Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Na FB stranici proizvođača teleskopa SkyWatcher objavljen je gif koji je snimio neko po imenu Szabolcs Nagy, a koristio je teleskop Sky-Watcher FlexTube Dobsonian od 10″. FlexTube označava da je ovaj tubus moguće sklopiti preko montažnih šina radi lakšeg transporta. Continue reading “Snimio ISS amaterskim teleskopom bez praćenja”
Nakon raspada komete C/2019 Y4 (ATLAS) i poslednjih snimaka dobijenih pomoću svemirskog teleskopa Habl interesovanje za nju je nestalo.
Međutim, poznati iskusni lovac na komete Terry Lovejoy je objavio fotografije komete ATLAS na kojima se vidi porast sjaja od 5 do 9. maja. Continue reading “Kometa ATLAS ponovo zasijala”
Sa zimskim sazvežđima smo se oprostili za sada, a ponovo ćemo ih videti u kasnu jesen. Sazvežđa koja su sada na nebu i koja se mogu posmatrati u zgodno vreme, odnosno do ponoći, jesu prolećna sazvežđa. Od njih se izdvajaju (od zapada prema istoku) Rak, Devica, Lav i Vaga. Možemo posmatrati i sazvežđe Škorpija nisko na jugu, Kočijaš visoko na nebu, kao i Veliki medved, Berenikunu kosu iznad Device itd.
Sazvežđe Lav i sazvežđa Devica i Berenikina kosa obiluju galaksijama koje se mogu videti amaterskim teleskopima, ali neke od njih i dvogledima. U ovim sazvežđima je i veliki broj objekata i Mesijeovog kataloga. Continue reading “Majsko noćno nebo (+ video)”
Kometa C/2019 Y4 (ATLAS) je od senzacija stigla do zaborava. Već 10-ak dana slabo se o njoj govori, a fotografija koju je teleskop Habl napravio dokazuje kolika je moć Sunca.
Na prvoj fotografiji od 20. aprila je neko izbrojao 30 delova komete, dok je na drugoj od 23. aprila izbrojano 25.
Zaključak je potpuno jasan i nedvosmislen. Od komete ATLAS uskoro neće ostati ništa.
Nakon ovog astronomskog razočarenja ostaje da pratimo Continue reading “Kometa ATLAS i njeni fragmenti”
Kosmičko zračenje je jedno od najenergičnijih prirodnih zračenja koje nam dolazi iz dalekih delova svemira. Odakle potiču i odakle im tolika energija još uvek nije u potpunosti poznato. Kako su ovi zraci otkriveni i šta se dešava kad stignu do Zemlje pričamo u ovoj epizodi. Continue reading “Kosmički zraci – 5 minuta za fiziku i astronomiju – (video)”
S obzirom da nakon 18h ne možemo da izađemo a da ne “častimo” državu više desetina hiljada dinara želeo sam da se uverim da li svojim teleskopom, pored velikog svetlosnog zagađenja, mogu da vidim asteroid magnitude 11,1 sa prozora sobe sa koga se vidi južno nebo.
Dobsonom 250/1200 moguće je videti i objekte magnitude 13.5, ali kad su uslovi za posmatranje odlični. Ipak, iz grada su uslovi uvek nepovoljni.
Oko 20 h sam ostavio teleskop pored prozora da se ohladi i da se koliko može ujednači spoljna i unutrašnja temperatura da bi slika u okularu bila što mirnija. Sat vremena kasnije počeo sam potragu za asteroidom. Srećom, postoji program Stellarium koji olakšava lociranje asteroida. Jednostavno sam reddot tražilac uperio tamo gde Stellarium kaže i na moje iznenađenje asteroid je bilo moguće videti pomoću veoma loših okulara. Jedva vidljiv perifernim vidom, bled i neupadljiv, ali ipak vidljiv. Continue reading “Asteroid fotografisan dobsonom 250/1200”
Asteroid koji je otkriven 22. aprila pomoću Pan-STARRS teleskopa danas će proći na svega 130 000 km od Zemlje, što je veoma blizu ali potpuno bezbedno. Ovo rastojanje je 1/3 rastojanja Zemlja – Mesec.
Asteroid 2020 HP6 je u vreme snimanja (video ispod) pomoću The Virtulal Telescope Project 2.0 bio udaljen od nas 700 000 km. Prečnik mu je procenjan na 6,7 – 15 metara. Dakle, bezopasan asteroid koji će prići blizu Zemlje i proleteti bez posledica. Continue reading “Danas pored Zemlje proleće mali asteroid”
Habl (Hubble) je ime najpoznatijeg teleskopa na svetu, a koji ga je dobio po astronomu Edvinu Hablu koji ostao zapamćen kao čovek koji je otkrio da se brzina udaljavanja galaksija srazmerno povećava sa njihovim udaljenostima od Zemlje i na taj način ukazao da se svemir širi.
Svemirski teleskop Habl je lansiran u nisku orbitu 24. aprila 1990. godine i ono što posebno raduje je da je u funkciji i danas. Njegove fenomenalne fotografije su promenile naš pogled na celokupan svemir, otkrile lepote našeg zvezdanog sistema, ali i tajne dubokog svemira. Trenutno najveće oko u svemiru će uskoro zameniti svemirski teleskop James Webb. Continue reading “Trideseti rođendan teleskopa Habl”
Asteroid (52768) 1998 OR2, čiji je prečnik procenjen oko 2 km, 29. aprila proći će na 6 290 560 km od Zemlje, što je oko 16 puta udaljenosti Zemlja – Mesec (ZM=384 000 km).
Ovaj asteroid je potencijalno opasan objekat za Zemlju i zemljane i pripada grupi Apollo asteroida. NASA ga je otkrila 24. jula 1998. godine preko programa NEAT i s obzirom na prečnik od 2 km mogao bi da izazove globalnu katastrofu u slučaju sudara sa Zemljom. U relativno bliskoj budućnosti najbliži prilaz Zemlji desiće se 16. aprila 2079. godine i to na udaljenosti 4 x ZM. Ovo je najbliže što će jedan poznati asteroid ove veličine prići Zemlji u sledeća dva veka.
Prolaz se očekuje u 29. aprila u 4:29 po ET vremenu. Continue reading “Asteroid (52768) 1998 OR2 prolazi 29. aprila”
Od 16-og pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi. Liridi predstavljaju meteorsku kišu, a ime su dobili po mestu na kome će se
pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.
Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.
Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorska kiša Lirida 2020”
SVEMIR 