Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Ovo je dopuna jednog starog teksta sa ovoj sajta, a cilj ovde dopune je da pomogne svima koji žele da se bliže upoznaju sa noćnim nebom. U tekstu su detaljnije opisana samo bitnija sazvežđa. Pod bitnijim sazvežđima podrazumevam velika sazvežđa koja zauzimaju veći deo neba. Kada pronađete ta sazvežđa lakše je naći ona manja koja se nalaze u njihovoj blizini. Continue reading “Upoznajmo noćno nebo (sazvežđa, zvezde, planete…)”
Slika govori više od reči. Ono što dominira na slici jesu zbijena zvezdana jata koja se nalaze u galaksiji Sombrero koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M104.
Na slici je vidljivo 136 zvezdanih jata, a procenjuje se da ih je u ovoj galaksiji oko 1900. U poređenju sa našom galaksijom Mlečni put koja ima oko 200 ovakvih jata, Sombrero ima zadivljujuću broj istih.
Mađutim, galaksija M87 ima oko 12 000 takvih zbijenih zvezdanih jata, ali je i veličine ove eliptične galaksije ogromna.
Galaksija Sombrero je udaljena od nas oko 30 miliona svetlosnih godina i nalazi se u pravcu sazvežđa Device. U njenom centru se nalazi supermasivna Crna rupa koja ima masu oko milijardu Sunčevih. Takođe, ovaj objekat je jedan od najzanimljivijih za astrofotografe amatere širom sveta. Continue reading “Galaksija Sombrero i veliki broj zbijenih zvezdanih jata”
Naišao sam na odličan primer koji pomoću magnitude zvezda pokazuje koliko je noćno nebo, posmatrano sa određnih delova Zemlje, tamno. Kako se obično vidi iz gradova, prigradskih naselja, kao i sa onih mesta gde je prvo gradsko svetlo desetinama kilometara daleko.
Za primer je poslužilo sazvežđe Orion, kao najlepše sazvežđe zimskog neba (ovo je subjektivan zaključak, jer verovatno ima onih koji ne misle tako).
Na prvoj slici se vide zvezde do druge magnitude i to je tipično za gradska područija. Broj vidljivih zvezda u Orionu je jako mali.
Na drugoj slici su prikazane zvezde do četvrte magnitude. Broj zvezda je veći i ovaj primer je tipičan za prigradska naselja. Tokom noći možete prebrojati oo 500 zvezda. Continue reading “Koliko je tamno vaše noćno nebo?”
NASA-ina misija Kepler, odnosno teleskop Kepler je otkrio dve planete slične veličine kao i naša Zemlja, koje kruže oko svoje matične zvezde slične našem Suncu. Planete imaju službena imena Kepler-20e i Kepler-20f i suviše su blizu zvezde oko koje kruže, tako da je nemoguće da se na njima nalazi voda u tečnom stanju, a verovatno su stenovite. Ovo su i najmanje planete koje su do sada otkrivene koje kruže oko zvezde slične našem Suncu.
Kepler-20e je malo manji od Venere i prečnik mu je 0,87 prečnika Zemlje, dok je Kepler-20f jedva malo veći od Zemlje sa prečnikom
1,03 prečnika Zemlje. Obe planete su deo sistema Kepler-20 koji se sastoji od pet planeta i udaljen je od nas oko 1000 svetlosnih godina, a nalazi se u sazvežđu Lira.
Kepler-20e napravi krug oko zvezde za 6,1 dan, a površinska temperatura mu je oko 760 °C, a planeta Kepler-20f obiđe oko svoje zvezde za 19,6 dana sa površinskom temperaturom od oko 430 °C. Sve ovo čini ove planete jako negostoljubivim i nemogućim za razvoj života kakav mi poznajemo.
(Napomena: temperature sam konvertovao preko konvertora farenhajta u celzijuse, Continue reading “Otkrivena prva planeta veličine Zemlje”
Uočena je supernova u poznatoj galaksiji Vrtlog ili koja u mesijeovom katalogu nosi oznaku M51 (Whirlpool Galaxy).
Sazvežđe Orion je po mnogima, a ja se slažem sa većinom, najlepše sazvežđe ne samo na zimskom nebu, već i kada ga uporedimo sa svim ostalim sazvežđima severnog neba. Posmatranje Oriona je prava poslastica kako onih koji bi da uživaju samo u astronomskom posmatranju, tako i ljubitelja astrofotografije. Sjajne zvezde u ovom sazvežđu su ono što ga čini posebnim i lako primetnim na nebu, kao i veliki deo neba koji ono zauzima.
Astronomi su otkrili novu vrstu planeta Jupiterove veličine kako same lutaju mračnim Svemirom. Blizu njih nema zvazda i one ne rotiraju oko njih. Jednostavno ne pripadaju ni jednom zvezdanom sistemu.
Sazvežđe Veliki Medved (Ursa Major- UMa) je jedno od onih sazvežđa koje nikada ne zalaze ispod horizonta. Takva sazvežđa se jednim imenom nazivaju cirkumpolarna sazvežđa. Razlog zbog koga su uvek vidljiva na nebu iznad naših glava je taj što se prividno nalaze blizu zvezde Polaris (Severnjača).
Svako ko ima dobar dvogled ili ko kupi bilo kakav teleskop kada ih uperi u noćno nebo prvo potraži neki od M objekta.
Ovi objekti se nalaze u Mesijeovom katalogu. Međutim na ovoj adresi, na kojoj ćete se naći klikom na sliku, se nalazi i Caldwell Catalog koji važi za dopunu Mesijeovog kataloga.
Više o Mesijeovom maratonu na kome se primenjuje Mesijeov katalog pročitajte OVDE.
Sledi link sa mapama gde su ucrtani ovi i mnogi drugi objekti.
Klikni na sliku.
SVEMIR 