetlosne godine, što ga čini jednom od nama najbližih zvezda. Njena magnituda je -1,4, dok je, na primer, magnituda Venere -4,4, a Sunca -26,7. Ako vidite neko telo na nebu sjajnije od Sirijusa, a da nisu Mesec i Sunce, onda je u pitanju sigurno neka planeta.
Sirijus je bela zvezda, spektralne klase A. Relativno je mlada zvezda. Continue reading “Zvezda Sirijus”
Galaksija Mlečni put – dopunjeno novom informacijom
Mlečni put (Galaksija) (slika 1.) u suštini predstavlja beličastu traku, koju boje milijarde zvezda, a koja se pruža preko celog noćnog neba, pa je na osnovu toga i cela Galaksija dobila ime. Ta beličasta traka predstavlja deo naše Galaksije, onako kako je mi vidimo iz našeg položaja u njoj. Još davne 1610. godine je Galileo uočio da se ova beličasta traka sastoji od zvezda, a više od 100 godina kasnije je Vilijam Heršel to i dokazao. Od tada počinje intenzivno istraživanje Galaksije koje traje i danas. Continue reading “Galaksija Mlečni put – dopunjeno novom informacijom”
Crne rupe
Dugo vremena su Crne rupe služile kao inspiracija piscima naučne fantastike kao nešto što može da omogući putovanje kroz vreme, tako što upadanjem u nju možete završiti u nekom drugom univerzumu. Istina je sasvim drugačija. Kada bi se neko približio Crnoj rupi od njega ne bi ostali ni atomi od kojih je sačinjen, jer bi sve bilo bukvalno samleveno…Medjutim, Crne rupe pripadaju područiju nauke. Naziv “Crna Rupa” prvi je upotrebio američki fizičar Džon Viler još daleke 1967. godine, a što je otvorilo mnoga pitanja i postalo velika zanimacija za naučnike i pisce. Kada neka zvezda, nekoliko puta masivnija od Sunca, stigne do kraja svog života i sagori sve rezerve vodonika, ona odbaci svoj gasoviti omotač a njen središnji deo se pod dejstvom sopstvene gravitacije sabije do ogromnih gustina. Zbog svoje ogromne mase i gustine, Crna rupa se ne može videti direktno, a razlog tome je što svetlost ne može napustiti njenu površinu. A i svetlost koja prolazi Continue reading “Crne rupe”
Zvezda Antares
Antares je sjajna zvezda koja se nalazi u sazvažđu Škorpija (Scorpuis), koje je inače jedno od većih sazvežđa na nebu. Ova zvezda je crvene boje pa je ljudi često pomešaju sa planetom Mars (Crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Nalazi se na udaljenosti od 600 svetlosnih godina od nas i po svojoj prividoj veličini je na 13. mestu od svih zvezda na našem nebu. Continue reading “Zvezda Antares”
Zvezda Betelgez blizu kraja…
Ova zvezda je pravi superdžin. Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa koji se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Najveći deo zračenja ove zvezde je u infracrvenom delu spektra.
Jedanaesta je zvezda po sjaju na nebu i promenljivog je sjaja, a to je primećeno još 1836. godine. Promena sjaja je posledica nestabilnosti njene atmosfere.
Njena starost se procenjuje na svega 6 miliona godina, ali je zbog svoje velike mase brzo sagorela svoj vodonik i prešla u fazu fuzije helijuma u ugljenik. Udaljena je od nas oko 640 svetlosnih godina i njena površinska temperatura iznosi oko 3000 K, a prečnik mu je , kao što je rečeno, 900 puta veći od Sunčevog. Ipak, njena gustina je slična vazduhu, zbog njenog širenja. Continue reading “Zvezda Betelgez blizu kraja…”
M1 – Krab nebula
Daleke 1054. godine, tačnije 4. jula, kineski astronomi su zapazili na nebu sjajnu zvezdu u sazvežđu Bik, koja je po sjaju bila bila jednaka mladom Mesecu. Ova pojava tada nije primećena samo iz Kine, već i iz još nekih zemalja severne polulopte.
U stvari, to nije bio sjaj jedne zvezde, već jedna od najvećih eksplozija koje se dešavaju u Svemiru – eksplozija supernove. Supernova je stadijum u životu jedne masivne zvezde, kada zvezda u eksploziji odbaci svoj omotač, a jezgro se sabije do neverovatno malih razmera u odnosu na svoju masu. Ova zvezda je tada skoro potpuno uništena Continue reading “M1 – Krab nebula”
Klasifikacija zvezda
Zvezde su ogromna rotirajuća i vrela nebeska tela, različitih masa, temperatura i boja. Često možete negde pročitati da je ta i ta zvezda klase (na primer) M2…Iako pogledom ka nebu ljudi često ne primećuju razlike među zvezdama, one se ipak veoma razlikuju.
Sve zvezde su podeljene na sledeće osnovne klase: O, B, A, F, G, K, M. E sad, svaka od ovih klasa ima podklase sa oznakama od 0 – 9. Svaka klasa zvezda u svom zvezdanom spektru ima različit tip apsorbcionih linija. Evo kako izgleda ova tzv. Hardvardska klasifikacija: Continue reading “Klasifikacija zvezda”
SVEMIR 
