Neperiodična kometa Lemmon C/2025 A6 otkrivena je na fotografijama napravljenim 3. januara 2025 godine u opsewrvatoriji Mount Lemmon u Arizoni.
Da li će se kometa Lemmon videti golim okom?
Category: U Sunčevom sistemu…
Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju
Letelica Kosmos 482 koja je lansirana 31. marta 1972. godine i koja je trebalo da nastavi svoj put prema Veneri zbog problema sa tajmerom i prekida sagorevanja u motoru ostala je u orbiti oko Zemlje 53 godine. Očekuje se ulazak u atmosferu između 8 i 11. maja.
Tačno vreme ulaska u atmosferu je teže odrediti i zavisi od aktivnosti Sunca. Kada je Sunce aktivnije ono više zagreva gornje slojeve naše atmosfere što uzrokuje veću otpornost na objekte u nižoj orbiti pa utiče na to da se ulazak desi ranije.
Continue reading “Stara sovjetska letelica uskoro pada na Zemlju”
Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija
Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.
Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 cm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.
Continue reading “Jurij Gagarin – 64 godine od prvog leta čoveka u svemir, a 44 od leta šatla Kolumbija”
Asteroid 2024 YR4 – Udar u Zemlju 0%, udar u Mesec ~2%
Asteroid 2024 YR4 koji je krajem prošle godine otkriven i koji je na Toorino skali dostigao nivo 3 novim proračunima je pao na nulu, odnosno ne očekuje se udar u Zemlju. Međutim, u međuvremenu su podaci pokazali da je verovatnoća udara u Mesec oko 2%.
Kako bi svi podaci bili precizniji i kako bi znali sa kakvim tačno objektom imamo posla grupa astronoma koja radi na opservatoriji W. M. Keck na Havajima je dala neke odgovore. Na primer, ovaj asteroid je kamenog tipa, čvrst i potiče iz porodice asteroida iz centralnog dela glavnog pojasa asteroida između Marsa i Jupitera, za koji se smatralo da nema asteroida koju mogu krenuti prema Zemlji.
Continue reading “Asteroid 2024 YR4 – Udar u Zemlju 0%, udar u Mesec ~2%”
SWAN otkrio novu kometu C/2025 F2 (SWAN)
Nova sjajna kometa je otkrivena iznenađujuće brzo nakon one sjajne prošlogodišnje C/2023 A3. Otkrivena je u martu (23. marta) ove godine i od tada joj se sjaj povećava kako se približava Suncu, a što je i normalan sled događaja. Ono što je ustvari bitno jeste da li će njen blizak susret sa Suncem da bude dobar ili loš po njenu strukturu. Procenjuje se da je prečnnik jezgra manji od 2,5 km.
Nakon neslužbene oznake prema sistemu SWAN 25F, preko koga je otkrivena, sada je dobila i službenu oznaku C/2025 F2 (SWAN). Realno, ne zna se koja je oznaka dosadnija, ali službene uvek imaju smisla. Npr. Oznaka P nam govori da se radi o periodičnoj kometi, C da je reč o neperiodičnoj kometi, X upućuje na to da se orbita ne može izračunati, D je dezintegrisana kometa…I je međuzvezdana. Zatim tu je godina otkrića i redni broj otkrića u određenom mesecu. Ovo je međunarodna astronomska unuja predložila 1994. godine, ali je primena počela kasnije.
Continue reading “SWAN otkrio novu kometu C/2025 F2 (SWAN)”
Susret Saturna i Venere 18. januara
U nedelju 18. januara 2025. godine na zapadnom nebu ćemo imati konjunkciju Saturna i Venere u sazvežđu Vodolija. Planete će biti vidlljive nakon zalaska Sunca, Venera i ranije, dok će se ispod horizonta naći posle 20:22.
Uskoro Mesec u Plejadama
Paralelno sa razvojem kamera na mobilnim telefonima raste i interesovanje za astrofotografiju jer je moguće snimiti nebeske objekte lako, a posebno one sjajnije kao što su Mesec i Plejade.
Upravo će se ovi nebeski objekti “sudariti” 10. januara. Mesec će na dvodimenzionalnoj nebeskoj sferi biti u Plejadama, odnosno rasejanom zvezdanom jatu koje u Mesijeovom katalogu nosi službeni naziv M45.
Više o Plejadama možete pročitati u ovom tekstu.
Na našem nebu ćemo jasno videti da će 9. januara Mesec biti blizu Plejada, a kako vreme bude prolazilo biće sve bliži jedno drugom kako bi 10. januara oko 3h ujutru pre zalaska Meseca on bio vizuelno u samom zvezdanom jatu. Ono što će na širokougaonim fotografijama biti lepo videti je Jupiter i zvezdano jato Hijada sa zvezdom Aldebaran u blizini.
Continue reading “Uskoro Mesec u Plejadama”
Planetarni maraton na nebu
Ova godina biće interesantna sa astronomskim fenomenima. Na osnovu aktivnosti Sunca možemo očekivati ponovo spektakl na noćnom nebu u vidu, pošto su kolege iz Hrvatske već prenele da je polarna svetlost viđena na nebu iznad naših komšija, a Sunce polako ide ka svom maksimumu aktivnosti. Očekuje nas i delimično pomračenje Sunca 29. marta koje će biti vidljivo i sa našeg područja, kao i pomračenje Meseca 07. septembra. Naravno tu su standardne meteorske kiše od kojih najviše se svi raduju Perseidima u avgustu.
Maksimum meteorskog roja Geminida
Meteorski roj Geminida nazvan po sazvežu Blizanci (Geminidis) važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje.
Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra (podaci mogu da se razlikuju zavisi od izvora), dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema starwalk.space, ali i prema IMO International Meteor Organization) očekivani ZPČ je preko 100. Continue reading “Maksimum meteorskog roja Geminida”
Kako do astrofotografije samo pomoću fotoaparata (telefona) na običnom tripodu bez praćenja?
Fotografisanje noćnog neba je ono što svi ljubitelji astronomije pre ili kasnije učine. Neko se razočara dobijenim slikama i nikada ne nastavi, ali to je baš ono što nikada ne treba uraditi jer mesta za napredak uvek ima.
U ovom tekstu će kratko biti objašnjeno kako sa manjim budžetom doći do solidne astrofotografije, a astrofotografijom se smatra bilo koja fotografija kojom se fotografišu nebeska tela – Sunce, Mesec, zvezde, planete, magline…
Za ovakvu fotografiju vam je potreban fotoaparat (dslr ili mirror-less svejedno je) ili vaš telefon. Što se tiče objektiva za astrofotografiju mogu se koristiti svi raspoloživi koje imate. Na telefonu ćete koristiti parametre koji su vam omogućeni.
Naravno, prvi korak je pronaći što tamniju lokaciju, a što je često težak zadatak i pratiti vremensku prognozu. Kada ste to uradili postavite fotoaparat na tripod i postavite ga u M (manuel) mod. Kada ste to uradili potrebno je uperiti objektiv prema nekoj sjajnoj zvezdi ili planeti i preko prstena za fokusiranje fokusirati zvezdu što je preciznije moguće. Kako biste bili sigurni da je sve u redu napravite par probnih slika i pregledajte ih tako što ćete zumirati fotografiju i videti da li je svezda dovoljno oštra.
Continue reading “Kako do astrofotografije samo pomoću fotoaparata (telefona) na običnom tripodu bez praćenja?”
SVEMIR 