Category: U Sunčevom sistemu…
Kako je Pluton postao planetoid
Ovo otkriće spada u 10 najvažnijih naučnih otkrića prema Discovery listi. Evo kako su oni to objasnili, a takođe je i slika preuzeta sa njihovog sajta.
Poznato je da je Pluton nekada bio deveta planeta u Sunčevom sistemu i da poseduje 3 satelita koji kruže oko njega, a najpoznatiji je Haron. Međutim, od 2006. godine ova planeta je dobila status planetoida, odnosno patuljaste planete. Evo zašto.
U januaru, 2005. godine Mike Brown i njegov tim sa Palomar Observatory u Kaliforniji su otkrili nebesko telo 136199 Eris koje je za 27% Continue reading “Kako je Pluton postao planetoid”
Planeta Zemlja sa prstenovima
Vrlo zanimljiva ilustracija. Možda je ovako slično izgledalo naše nebo u vreme formiranja Sunčevog sistema ili nastajanja Meseca.
Link vodi ka sajtu Astronomskog Magazina,
članak:
Maksimum Orionida!!!
Autor: Filip Čolaković
Orinidi su “glavni” meteorski roj ovog meseca, pored čestica ovog meteorskog roja, moguće je uočiti još neke meteore koji pripadaju slabim rojevima koji su takođe aktivni u doba godine, kao što su meteori sledećih rojeva EGE LMI STA NTA*, naravno tu su kao i uvek sporadici…
Maksimum je 21.10. i tokom te noći očekujemo oko 30-ak vidjenih meteora po jednom satu u udealnim posmatračkim uslovima! Večeri oko maksimuma će biti bez Meseca, te nam isti neće smetati! Jedini problem može predstavljati hladno Continue reading “Maksimum Orionida!!!”
Aktivnosti na Suncu
Na Suncu se, u određenom vremenskom intervalu, javljaju povećane aktivnosti koje prati povećana energetska aktivnost. Ove aktivnosti utiču na Zemlju, odnosno, njene procese, u i na njoj, kao i na živi svet. Sunce emituje razne vidove zračenja koje različito deluju na Zemlju i njen živi svet. Zračenja mogu biti: ultraljubičasto, infracrveno, X i gama zračenje, radio talasi…Kada se dogodi eksplozija na Suncu, mlaz izbačenih čestica bombarduje Zemlju i utiče na ljude i njihovo ponašanje, podstiče nervozu i negativno deluje na hronične bolesnike, pa i na zdrave osobe. Takodje, deluje i na elektronske uredjaje, što je bio slučaj pre nekoliko godina u blažem obliku (ne sećam se tačno koja je godina u pitanju).
Aktivnosti na Suncu potiču od:
Sunčeve pege su vrlo specifične polja na površini Sunca. Prvo se javljaju u manjem broju Continue reading “Aktivnosti na Suncu”
Ponovo udar nebeskog tela u Jupiter
Prošlo je dosta godina od poslednjeg snimljenog udara nebeskog tela u Jupiter. Bilo je to 1994. godine, kada se kometa Shoemaker Levy 9 raspla na više delova koji su nekoliko dana udarali u Jupiter. Da je tako nešto pogodilo našu planetu, od nas ne bi ostao trag u svemiru. Srećom po nas, Jupiter se nalazi na pravom mestu, jer njegova gravitacija privlači asteroide i komete koji mogu ugroziti našu planetu.
Ovaj udar je bio baš popularan u široj javnosti, pa samim tim postoje mnogo fotografija objavljenih, a evo jedne od njih: Continue reading “Ponovo udar nebeskog tela u Jupiter”
Apolo 11
Apolo 11 je lansiran 16.07.1969. godine, a 21.07.1969. godine Nil Arsmtrong je kročio na Mesečevu povrišnu. Posle njega to je uradio i Edvin Oldrin, dok ih je Majkl Kolins čekao u orbiti oko Meseca. Njihova šetnja po Mesecu je trajala malo više od 2 sata.
Prošlo je 40 godina, a i dalje postoje ljudi koji ne veruju da je čovek ikada bio na Mesecu. Kao sve je američka propaganda i slično. Razlog tog neverovanja može ležati u obrazovanju, mržnji prema amerima ili nešto treće.
Na tom projektu koji je koštao, po današnjem novcu, oko 150 milijardi dolara, učestvovalo je oko 400 000 ljudi. Trebalo bi biti teže slagati sve te ljude, nego samo sletanje na Mesec. A da ne govorimo da se ta laž održavala 40 godina. Čak ni Rusi nisu dematovali zvanično ovo sletanje, a znamo da bi oni to prvi uradili. Continue reading “Apolo 11”
Planetoid Ceres
Asteroid Ceres (Cerera) su astronomi uvrstili u patuljaste planete, gde pripada i nekadašnja planeta Pluton. Toj grupi pripada zahvaljujući svom prečniku od 933 km, a i sastavu. Ujedno je i najveći asteroid koji je otkriven.
Njegova putanja se nalazi u asteroidnom pojasu, između Marsa i Jupitera. Oko svoje ose ose okrene za nekih 9 sati, a Sunce obiđe za 4,6 zemaljskih godina.
Otkriven je baš 1.januara 1801 godine u Palermu. Za njeno otkriće zaslužan je italijanski astronom Đuzepe Pjaci koji je u početku mislio da je otkrio kometu.
Istraživanja su pokazala da je Ceres sfernog oblika i da postoji mogućnost da sadrži malo atmosfere i izvor sopstvene toplote. NASA je lansirala letelicu DON koja će 2015 stići do ove patujaste planete i detaljnije je istražiti.
Uticaj čoveka na globalne probleme (II)
Najveći uticaj čoveka na globalnom nivou, pored promene reljefa planete (ovo je nužno) zbog izgradnje, jeste uticaj na njene sfere: atmosferu, hidrosferu i litosferu. Osnovni razlog je za svoju dobrobit, ali se sve to vraća kao bumerang i počinje stvarati sve veće i veće probleme.
Najizraženiji uticaj je uticaj na klimu planete. Oni koji neveruju u naučne dokaze o antropološkom uticaju na globalno zagrevenje popularno se nazivaju “klimatski skeptici”. Oni često govore samo o uticaju Sunca i gibanju Zemljine ose. Daleko od toga da to nije tačno, ali nije samo to u pitanju. Od 1950. godine sunčeva aktivnost nije drastično porasla, ali koncentracija gasova sa efektom staklene bašte (slika 1) jeste. To se može videti na mnogim dijagramima u svetu, a od ljudi i naučnih institucija koji se bave ovom problematikom. Gasovi koji imaju najveći udeo u stvaranju efekta staklene bašte su sledeći:
– Ugljen-dioksid Slika 1.
– Vodena para
– Azotsuboksid
– Metan
– Ozon (troposferski)
– …i još neki.
Ugljendioksid i vodena para učestvuju sa oko 90% u ovom procesu, dok ostali znatno manje, ali nikako zanemarljivo. Koncentracija CO2 je naglo počela da raste posle drugog svetskog rata. Razlog tome su fosilni izvori koji se koriste u saobraćaju i industriji, tu je i sagorevanje uglja. Continue reading “Uticaj čoveka na globalne probleme (II)”
SVEMIR 
