Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Sazvežđe Orion je sigurno najlepše sazvežđe ne samo na zimskom nebu, već i kada ga uporedimo sa svim ostalim sazvežđima severnog neba. Posmatranje Oriona je prava poslastica kako onih koji bi da uživaju samo u astronomskom posmatranju, tako i ljubitelja astrofotografije. Sjajne zvezde u ovom sazvežđu su ono što ga čini posebnim i lako primetnim na nebu, kao i veliki deo neba koji ono zauzima.
Fotografisanje noćnog neba je ono što svi ljubitelji astronomije pre ili kasnije učine. Neko se razočara dobijenim slikama i nikada ne nastavi, ali to je baš ono što nikada ne treba uraditi jer mesta za napredak uvek ima.
U ovom tekstu će kratko biti objašnjeno kako sa manjim budžetom doći do solidne astrofotografije, a astrofotografijom se smatra bilo koja fotografija kojom se fotografišu nebeska tela – Sunce, Mesec, zvezde, planete, magline…
Za ovakvu fotografiju vam je potreban fotoaparat (dslr ili mirror-less svejedno je) ili vaš telefon. Što se tiče objektiva za astrofotografiju mogu se koristiti svi raspoloživi koje imate. Na telefonu ćete koristiti parametre koji su vam omogućeni.
Naravno, prvi korak je pronaći što tamniju lokaciju, a što je često težak zadatak i pratiti vremensku prognozu. Kada ste to uradili postavite fotoaparat na tripod i postavite ga u M (manuel) mod. Kada ste to uradili potrebno je uperiti objektiv prema nekoj sjajnoj zvezdi ili planeti i preko prstena za fokusiranje fokusirati zvezdu što je preciznije moguće. Kako biste bili sigurni da je sve u redu napravite par probnih slika i pregledajte ih tako što ćete zumirati fotografiju i videti da li je svezda dovoljno oštra.
Continue reading “Kako do astrofotografije samo pomoću fotoaparata (telefona) na običnom tripodu bez praćenja?”
U filmu “Kontakt” iz 1997. godine snimljenom prema romanu Karla Sagana iz 1985. godine Ellie Arroway (Jodi Foster) putuje kroz crvotočinu gde se na jednom delu puta zaustavlja ispred Vege oko koje se ne vide planete, ali se vide oblaci gasa ili prašine.
Međutim, slično je i prema trenutnim naučnim saznanjima. Otkrivenih planeta nema, ali ima prašine u izobilju. Količina prašine je razumljiva kada se zna da je Vega mlada zvezda, znatno mlađa od našeg Sunca.
Continue reading “Vega, disk prašine i usamljeni delić svemira”
Očekuje se da će se u narednim mesecima dogoditi eksplozija nove koja će moći da se vidi golim okom. Prema prognozama astronoma njen sjaj bi trebao biti uporediv sa sjajem zvezde Polaris, odnosno Severnjače. To bi značilo da će magnitida nove iznositi oko +2, dovoljno da se uoči golim okom ukoliko se zna gde uperiti pogled.
Prilika je odlična za stanovnike severne hemisfere jer ovakav nebeski događaj nije tako česta pojava. Erupcija će se dogoditi u zvezdanom sistemu T Coronae Borealis, udaljen od nas oko 3000 svetlosnih godina. U ovom sistemu se nalaze dve zvezde – jedna je crveni džin, a druga beli patuljak.
Continue reading “Uskoro moguća eksplozija nove vidljiva golim okom”
Više hiljada planeta je otkriveno u poslednjih godina, a pre petnaest godina su astronomi snimili prvu direktnu fotografiju višeplanetarnog sistema kako rotira oko matične zvezde. Danas isti taj sistem ima svoj kratak film koji nam pokazuje njegovu dinamiku.
Vremenski interval na ovom snimku pokazuje četiri džinovske planete, svaka veća od Jupitera, kako rotiraju oko svoje zvezde HR 8799 tokom perioda od 12 godina. Za posmatranja u infracrvenom delu spektra korišćen je veliki teleskop Keck na Havajima.
Najbližoj planeti HR 8799 e je potrebno 45 godina za jedu revoluciju oko zvezde, dok je najudaljenijoj planeti HR 8799 b potrebno skoro 500 godina.
Continue reading “Pogledajte kako četiri planete kruže oko svoje zvezde”
U prethodnom tekstu je pisano o Merkuru i o povoljnom periodu za njegovo posmatranje, kao i o susretu Merkura i zvazdanog jata Plejade ili M45.
Merkur će imati još jedan zanimljiv “susret” na večernjem nebu i to sa planetom Uran. Ova zelenkasto-plavičasta planeta će imati magnitudu 5,9 i to je u teoriji dovoljno da se vidi golim okom, ali s obzirom da je malo verovatno da nađete idealnu posmatračku lokaciju, za Uran vam je potreban dvogled.
Konjunkcija će se dogoditi 18. aprila za nas u toku dana, pa je najbolje posmatrati ovaj susret 17 i 18. aprila nakon zalaska Sunca. Uran će biti teško vidljiv jer će Sunčeva svetlost još uvek ometati posmatranje, ali će verovatno uspeti onaj ko ima čist pogled prema zapadnnom horizontu sa visine (npr. brda)
Continue reading “Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu”
Merkur je najskrivenija planeta Sunčevog sistema koju možemo posmatrati golim okom, jer je jaka Sunčeva svetlost skriva veći deo godine.
Druga polovina aprila ove godine je delić godine kada možemo videtu ovu stenovitu planetu. Od polovine aprila Merukur je vidljiv nisko iznad zapadnog horizonta sa magnitudom oko – 0,9. Kako se bude bližio kraj aprila magnituda će opadati i krajem meseca će izositi oko 0,3.
Continue reading “Uskoro Merkur u društvu Plejada”
Dva puta godišnje jedna od zemljinih hemisfera dostiše svoj najveći nagib prema Suncu i tada dobija najviše sunčeve svetlosti i njeni stanovnici imaju najduži dan u godini, a događaj se naziva letnji solsticij. Istovremeno, druga hemisfera dobija najmanje sunčeve svetlosti i najkraći dan, a događaj se naziva zimski solticij. U astronomiji dva solsticija označavaju prelazak proleća u leto i prelazak jeseni u zimu.
Kao što je već najavljeno početkom godine na ovom blogu kometa Leonard se sada približava Suncu i postaje sve svetlija.
Kometu je otkrio astronom Greg Leonard koja i nosi ime po njemu – C/2021 A1 (Leonard). Za otkriće je iskoristio opservatoriju Mount Lemmon u Arizona. Slika na kojoj je kometa otkrivena 3. januara 2021. godine.
Kometa će biti najbliža Zemlji 12. decembra 2021. godine i proći će na bezbednoj udaljenosti od 34 907 464 km. Takođe, prognoze pokazuju da će proći relativno blizu Venere 18. decembra 2021. godine na udaljenosti 2 632 000 km.
Continue reading “Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?”
Novembar je mesec kada većina ljubitelja astronomije primeti na istočnom nebu sve raniji izlazak rasejanog zvezdanog jata Plajade, a ispod njega crvenkasno narandžastu zvezdu Aldebaran i sve to u sazvežđu Bik. Zatim nakon 21 h na istoku se pojavljuje zvezda Betelgez i sazvežđe Orion, a sa njegove desne strane i sazvežđe Blizanci sa zvezdama Kastor i Poluks.
Tada su već visoko na nebu sazvežđa Andromeda i Pegaz koja zauzimaju ogorman deo neba, kao i sazvežđe Persej. Sazvežđa velikog letnjeg trougla su već na zapadu i polako zalaze. Prvo nestaje zvezda Altair i sazvežđe Orao, zatim zvezda Vega i sazvežđe Lira i na kraju zvezda Deneb i sazvežđe Labud. Ovo su samo ona najveća sazvežđe. Tu je i mnogo manjih, ali ne i manje zanimljivih sazvežđa sa velikim brojem nebeskih objekata.
Continue reading “Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu”
SVEMIR 